Zemlju napusti svaki treći ETF-ovac

Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju.

Najčešće se odlazi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, a u poslednje vreme sve više u Francusku i Veliku Britaniju.

Niko u Srbiji, ipak, nema precizne podatke o broju naših visokoobrazovanih koji rade u inostranstvu. Nedavno je Branko Kovačević, rektor Univerziteta, izjavio da, prema nekim podacima, čak 70.000 stručnjaka iz Srbije živi i radi u inostranstvu, iako je Srbija u njihovo školovanje uložila 12 milijardi dolara.

Da zaista ne postoji precizna statistika potvrđuje i Miodrag Popović, dekan ETF-a, fakulteta sa koga se najviše ide u beli svet. "Neke naše kolege, koje rade u inostranstvu, misle da van zemlje radi oko 10.000 od skoro 20.000 ikada diplomiranih na ovom fakultetu", kaže profesor Popović.

Pre desetak godina najčešće se odlazilo u SAD, Kanadu, Australiju, a sada sve više u evropske zemlje. "Zbog nastavka školovanja najviše se odlazi u Švajcarsku, Holandiju, Austriju, odnosno uglavnom tamo gde se studije mogu nastaviti na engleskom jeziku. Radi zaposlenja se svuda ide", kaže on.

"Uglavnom odlaze studenti tehničkih fakulteta, najviše iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Da bi se zaposlili u inostranstvu, jedino što im je potrebno je znanje, koje se vrlo lako može proveriti testovima, čak i u običnom intervjuu", objašnjava profesor Popović. Da su u svetu zaista najtraženiji elektrotehničari, potvrđuje i Refik Šećibović, nezavisni ekspert Edukativnog centra za karijeru. Osim njih, veoma su traženi i diplomci matematike i fizike. "Od čitave populacije mi koristimo od 20 do 25 odsto kadrova, a to je veoma malo", objašnjava Šećibović.

On ističe da je iznenađujuće da se u poslednje vreme sve više naših najboljih stručnjaka zapošljava u Velikoj Britaniji. U Australiju i Novi Zeland mahom odlaze diplomci sa društvenih nauka.

"Švajcarska i Norveška su takođe interesantne našim inženjerima, dok u Nemačkoj ima dosta građevinaca, što onih sa fakultetskom diplomom, što građevinskih radnika", kaže Šećibović.

Akademci se na razne načine dovijaju pri nalaženju posla, a kod nekih u posredovanju učestvuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Od početka godine preko ove službe posao u inostranstvu našlo je 39 visokoobrazovanih.

"Poslednji oglas odnosio se na poslodavca iz Libije koji se obratio našoj službi da posreduje u zapošljavanju 20 lekara specijalista. Tražili su specijaliste urologije, kardiologije, pedijatrije-onkologije, maksilofacijalne hirurgije, ortopedije i specijalista nuklearne medicine, po dva histopatologa, radiologa i hematologa, kao i četiri onkologa i četvoro specijalista za rad u laboratoriji", kažu u NSZ.