Za evro je realan kurs 130 dinara?

Ovaj ekonomista objašnjava da bi u tom slučaju devizni kurs „verovatno stao na nivou od oko 130 dinara za evro“.

Vrednost domaće valute i dalje pada. Narodna banka je i juče intervenisala prodajom 20 miliona evra, ali će današnji srednji kurs evra iznositi 103,5617 dinara, što je za 21 paru više nego juče.

Mlađan Kovačević, ekonomista i redovni član Akademije ekonomskih nauka, kaže da „Narodna banka Srbije može svakog dana da ’gasi požar’, odnosno da brani dinar, ali tako će samo potrošiti devizne rezerve“. On dodaje da „one nisu na tako visokom nivou, kako se ističe. Niko ne pominje, osim iznosa od oko 11 milijardi, obaveze države prema poslovnim bankama, staroj deviznoj štednji, garancijama za novu deviznu štednju... Kada se to ima u vidu, devizne rezerve su nam skromne, jer trebalo bi da iznose barem tri mesečna izdatka za uvoz robe“.

Narodna banka Srbije je u prvih pet meseci ove godine prodala na međubankarskom deviznom tržištu oko milijardu evra, da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije, od toga samo u maju 360 miliona evra.

Sa trošenjem deviznih rezervi zbog odbrane kursa nastavila je i u junu i za prvih sedam dana prodala je 93 miliona evra. Tako je od oktobra 2008. godine do sada intervenisala sa oko 2,7 milijardi evra ili četvrtinom ukupnih deviznih rezervi. U toku 2009. godine NBS je na odbranu kursa potrošila 656,9 miliona evra, dok je u 2008. potrošeno oko 1,3 milijarde evra.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da ćemo ovu godinu završiti sa kursom evra od oko 105 dinara, a svoju prognozu bazira na proceni kretanja inflacije u Srbiji i evrozoni, kao i na kretanju deficita tekućeg računa platnog bilansa.

„Jasno je da sada kurs već ozbiljno ugrožava ostvarenje cilja inflacije i stoga je NBS mnogo odlučnija kada su u pitanju intervencije na deviznom tržištu. Treba imati u vidu da instrumenti monetarne politike svoje efekte daju sa određenim vremenskim kašnjenjima, tako da će se efekti tekućih intervencija više osetiti u drugoj polovini godine“, ističe Fabris.

Kurs nerealan još od 2001. godine

„Od 2001. godine devizni kurs je nerealan, odnosno precenjen, a za sve nedaće sa kojima se domaća privreda suočava kriva je nagla liberalizacija uvoza, a naročito precenjena vrednost dinara koji je u 2001. godini u odnosu na kraj 2000. skočio za 30 odsto“, kaže Mlađen Kovačević.

On navodi da je reč o situaciji kada je „domaća valuta bila toliko precenjena a carina na uvoznu robu svedena na devet odsto, pa je uvoz postao toliko cenovno konkurentan da je počeo da guši domaću proizvodnju“.

„Država je od prodaje preduzeća ostvarivala veliki devizni priliv što je na kraju dovelo da domaća valuta krajem 2008. godine bude veća 110 odsto nego osam godina ranije. Već tada je svima trebalo da bude jasno da se takav sistem ne može održati“, naglašava Kovačević.