Srbija

Nedelja, 21.11.2010.

16:19

Odbrana dinara odnela 2,4 mlrd. EUR

Dve milijarde i četiristotine miliona evra, potrošeno je od januara do danas radi očuvanja vrednosti nacionalne valute, odnosno kursa.

Izvor: B92

Default images

Na održavanje kursa svakog meseca iz deviznih rezevri, prosečeno, trošeno je 210 miliona evra. Dinar, uprkos tom trošku, ne pokazuje znake ozdravljenja.

Evro je za ovih deset meseci, svakog meseca praktično umanjivao vrednost dinara za jedan odsto. Potrošene su velike devizne rezerve, a da osim većeg pada vrednosti dinara, drugog efekta nema.

"Srbija ima politiku fluktuirajućeg deviznog kursa. To znači da se kurs ne brani deviznim rezervama. Devizni kurs se brani kvalitetom i produktivnošću proizvoda. Srbija treba da poveća konkurentnost svojih proizvoda da bi mogla da brani kurs ili zadrži na nivou postojećeg ili da čak ima bolji kurs“, smatra profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić.

Narodna banka je saopštila da su devizne rezerve, prvi put, posle nekoliko godina pale ispod 10 milijardi evra. Istovremeno, ovakav kurs, pokazuju to podaci iz poslednja dva meseca, ne može sam da podstiče izvoz, ali zato konstantno otežava domaću proizvodnju i podiže cene.

"Mi svi indeksiramo cene u odnosu na vrednost evra. Pošto je i značajan deo industrije vezan za izvoz, na svako povećanje cene evra, mi ćemo povećavati cene. To se radi periodično, svaka tri meseca. I dugoročni planovi, pri ovakvoj makroekonomskoj situaciji, na žalost, u Srbiji uopšte nisu mogući“, kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.

"Krajnja cena našeg proizvoda je vezana za čvrstu valutu. Ona je uvek iskazana u dolarima. Suštinski će cena svih naših proizvoda biti veća u dinarskom iznosu. Ali, ukoliko država sačuva kurs na adekvatnom nivou, onda neće biti temeljitijih posledica. Koji je adekvatan nivo? Ako me pitate za procene onda će taj kurs biti veći nego sada, otprilike za 10 ili 11 posto“, navodi direktor Majkrosofta u Srbiji Vladan Živanović.

Očigledno da velike inostrane kompanije, koje rade u Srbiji, kalkulišu sa daljim padom vrednosti dinara. Još jedna od posledica takve situacije je rast kamata i skuplji krediti.

"Korekcija kursa više nije devizni rizik nego i kreditni rizik. I to čini buduće pozajmljivanje težim, i to je potpuno evidentna činjenica. Ali istovremeno ne možemo da prenebregnemo situaciju gde ima konstantan deficit ponude deviza, u odnosu na tražnju, to se rešava jedino ili nastavkom zaduživanja, mislim da je to nešto najrealnije, ili realizacijom nekih velikih investicija koje su planirane za 2011 godinu“, kaže Vladimir Čupić, iz Hipo alpe adria banke.

U situaciji kada ukupan dug države raste, bolje je, smatraju stručnjaci, štedljivije trošiti devizne rezerve, a kurs što pre regulisati većom proizvodnjom i izvozom.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 24

Pogledaj komentare

24 Komentari

Možda vas zanima

Isporučili benzin prvi put posle tri decenije 2
Svet

Isporučili benzin prvi put posle tri decenije

Vlasti Azerbejdžana saopštile su da je državna naftna kompanija SOCAR isporučila 1.220 tona benzina Jermeniji, što predstavlja prvu takvu pošiljku između dve zemlje u poslednjih 30 godina, u okviru postepenog poboljšanja odnosa nakon dugogodišnjih sukoba.

7:53

19.12.2025.

23 h

SAD dale rok 1
Svet

SAD dale rok

Sjedinjene Američke Države postavile su rok Švajcarskoj do 31. marta 2026. za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o carinama između dve zemlje.

14:18

18.12.2025.

1 d

Podeli: