Počeli problemi zbog embarga: Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

Sankcije na uvoz ruske nafte brodovima u Evropu i ograničenje cena nafte na 60 dolara po barelu na snagu su stupile u ponedeljak, a već su u utorak počele da stvaraju tržišne poremećaje - tankeri puni ruske nafte skupljaju se uz obale Crnog mora jer ih Turska ne pušta kroz Bosfor dok ne budu potpunosti osigurani, prenosi tportal.

Kako piše "Financial Times" 90 odsto svetskog brodskog prevoza pokriveno je osiguranjima izdatim u Evropi i to je poenta novih sankcija - bez osiguranja ruski brodovi neće moći slobodno da plove svetom tj. puno osiguranje moći će da dobiju samo oni brodovi na kojima je nafta koja će se prodati po 60 dolara po barelu ili niže.

Turske vlasti to ne zanima jer ne planiraju da puštaju nikakve neosigurane brodove - u slučaju katastrofe, izlivanja nafte ili bilo kakve nesreće Ankara bi morala da sanira svu štetu koju može da napravi neosigurani brod.

U dopisu koji je turska vlada izdala još sredinom novembra, insistira se da svi brodovi koji će prolaziti kroz Bosfor imaju puno osiguranje pa iako to značilo kršenje EU sankcija.

To je ključ problema - Turska ne pušta tankere bez punog osiguranja, a EU osiguranja ne mogu da osiguraju ruske brodove jer krše zapadne sankcije.

Prometna gužva kod Bosfora i Dardanela počela je još 29. novembra kad su turske vlasti odbile da propuste prvi ruski neosigurani brod, a do danas ih se nakupilo 19. Turske vlasti su za sad bez komentara na 'prometnu gužvu' u Crnom moru.

Moskva je pak poručila kako naftu neće prodavati ispod cene od 60 dolara po barelu jer je to put u destabilizaciji tržišta, nestašice i smanjenje investicija.

Isto tako, Rusija je okupila 'flotu iz senke' u kojoj je oko sto tankera kojima će da pokušaju da zaobiđu zapade sankcije ploveći bez osiguranja ili će ih osigurati kompanije iz neutralnih zemalja. FT je od izvora saznao da su ruske osiguravajuće kuće potvrdile osiguranje kod nekoliko brodova koji su neometano prošli dok su trenutno blokirani samo brodovi koji su pod delomičnim osiguranjem kompanija iz EU-a ili ga uopće nemaju.

Sankcije na uvoz nafte bi trebalo Moskvi da zadaju težak udarac, ali mnogi ekonomisti smatraju da Evropa, u kojoj divlja inflacija i preti recesija, ovim sankcijama puca u nogu.

U Briselu kažu da će se zabranom uvoza tankerima pokriti 90 posto ruskog izvoza u Evropu i da je ruski izvoz nafte u EU već značajno pao te sad iznosi 1,5 miliona barela u odnosu na 3,95 miliona barela u predratnom periodu. To ne znači da je Rusija počela da gubi novac jer su preusmerili naftu u Kinu i Indiju.

Neki ekonomisti misle da barel od 60 dolara nimalo ne pogađa Ruse jer se njihova nafta i inače prodaje jeftinije u odnosu na referentne cene na zapadnim berzama (prošle nedelje je barel ruske nafte bio 52 dolara, čega je vrlo dobro svestan i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji ponavlja da su ove sankcije 'slabe').

Ako se zbog uvoza nafte ne dogodi ništa dramatično, EU bi mogla da se nađe u problemima 5. februara, kad na snagu stupa zabrana uvoza naftnih prerađevina.

Treba znati da 60 odsto dizela koji se potroši u Evropi dolazi iz Rusije i da nema nekih velikih alternativa pa bismo usred zime mogli da imamo nestašicu tog goriva koje se koristi za prevoz, industriju, ali i grejanje.