Ovo je kralj kafe na Balkanu

Po rezultatima iz prošle godine Tedeski je rast ostvario u izvozu na istok, najlošije je prošao u izvozu na zapad, a na hrvatskom tržištu je prošao prosječno s obzirom na nastavak pada BDP-a, rast broja nezaposlenih i pad prosečne plate.

Najveći pojedinačni rast prodaje, od 8,9 odsto, ostvario je u poslovnom području kafe, gde su i brendovi Barcaffe i Grand kafa. Taj mu je segment prošle godine doneo 1,09 milijardi kuna prihoda (oko 140 miliona evra), 90 miliona kuna više nego godinu prije, te ima i najveći udio u Atlanticovoj prodaji - od 22 odsto.

Kafa, koja je ostvarila i najveći apsolutni rast među poslovnim segmentima, postaje sve dominantniji Tedeskijev biznis, koji u prodaji vodi na prva tri Atlanticova tržišta, hrvatskom, srpskom i slovenačkom. U Hrvatskoj je u prodaji kafe lider i dalje Frank, koji drži polovinu tržišta, no u Srbiji i Sloveniji Atlantic drži vodeću poziciju.

Lanjski prihodi Atlantic Grupe od 4,93 milijarde kuna (oko 650 miliona evra) porasli su u odnosu na 2011., kada su iznosili 4,72 milijarde kuna, za 4,3 odsto. Ipak, kompanija je na najvećem prodajnom tržištu, onom hrvatskom, zabeležila pad prodaje od 1,5 odsto, objavljeno je u financijskom izvješću predanom Zagrebačkoj burzi.

Na hrvatskom tržištu, koje čini 26,6 odsto ukupnih prihoda Atlantica, lani je ostvareno 1,31 milijardu kuna prihoda (oko170 miliona). Tedeski je na hrvatskom tržištu ostao bez 20 miliona kuna (oko 2,6 miliona evra) ponajprije zbog smanjene prodaje vitaminskih instant-napitaka te zato što su prestali distribuirati cigarete Adrisove Tvornice Duhana Rovinj i dela proizvoda osječke tvornice keksa Karolina.

S gotovo podjednakim udelom u ukupnim prihodima, prodaja na tržištu Srbije rasla je 1,9 odsto, na 1,22 milijarde kuna (oko 160 miliona evra), prošle godine, čemu su najviše doprineli brendovi turske kafe Grand kafa i Bonito, potom Cedevita i Argeta.

Polako ali sigurno, Atlantic Grupa težište svojeg poslovanja premešta s distributerskog posla s kojim je počela, a koji je lani zabeležio pad, na prodaju vlastitih brendova koji su zabeležili rast. Vlastiti brendovi zaslužni su za 72 odsto prihoda, odnosno 3,55 milijardi kuna (oko 460 miliona evra), dok im je godinu ranije udeo u prihodima bio 71,6 odsto. Udeo prodaje tuđih brendova koje Atlantic distibuira u prihodima pao je sa 17,3 odsto na 15,9 odsto i doneo Atlanticu 782,12 milijun kuna ( oko 100 miliona evra) uz pad od 5,1 odsto u odnosu na 2011. godinu.

Prodaja Atlantica u inodtranstvu najviše je rasla u Rusiji, a najviše pala na u Nemačkoj, najvećem Atlanticovu zapadnoeuropskom izvozom tržištu, koje uljučuje i Italiju i Ujedinjeno Kraljevstvo.