Bili smo u Cirihu: Nismo svi Federer, ali plate...

Grad možda jeste skuplji u odnosu na ostale veće evropske gradove za jednog Balkanca ili Evropljanina, ali se Švajcarci ne žale, jer visoki životni standard ide uz njihove prosečne plate.

Nezaposlenost im je gotovo strana, a i oni koji ne rade dobijaju "mesečnu platu" od države i beneficije za iznajmljivanje stana.

U Švajcarskoj mnoge kompanije zapošljavaju ljude na mestima koja po pravilu mogu da obavljaju i mašine, jer ne žele nezaposlene u svojoj zemlji.

Industrija je gotovo potisnuta, ostao je još poneki modni dizajner, a centar su "okupirale" banke. Oko 90 odsto stanovništva radi na uslugama, a popularan je turizam i gastronomija.

Za razliku od Srbije, Švajcarska nije bila mnogo umešana u ratove i kuće koje vidite obilazeći grad su originalne, a u gradu se nalazi samo jedan moderni neboder. I ono malo, što im je porušeno, počeli su da grade pred kraj rata.

Život u Cirihu nije jeftin, ali Švajcarci sa svojim platama uživaju u njemu.

Taksi gotovo i ne koriste, preskup je. Kako su nam rekli, od grada do aerodroma vožnja ne može da vas košta manje od 80 franaka. Gradski prevoz je redovan i tačan, a karta vozom košta četiri franka u jednom pravcu za vožnju po gradu. Čak i iza ponoći ima mnogo autobusa. Grad je miran i apsolutno bezbedan, a džeparenja su moguća jedino za veme praznika, inače im je ta pojava strana. Ne postoji mesto i deo grada u koji ne smete da odete, kao na primer u Francuskoj.

Grad možete obići peške, potrebno je 10 do 15 minuta da preko mostova pređete iz jednog u drugi deo grada. Ukoliko ne volite da šetate, koristite gradski prevoz, jer je taksi mnogo skup. Možete se voziti vozom, busom i čak brodićima tokom leta.

Po celom gradu nalaze se i besplatni bicikli. Da biste iznajmili i koristili bicikl ceo dan, potrebno je samo da ostavite 20 franaka depozita, koji vam se vraća kada vratite bicikl. Ukoliko ga ne vratite do kraja dana i zadržite tokom noći, platićete 10 franaka.

Školovanje jeftino, ali život skup

Foto: B92

Ono što privlači mlade ljude jesu jeftine školarine. Nema privatnih fakulteta, svi su državni, a semestar košta 700 franaka, što je jeftino ako se uporedi sa ostalim evropskim gradovima. Međutim, život u Cirihu je izuzetno skup.

"Stanovi su oko 3.000 do 4.000 franaka. Ako ste srećnik, možete pronaći stan i za 1.500 franaka, Ukoliko ga pronađete nikada ga nećete napustiti, pa je drugima teško da nađu za tu cenu", priča Barbara Dorig.

Kao neko ko je rođen i živi u Cirihu, Barbara kaže da je neophodno pola plate kako bi se platio najam za stan, bez dažbina.

"Ukoliko delite stan, za normalan život u Cirihu potrebno vam je 3.000 do 3.500 franaka mesečno", kaže ona, dodajući da mladi najčešće žive zajedno i dele račune.

Hrana u Cirihu je skupa, naročito u restoranima, pa ćete tako često videti ljude koji za vreme pauze za ručak na poslu, kupe sendviče, salate i onda naprave piknik.

Zbog skupog života koji je teško priuštit, mladi ljudi mahom, nakon završenih studija odlaze u Ženevu ili Bern, ili svakodnevno putuju na posao u Cirih, jer je isplativije i da dnevno izgube i po dva do tri sata u putu.

Godišnje daju oko platu i po na dažbine kao što je osiguranje. Možete da birate između tri vrste, tj. tri nivoa osiguranja, u zavisnosti od toga šta ono pokriva. Za muškarce je oko 500 franaka osnovno, dok je za žene mnogo skuplje.

"Imamo dobar život, ne mogu da se žalim, ali nam trebaju dobre plate, nisu svi bogati kao Federer", kaže Barbara.

Nezaposleni imaju velike olakšice i pomoć, primaju sigurnu "mesečnu platu" od države od oko 1.000 evra, a za stan daju svega 3,3 odsto, zbog toga, kako kaže Barbara, niko ne može da se žali da živi loše.

Mladi i tokom studija uveliko rade, mogu da biraju koliko žele da rade, da li 10, 20 odsto radnog vremena ili više.

A kako stranac može da se zaposli i živi u ovom gradu?

Foto: B92

Barbara kaže da stranci obično dođu preko kompanija koje garantuju za tog radnika.

"Mnogo zavisi i od posla kojim se bavite, ima li mesta za vas. Posao se rangira na A, B, C i D nivou, i kada kompanija sredi papire procenjuje se koliko možete da ostanete", objašnjava ona.

Crno tržište im, verovali ili ne, nije potpuno nepoznato, možete ga pronaći na granici sa Italijom gde postoje mnogi "prelazi i uskakanja" radnika.

Ukoliko ne radite u jakoj kompaniji koja će garantovati za vas, posao možete pronaći tako što ćete na primer reći da idete kod rođaka kojima je potrebna pomoć.

"Evo na primer, ako želiš da radiš kao bebisiterka, treba da kažeš da ideš kod rođaka u posetu, a oni opet moraju da garantuju za tebe i da kažu da im je potrebna baš tvoja pomoć na šest meseci", objašnjava Barbara i dodaje da nakon tih šest meseci strancu ostaje jedino da se oženi ili uda ukoliko želi da ostane u ovoj zemlji.

Ali, ni to nije tako jednostavno, ukoliko nameravate da to učinite zbog papira, ne iz ljubavi. Kontrole su stroge i rigorozne, a da bi bračni par dokazao da je zaista par postavljaju im se pitanja kojima će dokazati koliko su bliski i koliko se poznaju, kao na primer koju boju četkice za zube koristi vaš partner, na kojoj strani kreveta spava i sl. Potrebno je da budete pet godina u braku da biste dobili papire, ali za takav brak morate izdvojiti mnogo novca.

Ima stranaca koji godinama žive i rade u ovom gradu. Iako kaže da je preskupo i da Švajcarska nije "obećana zemlja", kako se misli, Makedonac Mite u Cirihu radi već 16 godina. Po svemu sudeći, uprkos visokim cenama, ne planira da napusti ovaj grad.

Nije slučajno što Švajcarska ima jednu od najsrećnijih populacija na svetu. Ova malena, zatvorena srednjoevropska zemlja je poznata po svom ulaganju u ljude, zdravlje, obrazovanje i talente više od bilo koje druge zemlje na svijetu. Možda baš zbog toga žive tako spokojno...