Novi zakon – nova pravila: Konverzija zemljišta u 2023. godini

Ovim zakonom se uspostavljaju jasne smernice, pravila i postupci za organizaciju prostora, unapređuje urbanistički razvoj, osigurava kvalitetna infrastruktura, zaštita životne sredine i očuvanje kulturnog nasleđa.

Narodna skupština Srbije nedavno je usvojila niz zakona, između ostalih i Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji.

Kako je više puta istaknuto iz Vlade Srbije, ovim zakonom se ubrzava procedura za izdavanje građevinskih dozvola i postaje transparentnija, otključava se preko 5.000 novih građevinskih lokacija, uvode se zeleni sertifikati i energetski pasoši.

Šta je konverzija zemljišta?

Foto: shutterstock, metamorworks

Konverzija zemljišta je pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Prema prethodnoj verziji zakona, koji je izmenjen ovim predlogom, kompanije su, da bi mogle da ostvare svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, koje je stečeno kupovinom firmi iz stečaja, privatizacijom ili na neki drugi način, morale da plate izvesnu naknadu.

Praktično, pravna lica će, po novom zakonu, svoje pravo korišćenja građevinskog zemljišta moći da prebace u pravo svojine bez plaćanja ikakve naknade.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je istakao da se ukidanjem Zakona o konverziji otključava oko 5.000 lokacija za gradnju.

Ukidanjem konverzije, koja je do sada bila obavezna, otključano je oko 15 miliona kvadrata za izgradnju. Ovakva izmena bi trebalo da rezultira investicijama koje se broje u milijardama evra.

Uvod u novi zakon o konverziji za 2023. godinu

Foto: shutterstock, Xico Putini

Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je i unapređenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola CEOP sistema uvođenjem novih funkcionalnosti, a naročito e-prostora kojim postupak za izradu i izmenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži.

Predlogom se u tekstu Zakona našla i elektromobilnost, tj. po novom moraće da postoji određeni broj elektropunjača u rezidencijalnim i poslovnim objektima, kao i pumpama na auto-putevima.

Izmenom Zakona uvedena je i obaveza za investitore da imaju polisu osiguranja štete trećim licima. U slučaju da se desi neka nesreća, investitor je sada obavezan da nadoknadi tu štetu, piše Blic.

Najvažnije izmene zakona

Foto: shutterstock, YP_Studio

Najvažnije izmene koje donosi usvojeni Predlog su sledeće:

Ukidanje posebnog zakona o konverziji, tj. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Sve zgrade u Srbiji, bez obzira na starost, sada moraju da imaju energetski pasoš.

Spoljne jedinice klima-uređaja moraće da budu uklonjene sa fasada zgrada, ili da se ugrađuju na način da budu nevidljive.

Obavezno instaliranje punjača za e-automobile u rezidencijalnim i poslovnim objektima kao i na pumpama na auto-putevima.

Obaveza da se ima polisa osiguranja štete trećim licima.

Unapređuje se elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola CEOP.

Šta je pravo korišćenja?

Foto: shutterstock, ronstik

Pravo korišćenja nepokretnosti je jedno od stvarnih prava kojima se ograničava pravo svojine. Titular prava svojine se razlikuje od titulara prava korišćenja.

Pravo korišćenja može da se stekne na zemljištu u državnoj svojini.

Pravo korišćenja se javlja kao sporedno pravo uz pravo svojine na izgrađenom objektu i ono proističe iz prava na objektu. Ono se može steći po osnovu zakupa radi izgradnje objekta na neizgrađenom građevinskom zemljištu koje nije predviđeno za određene namene koje se može dati u zakup najduže na 99 godina radi izgradnje porodičnog stambenog objekta.

Kod već izgrađenih objekata na ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, koji su izgrađeni u skladu sa zakonom ili kasnije legalizovani, vlasnici tih objekata imaju pravo korišćenja postojeće građevinske parcele dok taj objekat postoji. U zemljišnim i drugim knjigama upisuje se pravo svojine na objektu, dok se pravo korišćenja zemljišta pod objektom i oko objekta na postojećoj građevinskoj parceli podrazumeva, piše Politika.

Besplatna konverzija zemljišta: Ko ima pravo na besplatnu konverziju?

Foto: shutterstock, yuttana Contributor Studio

Zakon o građenju propisuje da će se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvoriti u pravo svojine bez naknade.

U skladu sa Zakonom o građenju, upis navedene promene po službenoj dužnosti sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, odnosno Republički geodetski zavod. Međutim, i pored toga što Zakon o građenju propisuje da se konverzija obavlja po službenoj dužnosti, u praksi je neophodno da zainteresovano lice podnese zahtev i plati taksu za Konverziju bez naknade.

Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica čiji je položaj uređen Zakonom o konverziji uz naknadu, odnosno kada se navedena konverzija sprovodi uz naknadu.

Takođe, prema odredbama Zakona o građenju pravo na konverziju imaju i vlasnici objekata izgrađenih na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, zakupci na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je bio zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje najmanje 50 godina, a isto je predviđeno i za zakupce na građevinskom zemljištu u javnoj svojini koji su zaključili ugovor o zakupu bez naknade. Postupak upisa prava svojine sprovodi se po zahtevu lica u čiju se korist ovo pravo i upisuje.

Pravo na konverziju imaju lica koja su upisana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu.

Kako podneti zahtev za konverziju?

Foto: shutterstock, Zivica Kerkez

Postupak za konverziju pokreće se po zahtevu lica.

Uz zahtev podnosi se dokaz o posedovanju aktivne stranačke legitimacije podnosioca u postupku ostvarivanja prava na konverziju, nadležni organ pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev iz koga se utvrđuje da podnosilac može pokrenuti i voditi postupak.

Zahtev za konverziju rešava organ nadležan za imovinsko-pravne poslove na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet zahteva za konverziju.

Nadležni organ, po dobijanju zahteva za konverziju, proverava da li su uz zahtev podneti svi propisani dokazi i po službenoj dužnosti pribavlja od Agencije za restituciju potvrdu da li je parcela koja je predmet zahteva za konverziju u postupku restitucije, kao i da li ta parcela može biti predmet vraćanja u naturalnom obliku u smislu zakona kojim se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja.

Ako nadležni organ utvrdi da uz zahtev nisu dostavljeni propisani dokazi, naložiće dopunu zahteva u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nadležni organ utvrdi da je parcela predmet zahteva u postupku restitucije dužan je da bez odlaganja donese rešenje o prekidu postupka, dok se pravnosnažno ne okonča postupak vraćanja oduzete imovine, odnosno dok se ne donese konačno rešenje kojim je utvrđeno pravo na obeštećenje, odnosno potvrda da nije moguće vraćanje imovine u naturalnom obliku, koju će nadležni organ izdati na zahtev zainteresovanog lica.

Rok za dostavljanje dokaza je deset dana od dana urednog uručenja podnosiocu.

U slučaju da podnosilac ne podnese tražene dokaze u propisanom roku, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.

Protiv zaključka dozvoljena je posebna žalba, u roku od osam dana od dana prijema zaključka.

Žalbu na zaključak rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, navodi se u Zakonu na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.