Srbija prodala šest preduzeća, najveći zalogaj tek predstoji

Postupak privatizacije okončan je za šest preduzeća, rekao je državni sekretar u Ministrstvu privrede Dragan Stevanović.

Kaže da su prodati ili će njihova prodaja i formalno biti okončana ovih dana somborski Severtrans, Jadran iz Gajdobre, Minel koncern, Institut Jaroslav Černi, osečinska Krušik plastika, kao i da je kruna privatizacije kroz model strateškog partnerstva privatizacija Petrohemije.

Svi ovi procesi su ili završeni, ili će najkasnije u prvih nekoliko dana 2022. godine biti proceduralno okončani, rekao je on.

"Uvek možete više i bolje da uradite, ali ako uzmete u obzir da u 2020. godini izbijanja pandemije nismo imali privatizacija, a 2021. u kojoj se pandemija nastavila i ekonomije su pod pritiskom koronavirusa, mislim da imamo razloga da budemo zadovoljni", ocenio je Stevanović.

Dodao je da su efekti privatizacija na pristojnom nivou jer nije jednostavno u današnje vreme zainteresovati kupce za kapital koji je trebalo da bude prodat pre 20 godina.

"Uspeli smo, nastavljamo dalje. Mislim da ćemo postići ako ne iste, ono bolje rezultate u 2022. godini", najavio je on.

Kao posebno značajno, zbog gabarita i poslovnih rezultata, kao i značaja za budžet i BDP, on izdvaja strateško partnerstvo sa NIS-om za Petrohemiju.

Ističe u izjavi za Tanjug da poslovanje te kompanije zavisi od odnosa cena sirovina i gotovih proizvoda, što je poslednjih godina imalo povoljne efekte na poslovanje Petrohemije, ali ima odliku cikličnog kretanja.

"Posle šest, sedam godina uspeli smo da sa strateškim partnerom nađemo zajednički jezik i da postupak privatizacije okončamo. Strateški partner NIS će u narednih šest godina imati obavezu da uloži 150 miliona evra kao dokapitalizaciju", rekao je on.

Kako je objasnio, obaveza je da taj novac bude uložen u izgradnju fabrike polipropilena sa kapacitetom od 140.000 tona godišnje.

"Sasvim realno je očekivati da će ti kapaciteti sezati do 200.000 tona, što će dodatno podići konkurentnost Petrohemije. A najveći deo od 1.100 radnika imaće sigurnu budućnost u kompaniji koja će biti reorganizovana, i u koju će biti investirano", rekao je on.

Na pitanje o planovima za privatizaciju u 2022. godini, Stevanović je ocenio da za strateško partnerstvo potencijal možda imaju Simpo i Jumko.

Simpo i Jumko žele i domaći i strani investitori

"Za ostale kompanije verujemo da će moći da se privatizuju kroz model prodaje kapitala", rekao je on.

Kao državne kompanije koje mogu da budu interesantne za privatizaciju, on navodi Jugoslovensko rečno brodarstvo, Ivan Milutinović - PIM i rudnik Kovin.

"Najveći zalogaj je kompanija Lasta čiji postupak privatizaciji nije realizovan u 2020. i 2021. godini zbog efekata korone na sektor saobraćaja", rekao je on.

Dodao je da je Lasta preživela iako kao veliko preduzeće nije bila u prilici da koristi državnu pomoć koja je usmeravana u sektor malih i srednjih firmi.

"Preživeli su, opstali, rade, funkcionišu, još jednom su dokazali da uz sve poteškoće i probleme oni jesu potencijal za budućeg investitora i ulagača", ocenio je Stevanović.

Na pitanje da li je zadovoljan interesovanjem za privatizaciju državnih kompanija s obzirom na trend rasta Srbije, on je skrenuo pažnju da se često radi o razvaljenim državnim firmama koje nisu konkurentne na tržištu.

"To nisu kompanije koje mogu da povuku kredit, niti da učestvuju na tenderima na način na koji to mogu privatne, zdrave, stabilne i razvijene kompanije. I kada danas zainteresujete nekoga da kupi bilo koju od tih kompanija vi ste uradili veliku stvar", rekao je on.

Naglasio je da je važno da te još uvek državne kompanije više ne predstavljaju fiskalne rizike.

"Ne izdvaja se za njih više ne znam koliko sredstava kao u vreme onih koji nas osporavaju. U vreme od 2000. do 2012. godine mogli ste da radite i da ne radite, a iz budžeta vam se opredele pare, i onda i vuk sit i ovce na broju. Danas su to kompanije koje svoje obaveze prema državi izmiruju", rekao je on.

Dodao je da su te kompanije sada na surovom tržištu, te da svako od konkurencije može da ih napadne i blokira.

"Kada takvu jednu kompaniju uspete da prodate, da zainteresujete potencijalnog kupca, vi ste zaista ostvarili veliki uspeh", ocenio je on.

Stevanović kaže da je više banja koje su bile u planu privatizacije na zahtev Ministarstva zdravlja skinuto sa spiska, kao i da se u sektoru vodoprivrede zastalo sa privatizacijom jer je novi plan da se uradi ukrupnjavanje na četiri preduzeća.

Šta će biti sa popularnim banjama iz doba SFRJ?

On je objasnio da je Ministarstvo zdravlja redefinisalo stav pa sedam, osam banja koje su ranije bile u planu za privatizaciju neće biti privatizovano.

"Procenili su da ne treba da budu predmet privatizacije i Ministarstvo privrede po tom pitanju neće raditi za sada ništa", rekao je on.

Dodao je da u slučajevima Vranjske banje, novovaroške banje Zlatar i Žubora u Kuršumliji nije bilo klasične privatizacije već je bila prodaja državne imovine preko Republičke direkcije za imovinu.

"Novi vlasnici investiraju tamo i verujemo da će po investiranju to biti biseri banjskog turizma", rekao je on i dodao da će kroz investicije u Vranjskoj banji benefite imati ne samo Vranje nego Pčinjski okrug i jug Srbije.

Govoreći o 2022. godini on je rekao da na tržištu još uvek mogu da se nađu Bujanovačka banja i Sijarinska odnosno Gejzir banja u Medveđi.

"Ako se nađe kredibilni investitor za ove dve banje, država će doneti odluku hoće li ih privatizovati ili ne", rekao je on.

Stevanović je objasnio da se o privatizaciji banja razmišlja pragmatično, kako da se potencijal banja ulaganjem očuva, a posetioce zainteresuju da u banje i dođu u zdravstveni ili klasični turizam..

"Svojinska transformacija u ovoj oblasti je nasušna potreba. Zastalo se pre svega zbog korone", rekao je on.

Kako je naveo, banje su tokom pandemije bile pogođenje padom u turizmu, a sa aspekta zdravlja bile su resurs koji se stavio na raspolaganje državi u borbi protiv korona virusa.

Govoreći o privatizaciji vodoprivrednih preduzeća Stevanović je otkrio da se na zahtev Ministarstva poljoprivrede odustalo od četiri već objavljena poziva za prodaju preduzeća u Banatu.

Ističe da su stvarnost, život na terenu, poplave i druge okolnosti, prosto naterali resorno ministarstvo da odluku o privatizaciji preispita.

"Započete su procesne radnje da se od 14-15 vodoprivrednih preduzeća napravi svega četiri koja će teritorijalno i organizaciono biti funkcionalna i mnogo zdravija", rekao je on.

Kako je ocenio ono što ne bude obuhvatilo restrukturiranje sektora biće ponuđeno ili kroz privatizaciju, ili će otići u stečaj, odnosno likvidaciju.

"Vreme će pokazati da li postoji potreba za privatizacijom te četiri kompanije koje će sada biti malo veće i značajnije, i koje će imati više obaveza, ali i više šansi da investiraju u sebe, da se zanavljaju, kako bi i vodne tokove, i obaloutvrde i sve objekte na vodi mogli da održavamo, gradimo i čuvamo u stanju da možemo da se odbranimo od poplava", rekao je Stevanović.

Stevanović smatra da će globalna ekonomska kretanja, odnosno uticaj pandemije, u velikoj meri odrediti interesovanje investitora, jer se Srbija drastično ekonomski promenila i postala deo modernog sveta.