Dugalić: Raste promet čekovima

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić je rekao da se od početka povećava docnja u otplati kredita i kod građana i privrede za 0,1 odsto mesečno, "što nije alarmantno, ali deluje upozoravajuće", ocenjujući da je to posledica svetske ekonomske krize i pada standarda građana.

U septembru i oktobru zabeležen veliki porast broja čekova građana u prometu, što se dešava zbog pada standarda građana smanjenja prometa roba u prodavnicama, ukazao je Dugalić i naveo da je, prema podacima Kreditnog biroa, u avgustu broj realizovanih čekova građana iznosio oko 652 hiljada komada, u septembru već oko 729 hiljada, dok je u oktobru njihov broj porastao na oko 746 hiljada.

Ukupna kreditna zaduženost građana u oktobru neznatno je smanjena na oko 878 milijardi dinara (u septembru bila oko 889 milijardi dinara), dok je ukupna zaduženost pravnih lica i građana u oktobru smanjena za 0,15 odsto u odnosu na septembar, rekao je Dugalić i naveo da je u septembru ukupna zaduženost kod banaka iznosila oko 1.311 milijardi dinara, dok je u oktobru smanjena na oko 1.302 milijardi dinara.

Kod kreditne zaduženosti građana jedino su povećani krediti za refinansiranje duga i to za 12 odsto, u odnosu na septembar.

Dugalić je rekao da je odluka NBS da smanji dinarsku obaveznu rezervu banaka za pet odsto usmerena na podsticanje kreditne aktivnosti banaka i to u dinarima, ističući ocenu da, nažalost, neće doći do značajnijeg odobravanja kredita u dinarima, na račun onih koji su indeksirani u evrima i drugim stranim valutama.

On je ukazao i na problem dvovalutnog sistema u odobravanju kredita (u evrima i dinarima) i na štednju u bankama, gde je i dalje u bankama 99 odsto depozita u evrima, zbog manjeg poverenja u dinar.

Novosti: Banke nerado izdaju čekove

Istovremeno, Novosti pišu da u Srbiji desetak od 34 banke odobravaju građanima čekove, ali ih nerado daju. Naime, banke svojim klijentima nude kreditne kartice, od kojih imaju dobru zaradu, jer je kamata od dva do 2,75 odsto, nego čekove, od kojih nemaju gotovo nikakve vajde.

Banke mogu da naplate samo izdavanje čekova, koje po komadu košta od pet do deset dinara. Kod građana, međutim, vlada veliko interesovanje, zbog beskamatnog odloženog plaćanja, ali do čekova je teško doći.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije čekovi su sve popularniji zbog odloženog plaćanja, sve ih je manje u opticaju, odnosno godišnji pad iznosi milion čekova ili 15 odsto. Tako je, pre dve godine bilo 8,9 miliona transakcija čekovima, a lane 1,2 miliona manje. Za prvih deset meseci ove godine, čekovima je plaćeno 6,4 miliona puta.

„Čekovi su prestali da budu kreditno sredstvo plaćanja pre tri godine, a na njihovo mesto su uvedene kreditne kartice“, kaže Goran Milićević, direktor marketinga u Komercijalnoj banci, i dodaje da „građani uzimaju čekove i u poslednja tri meseca je povećanje od tri odsto, ali, ne možemo svima da izađemo u susret, jer postoje limiti, koji zavise od zarade i realizovanih čekova. Inače, čekove tretiramo kao da su odmah naplativi, kako i zakon nalaže, bez kreditne funkcije“.

Zbog toga se, kako ističe Milićević, mnogi klijenti žale, jer pazare na odloženo, a banka nema evidenciju kada čekovi stižu na naplatu i zbog toga se ne izdaju novi.

U praksi je moguće, kako kaže Mirko Španović, član Izvršnog odbora u Hipo-Alpe-Adrija banci, da u trenutku plaćanja čekom klijent nema dovoljno novca na računu za pokriće čeka i da uđe u nedozvoljeni minus. Banka je u obavezi da obavi plaćanje, po svakom prispelom čeku bez obzira da li na računu klijent ima ili nema dovoljno novca za to. Za razliku od čeka, svako plaćanje karticom prati prethodna provera stanja i ako nema dovoljno sredstava, transakcija se odbija.