Parking servis pleni vozila

Zbog duga od 800.000 dinara, niško preduzeće „Parking servis“ zaplenilo je vozilo jednom Kruševljaninu, koje će biti prodato na licitaciji ako ovaj uskoro ne izmiri dug. U „Parking servisu“ očekuju da će prodajom nadoknaditi bar 20 odsto, koliki je PDV koji plaćaju na svaku dnevnu kartu.

Oko 9.000 Nišlija može da očekuje da će protiv njih biti pokrenute slične mere. U tamošnjem „Parking servisu“ kažu da od 200-300 izdatih karata, dnevno naplate tek trećinu!

"Bez obzira na to da li smo je naplatili, mi moramo državi da platimo PDV, imamo troškove amortizacije opreme i radne snage, pa smo morali nešto da preduzmemo" - kažu Milan Nikolić i Igor Vojinović iz „Parking servisa“, i podsećaju da ova potraživanja ne zastarevaju 10 godina. Pokušavali su i preko suda da naplate dugove.

"Nije nam cilj nikog da zaplašimo, ali smo bili prinuđeni da uporne dužnike predamo privatnim izvršiteljima. Bilo bi bolje da nam se oni koji duguju jave i da napravimo dogovor."

U Beogradu, zasad, nije bilo zaplena, iako su pokrenuti neki postupci.

"U nekoliko predmeta do sada sud je doneo privremene mere kojima se dužnicima zabranjuje dalje raspolaganje vozilom, odnosno otuđenje do izmirenja duga prema našem preduzeću. Sledeći korak je zaplena dok se dug ne izmiri" - kaže Dejan Nerandžić iz beogradskog „Parking servisa“.

Već godinu dana, od kad rade privatni izvršitelji, sva potraživanja javnih komunalnih preduzeća (za struju, vodu, grejanje, smeće, telefon, internet) više ne idu na sud, već automatski kod izvršitelja. Oni, po rečima beogradske izvršiteljke Svetlane Manić, proveravaju da li su se stekli uslovi za naplatu duga i šalju dužniku zaključak o izvršenju. Ako ima prigovor, on ga ulaže sudu. Ako se odazove i plati, priča se završava, a ako ne - počinje prinudno izvršenje.

"Ako prima platu ili penziju, najčešće stavljamo administrativnu zabranu na primanja, a ukoliko nema, radimo popis i procenu pokretnosti ili nepokretnosti. Do sada su izvršitelji najčešće plenili nameštaj, umetničke slike, kućne aparate, ali bilo je i plendibe vozila" - kaže Manić.

Zaplenjene stvari prodaju na licitaciji. Na prvoj se traži 60 odsto vrednosti robe, na drugoj trećina, zatim se ide na neposrednu pogodbu, a ako se ni tada ne nađe kupac, postupak se obustavlja i stvari vraćaju dužniku. Od plenidbe su izuzete najosnovnije potrepštine.

"Zasad nije bilo plenidbe nekretnina, ali pošto su neki dostigli višemilionske iznose, nije isključena ni zaplena stanova i kuća" - poručuje Manić.