Portret Milana Beka: Nemirna Luka

Kako je potvrdio, on je angažovao i lobističku agenciju da njegove interese zastupa u sedištu Evropske unije u Briselu i ona pokušava da dokaže da je zakon koji propisuje obaveznu konverziju zemljišta u Srbiji – neustavan.

Luku Beograd su putem preuzimanja akcija od akcionara i od države 2005. godine, za oko 40 miliona evra, kupili Beko i Miroslav Mišković.

Država, naime, tvrdi da su Beko i ostali dobili pravo korišćenja zemljišta po zadatoj nameni. Beko uzvraća da je kupovinom Luke kupio pravo korišćenja i stekao pravo na gradnju stanova na jednom delu lučkog zemljišta. Grad Beograd Beku osporava pravo korišćenja zemljišta Luke, a on poručuje: "Insistiraću da na tom prostoru gradim ono što je dozvoljeno urbanističkim planovima”.

"Ako smatrate da ste napravili krupnu istorijsku grešku, kupite Luku Beograd i nastavite dalje", ponudio je Beko svoje akcije gradu i državi. Premijer Mirko Cvetković mu je uzvratio predlogom da ih iznese pred sve zainteresovane, ali privrednici ćute.

Viši sud u Beogradu je nedavno doneo privremenu meru kojom je kompaniji Vorldfin” iz Luksemburga, čiji je vlasnik Beko, zabranjeno raspolaganje i otuđenje parcela na kojima se nalazi Luka Beograd” dok se ne okonča sudski postupak u sporu Beograda i Luke”.

Prema pokušajima sastavljanja "top ten” srpskih milionera, imovina ovog uticajnog člana Srpskog poslovnog kluba Privrednik procenjena je na oko pola milijarde evra, po čemu je na osmom mestu među domaćim biznismenima.

Na osnovu zvaničnih podataka ne može se utvrditi šta, zapravo, Beko poseduje u Srbiji. Na sajtu Privrednika pored njegovog imena stoji kompanija „Laderna internešenel”. Nema velikih firmi u Srbiji s čijom privatizacijom je proteklih godina povezivan.

Rođen je pre 49 godina u Herceg Novom. U političke vode je zaplovio nekoliko godina pre nego što će diplomirati na beogradskom Saobraćajnom fakultetu, kada je 1993. vodio predizbornu kampanju „Pošteno” za svog prijatelja i kuma Zorana Đinđića i njegov DS. Sarađivao je i sa Aleksandrom Tijanićem i Vladimirom – Bebom Popovićem u marketinškoj agenciji Spektra, gde je najpre bio direktor marketinga, a kasnije i vlasnik.

U vladi Mirka Marjanovića 1997. dobio je resor „svojinske transformacije”. U junu 1997. bio je glavni Miloševićev pregovarač u prodaji 49 odsto srpskog Telekoma italijanskim i grčkim partnerima. Nameravao je da proda i kragujevačku Zastavu, ali su ga sprečili rat i bombardovanje.

S jeseni 2000. Beko je osvojio mandat na saveznoj listi JUL-a, da bi ga vratio odmah posle 5. oktobra i otišao „na duži odmor”. Njegovo ime od 2003. pominjalo se u privatizacijama Knjaza Miloša, Imleka i drugih mlekara po Srbiji, Bambija, Ce marketa, Rapida, Večernjih novosti...