Da li se može živeti od škriljaca?

Stanovnici Aleksinca ne veruju u to jer se različita istraživanja sprovode, kažu, još od četrdestih godina prošlog veka.

Procene su da oko Aleksinca ima oko 2 milijarde tona rezervi uljnih škrivaca.

U opštini, gde je nezaposlenost veliki problem, iščekuju da rudnik proradi i otvore se nova radna mesta, ali su i rezervisani jer ne znaju da li bi to bilo, kako kažu, pogubno po životnu sredinu.

Rudarsko naselje, rudari, preko puta brdo za koje kažu da je jedno od najbogatijih nalazišta, a nema rudnika. Postoji samo naselje koje zovu Škriljac. U njemu žive oni koji su radili u rudniku mrkog uglja, ali je on, posle velike nesreće 1988. godine, zatvoren.

"O škriljcima se, kažu bivši rudari, govori mnogo, ali se dalje od istraživanja nije odmaklo. U ovom kraju prepričavaju da je eksploatacija rađena još u vreme Austrougara", kaže Avram Petrović, rudar u penziji

Svi bi da rade, jer je nezaposlenost veliki problem u Aleksincu, kaže predsednik opštine, ali upozorava da bi pre političara, stavove trebalo da iznesu stručnjaci i objasne da li će eksploatacija, a naročito prerada škriljaca, uticati na zagađenje, kako mnogi u Aleksincu strahuju.

Argumente, kažu građani Aleksinca, predugo slušaju pa im je priča o tome da će škriljci doneti bogatstvo, još daleko od srećnog završetka. Desimir Đorđević, bušač na istraživanju ruda, koji je u istraživanjima učestvovao i pre petnaestak, ali i prošle godine, ipak veruje da će ovo opet postati rudarski kraj.

Bogatstvu se nadaju i u susednom naselju Škriljci, gde je, kažu, mnogo mladih koji bi da rade.

Stručnjaci su računali da bi godišnja proizvodnja nafte od uljnih škriljaca u Aleksincu mogla da bude i do 600. 000 tona. Pošto se količine nafte u svetu smanjuju a potrošnja raste, mnogi tvrde da je realno ova nalazišta nazvati jednim od najvećih bogatstava Srbije.