Grejanje skuplje od 11 do 30 odsto

U odnosu na proteklu sezonu, najviše su poskupela grejanja iz toplana i na sirovi lignit, dok od svih energenata samo prirodni gas nije menjao cenu.

I posle nedavnog prvoaprilskog poskupljenja struje za oko 15,1 odsto grejanje na struju će i u narednoj grejnoj sezoni biti najjeftinije. Naravno, pod uslovom da domaćinstva koriste TA peći puneći ih isključivo noću kada je struja jeftinija.

Ukoliko se za grejanje stana od 60 kvadrata koriste termoakumulacione peći, troškovi za grejnu sezonu iznose oko 41.300 dinara, ali samo uz uslov korišćenja jeftinije noćne tarife. Dopunjavanjem peći tokom dana, korišćenjem skuplje struje troškovi se znatno uvećavaju. Tako bi dopunjavanje dve peći snage od po tri kilovata samo tokom dva sata dnevno uvećalo troškove grejanja za oko 44 odsto na 59.400 dinara. Računica za stan od 60 metara kvadratnih pokazuje da će i sledeće, kao i prethodnih zima, najviše plaćati oni koji se greju na lož ulje. Oni će za pola godine, koliko traje grejna sezona, morati da izdvoje 142.600 dinara. Odmah posle njih, zagrevanje stana skupo će plaćati i oni koji koriste grejna tela i kotlove na struju, jer njima će stići ukupan račun od 122.700 dinara.

Domaćinstva priključena na daljinski sistem grejanja, odnosno na toplane, platiće za godinu dana za istu kvadraturu stana – 60.200 dinara, dok će oni koji lože drva, a čija je cena oko 5.250 dinara po kubiku platiti – 62.000 dinara.

Troškovi grejanja na gas, po cenama iz aprila gde je kubni metar koštao 36,7 dinara, iznosi 51.000 dinara. Budući da Srbijagas najavljuje da će zatražiti poskupljenje za 15 odsto za domaćinstva i 20 za privredu, realno je očekivati da će uz zeleno svetlo vlade grejanje na gas naredne zime biti skuplje.

Iako Agenciji za energetiku nije stigao zahtev Srbijagasa za korekciju cene, nezvanično se saznaje da bi agencija posle kompletne analize strukture cene gasa mogla ovaj zahtev da redukuje, odnosno da zatraženo povećanje smanji za neki procenat.

Ukoliko i pored mišljenja Agencije za energetiku vlada narednih dana ne da zeleno svetlo za poskupljenje gasa, teško da će do njegove korekcije kasnije uopšte doći, jer se približavaju izbori, a niko u tom trenutku ne želi dodatno da se zamera građanima opterećujući im kućni budžet. Ostaje, međutim, pitanje ko će u tom slučaju pokriti dugove Srbijagasa narasle na oko 680 miliona evra, a pri tom ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da se očekuje da gas do kraja godine poskupi za 40 odsto.