Srbi žive lošije od "bivše braće"

Sa srednjom zaradom od 419 evra, u konkurenciji bivših republika, tako smo se popeli jednu stepenicu.

Kako susedne statistike još nisu izašle sa podacima o primanjima poslednjeg meseca u godini, naš "ažurirani“ prosek veći je nego u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, ali je i dalje manji nego u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji.

I bez ikakve dileme, već tradicionalno, najviše nas "šije“ Slovenija. Tamo zaposleni u proseku primaju 1.053 evra. Sledi Hrvatska sa prosekom od 754 evra, Crna Gora sa 484 evra, a od Srbije se manje prima u Bosni i Hercegovini - 415 evra i Makedoniji 334 evra. Ako zanemarimo večitu dilemu koliko to ljudi uopšte prima platu u nivou proseka i koliko je on realan pokazatelj standarda, Srbija se u ovom poređenju može pohvaliti najvećim rastom.

"Srbija je imala godišnji rast prosečnih zarada za 11,8 odsto, odnosno primanja su sa 375 evra u decembru 2010. godine porasla na 419 evra u prošloj godini", kaže Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.

"Kada se na godišnjem nivou uporede prosečne zarade dolazi se do toga da su u Bosni i Hercegovini prošlogodišnje prosečne novembarske zarade porasle za 2,4 odsto u odnosu na novembar 2010, slovenačke za 1,2 odsto, a makedonske za 1,4 odsto. Plate su pale samo u Crnoj Gori za šest odsto i Hrvatskoj za jedan odsto", navodi on.

Odgovor na pitanje kako to da toliki rast zarada nismo baš mnogo osetili, opet daje statistika. Kada posmatramo rast potrošačkih cena, brojke pokazuju da je Srbija i tu rekorder. Od decembra 2010. do kraja prošle godine cene su kod nas porasle za sedam odsto. Kod svih ostalih bivših republika one nisu preskočile tri odsto.

I po ovom parametru, Slovenija je najbolja. Imali su dva odsto inflacije. Za nijansu je lošije bilo u Hrvatskoj - 2,1 odsto. Makedonski cenovnici su ojačali 2,79, a crnogorski za 2,81 odsto. Tu je odmah i Bosna i Hercegodina koja je imala godišnju inflaciju od 2,9 odsto.

Kada na red dođe poređenje koliko to ljudi u zemlji uopšte zarađuje platu, najbolja je situacija, opet, u Sloveniji, gde je stopa nezaposlenosti 7,9 odsto. U Hrvatskoj ne radi 18,7 aktivnih građana, a u Crnoj Gori 19,6 odsto. Srbija je nedavno došla na najniže grane zaposlenosti, pa je zvanično bez posla 23,7 odsto radno sposobnih stanovnika. U Bosni i Hercegovini skoro četvrtina ne radi, a u Makedoniji skoro trećina - 31,3 odsto. "Kada se posmatra broj zaposlenih u preduzećima najbolje se kotira Crna Gora, koja je povećala broj zaposlenih na međugodišnjem nivou za 3,5 odsto, dok su sve ostale zemlje imale pad. Najveći pad imala je Makedonija od 2,5 odsto, zatim sledi Slovenija sa 2,1 odsto, Bosna i Hercegovina 1,5 odsto, Srbija je imala pad od 0,8 i Hrvatska 0,2 odsto", ističe Zdravković.

Stopa relativnog siromaštva, koja „broji“ sve one građane koji ne mogu da ostvare zadovoljavajući životni standard, u Srbiji je 2009. godine iznosila 17,7 odsto. Međutim, ispod granice siromaštva živi oko 680.000 građana, koji ne mogu da zadovolje ni najosnovnije potrebe. Ta stopa, prema poslednjim podacima iz 2010. godine, iznosila je 9,2 odsto.

U Srbiji plaši činjenica da broj siromašnih građana iz godine u godinu raste. Tako je stopa siromaštva u našoj zemlji u 2009. godini iznosila 6,9 odsto, a za godinu dana je narasla na 9,2 odsto. Podaci za prošlu godinu još nisu poznati.

Najugroženiji su stariji od 65 godina i deca, kao i građani u domaćinstvima sa više članova, ali i svi oni iz porodica gde je domaćin nezaposlen, neaktivan ili ima nizak stepen obrazovanja. Tako raste i broj građana koji primaju materijalnu pomoć, posebno od početka ekonomske krize.

Siromaštvo se posebno „vezuje“ za određene delove Srbije. Najveće je u centralnoj Srbiji - 12 odsto, a znatno češće je prisutno u seoskim sredinama.