"Na sceni je igra strpljenja"; Cena nafte pala na svetskom tržištu, šta to znači za Srbiju?

Stoga se postavlja pitanje kako će globalni trendovi uticati na situaciju u Srbiji.

"Cena sirove nafte jeste značajno opala, ali samo ako se posmatra period od početka juna do danas", navode u Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) za B92.net.

Međutim, oni dodaju da su to i dalje daleko manje promene od onih koje su se dešavale u prva četiri meseca.

"Tada je cena sirove nafte pala sa oko 69 na oko 20 dolara po barelu, tu su i promene koje su zatim usledile kada se cena BRENT-a za kratko vreme vratila na nivo iznad 40 dolara po barelu. Pad cene sirove nafte je tada izazvao i pad cene goriva u Srbiji i to benzina za oko 27 i dizela za 33 dinara po litru, kao što je i skok cene nafte podigao cene goriva, ali ne na nivo s početka godine", podsećaju u UNKS.

Foto: Udruženje naftnih kompanija Srbije

Kako objašnjavaju, upravo je zbog porasta proizvodnje povećana ponuda na globalnom tržištu, a pošto se tražnja ne oporavlja očekivanim tempom, na tržištu su se pojavili viškovi robe, što uvek dovodi do pada cene.

Na pitanje kakve cene nafte se prognoziraju u Srbiji, iz Udruženja ističu da se one formiraju na tržištu i menjaju isključivo pod uticajem promene troškova.

"Budući da Srbija u velikoj meri zavisi od uvoza ili sirove nafte ili derivata nafte, sva berzanska kolebanja se odražavaju i na troškove naftnih kompanija, ako nema drugih uticaja, to pokazuju višegodišnji statistički podaci, promene se oslikavaju i na cene goriva. Ne treba zaboraviti da je u prosečnoj maloprodajnoj ceni goriva udeo fiskalna zahvatanja veći od 60 odsto. Za ilustraciju uticaja državnih dažbina na cenu goriva možemo reći da kada bi nam neko poklonio sirovu naftu i kada bi svi u lancu (od transporta tankerima i naftovodom do Srbije, preko rafinerijske prerade, do benzinske stanice) radili potpuno besplatno uz finansiranje svih troškova, dizel gorivo bi i tada koštalo 85 dinara po litru. Kada govorite o uticaju cene nafte na cenu goriva uvek treba uzeti u obzir da je reč o uticaju na oko 40 odsto cene goriva", navode oni.

Proizvodnja će, kažu, kao i uvek zavisiti od tražnje.

"Budžeti zemalja izvoznica nafte i te kako priželjkuju rast proizvodnje, ne bi li se oporavili, ali svako povećanje proizvodnje koje nije pokriveno potražnjom izaziva smanjenje cene, što opet dovodi do onoga što najmanje žele, do pada budžetskih prihoda. U stvari je na sceni igra strpljenja. Nasilno redukovanje proizvodnje kako bi se održala cena nafte u koridoru od 40-45 dolara po barelu pojedine zemlje je dovelo do granice izdržljivosti", ocenjuju u UNKS.

Foto Udruženje naftnih kompanija Srbije

Osvrćući se na period za nama, u Udruženju kažu da je proteklih osam meseci pandemije, od marta do kraja oktobra, prodaja goriva na benzinskim stanicama opala za nešto manje od 12 odsto.

"Ako se posmatra svih deset meseci, pad potrošnje je manji od 8 odsto, ali poslednja dva meseca u zavisnosti od krajnje nepredvidivih okolnosti mogu ove pokazatelje znatno da promene", upozoravaju.

Prema njihovom mišljenju, naftni sektor i na globalnom i na lokalnom nivou sreće se sa neviđenim problemima, koji će, kako ocenjuju svi analitičari, ostaviti dubok trag na tržište u budućnosti.

"Biće onih koji neće izdržati ovako korenite promene, kao i onih koji će za veoma kratko vreme kapital preneti, recimo u proizvodnju zelene energije. Zato se nameće pitanje, pod kojim uslovima će oporavljeno tržište moći uopšte da dođe do nafte. Nafte će u prirodi biti, ali da li će narušeni lanac istraživanja, proizvodnje i prerade sirove nafte moći pod prihvatljivim cenama da obezbedi dovoljne količine crnog zlata?", pitaju se u UNKS.