Izostanak kandidature skupo košta

Neizvesnost oko godišnjeg izveštaja EK o napretku Srbije naglo je porasla zbog nedavnih događaja na prelazima Brnjak i Jarinje, otkazivanja „Parade ponosa“ i donošenja Zakona o restituciji, pa pojedine zemlje do poslednjeg trenutka preispituju svoj stav.

Uoči 12. oktobra, kada će se Evropska komisija izjasniti, potpredsednik vlade Božidar Đelić je priznao da postoje pritisci jednog broja zemalja da se i sam status kandidata uslovi novim stvarima. Đelić nije želeo da precizira koje zemlje koče Srbiju na putu ka EU. Ukoliko bi se strahovi potpredsednika vlade zaduženog za evrointegracije obistinili, već posustala srpska ekonomija ostala bi bez slamke spasa koju vlast traži u evropskim fondovima i privatizacijama.

"Bez statusa kandidata, evropski put Srbije u očima potencijalnih investitora izgledao bi neizvesno, pa bi zastala i pomeranja u privatizaciji javnih preduzeća, poput Telekoma“, kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

On smatra i da bi takav scenario doveo do kolebanja stranih finansijera i investitora, kao i da bi njegove posledice na svojoj koži osetili obični građani.

"Kod Evropske banke bismo verovatno imali isti tretman kao i do sada, ali ukoliko bi ona želela s nekim da sufinansira, sigurno bi teško našla tog nekog drugog. Dobijanje statusa kandidata bi svakako bilo dobro i za obične građane jer bi lakši pristup finansijama za regionalne projekte značio i nova zaposlenja", objašnjava Kovačević.