Fondovi EU pomažu srpska preduzeća

Dosadašnji fondovi će od iduće godine biti objedinjeni u jedan, IPA fond, a uskoro će biti objavljen i konkurs za zainteresovane preduzetnike. Preduzetnici koji žele da koriste pomoć Evropske unije, pre svega, moraju da poštuju određena pravila u poslovanju.

Kompanija enterijera "Janković" je dobar primer, kako uz poštovanje pravila i savete stranih konsultanata, firma može da se reorganizuje, a proizvodnja i izvoz povećaju i više nego dvostruko.

"Glavna srž organizacije današnje firme je rađena, kompletna organizacija, na osnovu konsultanata, koji su preko tog programa došli. Jedan je bio iz Finske", kaže Božo Janković, vlasnik firme "Janković".

Pretpristupni fondovi Evropske unije, kakve smo poznavali, više ne postoje, jer je sada sve objedinjeno u jedan fond pod nazivom IPA. Konkurs za sredstva tog fonda startovaće za četiri meseca. Od nekadašnjih fondova funkcioniše tek ponešto, ranije započeto.

„Jedan od tih projekata je TAM projekat, gde su isto konsultantske usluge u pitanju i koji je imao izuzetno puno uspeha do sada. Nama generalno treba da bude cilj da ne samo da naše firme budu primaoci te pomoći, nego da evoluiraju, da budu davaoci znanja i da budu implementatori tih projekata", kaže Irena Posin, iz agencija za strana ulaganja SIEPA.

Iako su strani konsultanti najčešće spremni da pomognu ekonomisti, ipak savetuju da se u poslovanju ne treba oslanjati samo na tuđe znanje ili bespovratno dobijen novac.

"Ne postoji ni jedna studija koja pokazuje da je zahvaljujući stranoj pomoći bog zna kako poboljšano. Ako hoćete da se razvijete nemojte čekati pomoć, radite reforme", kaže Miroslav Prokopijević, ekonomski analitičar.

Ipak, jasno je da je u procesu prihvatanja evropskih vrednosti finansijska i svaka druga bespovratna pomoć Unije dobro došla.

Zemlje koje su sada članice, poput Bugarske i Rumunije, dobijale su milijarde evra. To bi i Srbiji i njenim građanima sigurno olakšalo i poslovanje i život.