Bajatović: Država nas tera u minus

„Ali, ako Vlada Srbije kaže da mora, zbog socijalnih prilika ili povećanja konkurentnosti proizvodnje, onda će biti tako. Ipak, troškove neko mora da plati“, kaže Bajatović.

On objašnjava da zbog rasta dolara za više od 10 odsto pada potrošnje, rasta transportnih troškova, više cene gasa koji vučemo iz skladišta ”Eona” (za oko 100 dolara za 1.000 kubika), nema prostora za pojeftinjenje.

„Srbijagas ne može da zaradi koliko hoće, ali očigledno neko misli da može da izgubi koliko nekom treba. I ako iskažemo veći dobitak od dozvoljenog, iduće godine morali bismo da smanjimo prihod. Ovako se dovodi u pitanje razvoj preduzeća“, kaže on odgovarajući na pitanje kako se to njegova matematika ne slaže sa onom koju nudi Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, koji kaže da gas može da pojeftini za deset odsto.

Bajatović objašnjava da toplane duguju za gas oko četiri milijarde dinara, odnosno oko 60 miliona dolara, i dodaje da se Srbijagas zadužio u bankama da bi platio gas umesto potrošača, ali i da „ne može više da se zadužuje za tuđi račun“.

Srbijagas će blokirati račune toplanama koje ne plate, kaže Bajatović. „Nije popularno i buniće se mnogi politički moćni gradonačelnici, ali nemamo izbora. Svi ugovori sa bankama o dugoročnim kreditima imaju raskidne klauzule koje se odnose na finansijsku nedisciplinu“, dodaje on.

Na primedbu da se govori da Srbijagas ucenjuje cenom i da treba da "iznese" teret, Bajatović odgovara da je Srbijagas "nosio" teret "celu prošlu godinu, a onda su se obrušili na nas zbog gubitaka. Ne bežimo od toga ni sada, ali Srbijagas nema više kud. Dogovor sa toplanama mora biti ekonomski utemeljen i ne sme voditi urušavanju kompanije. Gas je uvozni i mora da se plati".

Govoreći o Banatskom dvoru, on kaže da će već u petak biti prva sednica Upravnog odbora za novo preduzeće i dodaje da će Vladimir Kuznjecov biti direktor zajedničkog preduzeća. Bajatović objašnjava da trenutno iz skladišta trošimo minimalno gasa, a sve što ostane u skladištu biće jastučni gas.

„Rusi bi te količine nadoknadili isporukom komercijalnog gasa. Skraćujemo iskorišćenje kapaciteta za godinu dana, jer bismo utiskivali jeftiniji gas koji bi se koristio tokom cele sezone“, kaže on.

Na pitanje o opravdanosti preuzimanja Staklare i Azotare, Bajatović kaže da je „najlakše firmu baciti u stečaj. Preuzimanjem ovih kompanija, kroz konverziju, bez dinara novog uloga, sačuvali smo vlasništvo, pokrenuta je proizvodnja i opstalo je tri hiljade radnih mesta“.

„U Azotari stvaramo uslove za investiciju sa kojom će fabrika, umesto 160, raditi 330 dana u godini. Sami prodajemo svoju robu i eliminisali smo korupciju. Vrednost Srbijagasa danas je tri puta veća, nego kada sam došao na mesto generalnog direktora“, dodaje on.