Mali razgovarao sa Džefrijem Saksom: Srbija na pravom putu

Srbija je na pravom putu, a u budućnosti treba da obezbedi vrhunsko obrazovanje na fakultetima u saradnji sa vodećim univerzitetima širom sveta i izgradi data centre kako bi bila konkurentna na međunarodnom nivou, izjavio je američki profesor ekonomije, akademik i svetski priznati geopolitički analitičar Džefri Saks u intervjuu koji je vodio ministar finansija Srbije Siniša Mali.

"A to uključuje kineske, ruske, evropske i američke univerzitete. Jer pravo zlato budućnosti, ili prava nafta, nije ono što Tramp misli, suština je u intelektualnom potencijalu, u obrazovanim ljudima, u sofisticiranom društvu koje poznaje najsavremenije tehnologije. Jer to je ono što će privući strane investicije. To je ono što će stvoriti zanimljiv biznis. Tu nastaju patenti, tu se stvara i zadržava intelektualna svojina", dodao je Saks.

On je u intervjuu za nedeljnik NIN poručio da Srbija treba da prati dinamičan razvoj u oblasti veštačke inteligencije.

"Vodite računa i da vam optički kablovi budu jednako snažni kao i brze železnice, jer smo u digitalnoj eri. Pobrinite se da izgradite data centre. Ovo je izuzetno važan sektor i može da znači da će Srbija biti zemlja inovacija i digitalne budućnosti. Vi danas ne možete imati ni proizvodnju bez veštačke inteligencije. Ne možete biti međunarodno konkurentni bez veoma snažne AI industrije", rekao je Saks.

Siniša Mali je napomenuo da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa CEFTA, sa Evropskom unijom, ali i sa Evroazijskom unijom - Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, zatim sa Turskom, sa Kinom, sa Egiptom, Arapskim Emiratima, kao i da trenutno pregovara o sporazumu sa Južnom Korejom.

"Ako dođete da investirate u Srbiju, vi dobijate pristup tržištu od 2,8 do tri milijarde ljudi. Mi, kao mala ekonomija, moramo da se otvorimo. Prošle godine privukli smo 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je rekord", rekao je Mali.

Saks se pohvalno izrazio o politici Srbije koja usred evropske ekonomske krize i ratova uspeva da privuče investicije i ekonomski sarađuje sa svim zemljama i regionima, istakavši da zemlje te veličine ne treba da se izoluju od svetskog tržišta.

"Mislim da je Srbija svakako na pravom putu, a ova ideja povezivanja sa svim regionima apsolutno je na mestu. A činjenica da ste to uspeli da ostvarite dok Evropa govori 'morate biti s nama', ili dok Sjedinjene Američke Države govore 'morate biti s nama protiv njih', znači da ste uradili jednu veoma važnu stvar - da ste zadržali ravnotežu. A to nije lako i neće biti lakše u budućnosti. Ono što vi radite je razumno, a ono što se trenutno dešava u Briselu, bojim se da to nije razumno", upozorio je američki ekonomista.

Saks je konstatovao da se Srbija geografski nalazi na raskrsnici, tako da treba da trguje sa svim stranama, i sa Rusijom, Turskom i Kinom.

"Oduševljen sam time što imate sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. Nisam to znao, to je izuzetno pametno. Treba da imate slobodnu trgovinu sa Kinom. Ono što nije u redu je način razmišljanja u Briselu - Rusija je neprijatelj, Kina je verovatno neprijatelj. Moramo se zatvoriti prema njima. I šta će se dogoditi Evropi? Smanjiće se. Postaće pesimistična. Postaće protekcionistička. Zato se nadam da ćete vi uspeti, a da će Brisel povratiti prisebnost, da se tako izrazim", napomenuo je američki stručnjak i dodao da po tom pitanju Brisel treba da uči od Beograda.

Na molbu ministra Siniše Malog da prokomentariše odnose Srbije i Kine, kao i ulogu Kine u svetu, Džefri Saks je pohvalio odnose Beograda i Pekinga.

"Sve čestitke, vaši odnosi sa Kinom su izuzetno pozitivni. Voleo bih da to razume i Evropska unija, da to razumeju i SAD. Kina je izuzetno dinamična, izuzetno inovativna. Po paritetu kupovne moći (PPP), reč je o najvećoj ekonomiji na svetu. Ja u Kinu odlazim već 44 godine i posmatram njihov razvoj. Za Srbiju je izuzetno značajno da ima dobre ekonomske odnose sa tom zemljom. Bravo! Dobro je i za Kinu, jer Kini su potrebni partneri u Evropi. To što je Srbija uradila je veoma kreativno i apsolutno ispravno", poručuje Saks.

Siniša Mali je tokom intervjua podsetio i da će Srbija u 2027. biti domaćin Specijalizovane svetske izložbe Ekspo u Beogradu, na kojoj je učešće potrvdilo već 130 zemalja.

"To je odlična prilika za Srbiju da se predstavi, ali i sjajan način da ubrzamo naš razvoj. Zamislite da sarađujete sa toliko zemalja, očekujemo tri, četiri, pet miliona posetilaca. Nadam se da će 2027. godine svet izgledati drugačije. Da će sukobi biti završeni. Želim da znate, ove godine 7,3 odsto našeg BDP-a ide na kapitalne izdatke. Srbija trenutno gradi 10 novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Upravo smo otvorili brzu železnicu od Beograda do mađarske granice, sa vozovima koji saobraćaju brzinom od 200 kilometara na sat. Nastavićemo sa izgradnjom mreže brzih železnica do granice sa Severnom Makedonijom, do Bugarske", napomenuo je Mali.

Ministar je rekao i da Srbija u realnom smislu povećava penzije, plate, a minimalna zarada raste mnogo više od stope inflacije, što takođe doprinosi rastu BDP-a, dok javni dug u odnosu na BDP iznosi 43 odsto.

Prema mišljenju Saksa, evropske zemlje sa kojima Srbija deli najviše zajedničkih stavova su Mađarska, Slovačka i Češka koje su svesne da ne treba ulaziti u rat sa Rusijom, već da aktuelni sukob u Ukrajini treba okončati putem diplomatije.

"Ja sam prijatelj sa Viktorom Orbanom već 36 godina, još otkada me je posetio u mojoj kući u Bostonu kada je bio mladić koji je tek započinjao političku karijeru. Premijer Orban kaže da je povezanost od ključnog značaja, što je veoma slično ideji Srbije", rekao je američki ekonomista.

Džefri Saks je tokom razgovora više puta izrazio zabrinutost povodom aktuelnih dešavanja u Evropi.

"S jedne strane, kvalitet života u Evropi je najbolji na svetu, ali pravac u kojem se kreće ekonomija nije najbolji. Evropa sama sebi nanosi mnoge udarce, počev od rata u Ukrajini. Po mom mišljenju, do tog rata nije smelo da dođe. I nije ga izazvala samo Rusija. Izazvali su ga proširenje NATO-a i veoma arogantna spoljna politika SAD, koju je Evropa prihvatila", tvrdi Saks.

Kako je naveo, Evropa je u stanju "rusofobične groznice" koja je izuzetno opasna, a evropska strategija uvođenja sankcija Rusiji se pokazuje kao kontraproduktivna i ekonomski štetna.

"Imamo rat, a Evropa uvodi sankcije Rusiji jednu za drugom. A šta se time postiže? Da li se uništava ruska ekonomija? Ne, uništava se evropska ekonomija. Imamo efekat bumeranga, jedan za drugim. Rusija se posmatra kao neko koga treba odbaciti, a posledica po Evropu je da gubi trgovinskog partnera, gubi pristup jeftinom prirodnom gasu. I onda vidimo kako nemačka industrija tone sve niže i niže. To nije strategija, to je niz grešaka", rekao je američki ekonomista.

Saks se osvrnuo i na dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama i izjavio da je ova zemlja trenutno "u veoma konfuznom stanju".

"Imamo najveću militarizaciju na Karibima u savremenoj istoriji, jer je vrlo moguće da Tramp planira napad na Venecuelu. Ako to učini, to je potpuno bezakonje, nepromišljeno ponašanje koje nikome ne donosi dobro", upozorio je Saks.

Kako poručuje, Tramp želi da prisvoji naftu Venecuele, zemlje koja ima veće rezerve ovog energenta od Saudijske Arabije.

"Samo što je to takozvana teška nafta, njena proizvodnja je skupa, potrebna je posebna prerada. Nije isto kao u slučaju ogromnih saudijskih rezervi sa gotovo nultim troškovima eksploatacije. Ali Trampova ideja je da posedovanje nafte znači - moć", napominje Saks.

On je dodao da mu se ne sviđa nijedan američki predsednik u poslednjih pet ili šest mandata, uključujući Trampa, ali da neke stvari koje radi njegova administracija imaju smisla.

"Nalazimo se u vremenu neverovatnih poremećaja. Čini se da gotovo ništa nema potpunog smisla. Ali sve što vidimo na površini ima svoje duboke razloge u pozadini. Ako mogu da pomenem jedno kontroverzno pitanje - bio sam predsednik komisije za kovid koju je formirao časopis 'Lanset'. I došao sam do zaključka da je virus gotovo sigurno potekao iz laboratorije, i to, iznenađujuće, iz američke laboratorije", dodaje američki ekonomista.

On smatra da je kovid verovatno bio laboratorijski incident, a ne prirodna katastrofa.

"Previše je poremećaja, a premalo ozbiljne, stvarne saradnje koja bi održala stabilnost", upozorava Saks.