Hrvati osećaju muku: Po ovome smo najgori u EU

Rad nedeljom porastao je za 30 odsto, a tek 25 odsto radnika smatra da se njihovo radno vreme uklapa sa porodičnim i drugim obvezama.

To su pokazala istraživanje je koje je ovih dana na konferenciji pod nazivom „Ravnoteža poslovnog i privatnog života 4.0 - izazovi u vremenu digitalizacije“ predstavljeno u Briselu u organizaciji European Sunday Alliancea.

Evropa se danas nalazi pred izazovima koji će u velikoj meri uticati na njenu budućnost, među kojima su svakako i demografski, na šta utiču nesigurnost posla i teški i neprimereni radni uslovi, pogotovo u trgovačkom sektoru, piše Večernji list.

Stoga je u EU pokrenuta nova rezolucija o slobodnoj nedelji, koju je potpisala i zastupnica u Evropskom parlamentu Marijana Petir, a tako je ponovno aktualizovala taj problem u Hrvatskoj sa sindikatima, poslodavcima i nadležnim komorama.

Petir objašnjava kako je digitalizacija radnog prostora i života učinila radnike stalno dostupnim.

Tako čak i rad koji je do sada bio rezervisan za radno vreme u novim okolnostima prelazi u rad u slobodno vreme pa je nevidljiva jasna granica između onoga što je vezano uz posao i privatnih i porodičnih obaveza.

Uz to u Hrvatskoj dolazi i do porasta noćnog rada, a iako se često naglašava kako radnik ne sme da radi više od propisane satnice, kao i kako treba da bude više plaćen ako radi nedeljom i praznicima - praksa to demantuje.

Zaposleni u uslužnom sektoru u Hrvatskoj, od kojih su većina žene, rade i po tri nedelje bez prekida i bez ijedne slobodne nedelje, iako brojna istraživanja potvrđuju kako rad nedeljom negativno utiče na zdravlje radnika: uzrokuje emocionalnu iscrpljenost, konstantan stres i psihosomatske smetnje.

Prema Eurostatovoj statistici iz 2015., u Hrvatskoj 35 odsto ljudi radi nedeljom, što je najviše u Evropi.

Gotovo svake nedelje radi 8,3 odsto hrvatskih radnika, 28,3 odsto ponekad, što Hrvate stavlja i na prvo mesto u EU po radu nedeljom, tvrdi Marijana Petir.