U Srbiji prodaju lošiju robu nego na Zapadu? Kako dokazati

I kod nas kupci kažu da je kvalitet brendiranih proizvoda lošiji nego u svetu, ali da bi se to dokazalo - potreban je novac.

Krema za ruke, deterdžent, čokolada, televizor poznatih brendova lošijeg su kvaliteta na istočnoevropskomu odnosu na zapadnoevropsko tržište, navodi RTS.

Godinama potrošači traže da kvalitet bude isti u svim zemljama, ali su se proizvođači uvek opravdavali navodnim istraživanjima koja su pokazala da su u različitim zemljama drugačiji ukusi potrošača.

Poljska organizacija potrošača je pre deset godina prva utvrdila da u keksu koji se kod njih prodaje nema putera kao u Nemačkoj, već se koristi ulje i da moraju da upotrebe mnogo više deterdženta za pranje veša.

Čips je pržen u palminom umesto u suncokretovom ulju, a u Poljskoj dobijete manju gramaturu nego u Nemačkoj.

U Hrvatskoj su dobili novac od Evropske unije i dokazali da je trećina proizvoda kod njih slabijeg kvaliteta i da 82 odsto kupaca smatra da ih proizvođači velikih brendova tretiraju kao manje važne u odnosu na zapadnoevropske potrošače.

Posle ovih rezultata kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za decu odlučila je da povuče kašice sa tržišta i zameni ih kvalitetnijim.

U Evropskom parlemantu napokon je doneta direktiva u kojoj piše da je ovakav tretman kupaca nepoštena poslovna praksa.

Postavlja se, međutim, pitanje kako obezbediti da proizvođači poštuju ovu direktivu.

"Borci koji su ovo izglasali, među kojima je i Biljana Borozan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu, predvidela je i takvu situaciju jer se pretpostavilo da će većina proizvođača ipak zadržati svoje proizvode koji nisu istog kvaliteta. U tom smislu oni su predložili i tražili da se svake dve godine vrši novo uporedno istraživanje u zemljama istočne Evrope i zemljama zapadne Evrope. Ukoliko se vidi da je različitog kvaliteta takvi proivođači će sigurno biti kažnjeni", kaže za RTS Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.

Kod nas nema novca za takva istraživanja, pa čak ni za proveru koliko potrošača sebe doživljava manje vrednima od kupaca u drugim zemljama.

"Veliko broj potrošača živi i radi u inostranstvu dolazi nam sa takvim zahtevima, da je roba koja se prodaje u zapadnoj Evropi i roba koja se prodaje kod nas, isti brend, a potpuno različitog kvaliteta. U Srbiji do sada još niko nije uradio uporedno ispitivanje, tako da ne možemo da kažemo sa sigurnošću da li to jeste ili nije. Uglavnom se to odnosi na konditorske i kozmetičke proizvode", objašnjava Vida.

U našem Zakonu o zaštiti potrošača postoji uredba koja plasiranje proizvoda različitog kvaliteta tretira kao nepoštenu poslovnu praksu.

Čini se, međutim, da je najteži zadatak dokazati da nam svetski proizvođači prodaju ono što ne bi ponudili domaćem potrošaču.