Dug Fonda za lekove 20 mlrd. dinara

U uslovima velike nenaplativosti doprinosa za zdravstveno osiguranje to može da uzdrama održivost čitavog sistema, poručeno je sa skupa u Beogradu.

U ovom trentuku dug fonda veledrogerijama i apotekama, iznosi 17 milijardi dinara, rekao je Dragan Matić iz Sektora za lekove RFZO na skupu "Farmaceutska industrija i zdravstveni sistem Srbije".

On je upozorio i da je dodatni problem što rebalansom budžeta fond ne samo da nije dobio više novca, nego su i prihodi smanjeni za 2,7 milijardi dinara.

Učesnici skupa ukazali su da spisak onih koji ne uplaćuju doprinose na zdravstveno osiguranje i dalje nije javan, ali se, kako su rekli, zna da je spisak neplatiša sve duži.

Fond, kako je rečeno, nema nadležnost za naplatu doprinosa, ali su njegovi najznačajniji prihodi upravo od doprinosa za zdravstveno osiguranje - oko 70 odsto.

Predstavnica fonda Vesna Vuković navela je da bi izvesne uštede uskoro mogle da se očekuju, jer fond priprema novu listu lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvnoeg osiguranja.

"Time će biti uskladjene cene lekova sa liste sa cenama najnižih uporedivih lekova u referentnim zemljama", rekla je Vuković, dodajući da bi tako mogle da se postignu odredjene uštede.

Nakon analize, kako je rekla, proceniće se kakve su mogućnosti za proširenje liste lekova, rekla je ona i dodala da bi nova lista mogla biti proširena medikamentima drugih proizvodjača, konkurentskih, u cilju veće dostupnosti lekova.

U ovom trenutku na listi lekova je oko 2.050 lekova, od čega je blizu šest odsto inovativnih medikamenata.

Na skupu u organizaciji Konferencijskog centra Danas, ukazano je da povećanje dostupnosti inovativnih lekova nije na zavidnom nivou, kao i da proces registracije leka kod nas prilično kasni, i po godinu dana.

Takodje, postavljeno je i pitanje kako, u uslovima neplaćanja farmaceutskim kućama, obezbediti ekonomski održiv zdravstveni sistem, koji bi garantovao kvalitet usluga farmaceutske industrije.

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević smatra da puno novca odlazi u nepovrat i zato što, kako kaže, pacijenti podižu lekove koje im doktori prepišu, ali ih potom ne koriste.

U suštini, imamo zdravstveni sistem u koji se ne uplaćuje dovoljno para, manje od 300 evra za svakog stanovnika, rekla je ona i navela da nemamo propisan osnovni paket zdravstvenih usluga.

"Niko još javno neće da kaže šta gradjanin za taj novac može da dobije od zdravstva, šta je time pokriveno, da li se za to mogu dobiti beskrajno ponovljene laboratorijske analize, najskuplje pumpice", istakla je direktorka LKS.