Zašto Francuska insistira na nuklearkama?

One ipak nisu u egzistencijalnoj krizi i primat atomske energije u toj zemlji nije ugrožen.

Već nedeljama se Francuska, kao i druge evropske zemlje, kuva na temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa. U mnogim regionima vlada nestašica pitke vode, tlo je isušeno, šume gore. Talas vreline veliki je problem i za francuske nuklearke.

Otprilike petina od 56 reaktora morala bi u stvari da obustavi rad ili da ga barem smanji na minimum – zato što su reke u koje oni ispuštaju zagrejanu vodu koja se koristi za hlađenje reaktora, jednostavno previše tople. To pravilo je, međutim, francuska vlada suspendovala, barem do 11. septembra.

Ona je na to očigledno bila prisiljena, između ostalog i zbog toga što već nekoliko meseci više od polovine francuskih nuklearki ne radi – zbog planiranih i neplaniranih radova na održavanju. Nuklearke su u Francuskoj u normalnim okolnostima zaslužne za pokrivanje oko 70 odsto tamošnjih energetskih potreba. To je rekord u svetu, a trenutni problemi ne bi trebalo da dovedu u pitanje tu nacionalnu energetsku strategiju, iako ona kod mnogih izaziva negodovanje.

Golfeš na jugozapadu Francuske je jedna od nuklearki sa specijalnom dozvolom rada. Jedan od dva reaktora trenutno je van pogona. Kao i u još jedanaest drugih francuskih reaktora, i u Golfešu su pre nekoliko meseci otkrili koroziju i rupice na cevima koje su važne za bezbednost reaktora.

Drugi reaktor međutim radi – uprkos vrelom letu. "Jednostavno ne razumem kako može da se održava pogon ako to ima katastrofalne posledice po ekosistem", kaže za Dojče vele Žan-Pjer Delfo, član ekološke organizacije FNE86.

Neravnoteža ekosistema

"Zbog vrućine trenutno ionako mnogo manje vode teče kroz reku Garonu, manje nego u normalnim okolnostima. Golfeš vodu iz reke koristi za hlađenje. Jedan deo ispari, to znači da u reci završi manje vode. A i ta voda je šest stepeni toplija nego ranije. Tako se reka dodatno zagreva, a to uništava mikroalge. One su hrana za neke male ribe, a male ribe su hrana za veće ribe. Kompletan lanac ishrane ispada iz ravnoteže", kaže Delfo besno.

Taj 79-godišnjak je protivnik atomske energije već 50 godina. Učestvovao je na protestima protiv tog projekta još i pre početka izgradnje Golfeša. "U toploj vodi razvija se više bakterija – i onda mora da se koristi više hemikalija pre nego što tu vodu možete da koriste kao vodu iz vodovoda. I mi onda pijemo te hemikalije", dodaje Delfo.

Energetski koncern EDF, koji je nadležan za sve francuske atomske reaktore, odbio je da neko iz njihovog preduzeća govori za DW. U pismu koje je poslala portparolka te kompanije navodi se da je trenutno "vanredna situacija" i da dosadašnji uzorci na licu mesta, u blizini reaktora, nisu pokazali nikakve štetne efekte po floru i faunu.

Trenutne komplikacije, čini se, neće biti uzrok nekakve egzistencijalne krize francuskog nuklearnog sektora. Vlada namerava da uskoro u potpunosti nacionalizuje EDF, odnosno planira izgradnju novih reaktora.

Nove nuklearke, nova pitanja

A to za Anu Kreti otvara nova pitanja. Ona je šefica Katedre za klimatsku ekonomiju na pariskom Univerzitetu Dofen. "Neshvatljivo je kako bi to sve tehnološki trebalo da funkcioniše, pre svega tako kratkoročno", kaže ona za DW. "Vlada se fokusira na takozvane modularne reaktore, za koje do sada postoji četrdesetak tehnologija koje su sve još uvek u pilot-fazi. Moglo bi da potraje još pet do deset godina dok ne budemo imali model koji je spreman za plasman na tržište."

Francuska planira puštanje u pogon i dodatnih EPR-reaktora novije generacije, ali i kod njihove izgradnje postoje brojni problemi. Jedini francuski EPR-reaktor nalazi se na severu, gradi se u Flamanvilu. On je, prema navodima EDF-a, do sada koštao 13 milijardi evra. To je četiri puta više nego što je planirano. Prema podacima nacionalne Kancelarije za reviziju, troškovi su se u međuvremenu popeli na više od 19 milijardi evra. Puštanje u pogon predviđeno je za iduću godinu, deset godina nakon prvobitnog roka. I kod izgradnje EPR-ova u Velikoj Britaniji, Kini i Finskoj, sudeći po izveštajima, ima komplikacija.

I svejedno, francuska vlada je za nuklearni sektor rezervisala 150 milijardi evra – za održavanje postojećih i izgradnju novih nuklearki. "U području obnovljivih energija nema ni sličnog investicionog pomaka – iako vlada radi na zakonu koji bi trebalo da ubrza realizaciju projekata u području obnovljivih energija. A ta je tehnologija, inače, spremna za implementaciju na tržištu i troškovi su proteklih godina znatno opali", dodaje Kreti. Francuska je jedina evropska zemlja koja nije ostvarila ciljeve po pitanju obnovljivih izvora energije za 2020: bilo je planirano da oni u energetskom miksu čine 23 odsto, a u stvarnosti čine samo 19 procenata ukupno proizvedene energije.

Razlozi za nuklearke

Za takvu strategiju postoje razlozi, napominje Kristijan Egenhofer iz briselskog trusta mozgova Centar za evropsku politiku (CEPS): "Francuska u atomsku energiju investira u okviru takozvane strateške autonomije. Potrebni su nam naučnici iz nuklearnog sektora, potrebni su nam inženjeri kako bi održavali oko 100 nuklearki u EU. U suprotnom bismo te poslove morali da prepustimo američkim, kineskim ili korejskim specijalistima, a to bi predstavljalo bezbednosni problem", objašnjava taj stručnjak za DW. Cilj EU je strateška autonomija u sektoru odbrane, ali i u energetskom sektoru, a to znači da Unija po tim pitanjima ne želi da zavisi od drugih.

"Francuska, osim toga, ima problem sa električnom mrežom. Oko Pariza je sve centralizovano, tamo se potroši većina struje. Električna energija se transportuje u glavni grad, a onda se struja iz Pariza šalje u druge delove zemlje", kaže Egenhofer. "Za obnovljive energije bi nam bila potrebna decentralizovana mreža, a njena izgradnja može da potraje nekoliko godina." No, i Egenhofer sumnja da će Francuska uspeti da izgradi nove reaktore. On smatra da će i ta zemlja na duži rok da pređe na obnovljive izvore energije.