Privredi će biti još gore

Za sada se sve odvija u skladu sa ranije utvrđenom dinamikom, jer Moskovska banka nije opterećena plasmanima u rizične hartije od vrednosti, na srpsko tržište je došla sa zdravom likvidnošću i svežim kapitalom i ima snage da učestvujemo i u najvećim projektima, kaže Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke Beograd u intervjuu za magazin Bankar.

„Možda se mi ne pojavljujemo u najboljem trenutku, ali srpskoj privredi su potrebni krediti i sveži izvori, a naša majka-banka iz Moskve može da obezbedi taj kapital. Zbog svega toga mnogi klijenti u Srbiji su se već opredelili za saradnju sa nama“, ističe Zečar.

Kakve posledice na srpski bankarski, ali i finansijski sistem uopšte može da izazove globalna finansijska kriza?

Restriktivna politika, koju je NBS vodila u prethodnom periodu, pokazala se kao pravi izbor, jer je sada srpski bankarski sistem likvidan i nije izložen negativnim posledicama globalne krize. Čak i ako neke banke budu imale problem sa likvidnošću, to će biti kratkog daha.

Banke sa stranim kapitalom, koje posluju na domaćem tržištu, najbolje znaju koliko su njihove matične banke iz inostranstva ulagale u rizične hartije od vrednosti i šta mogu da očekuju u budućnosti.

U trenutku kada su građani zbog straha da će ostati bez svojih uloga počeli da dižu štednju iz banaka, u Moskovsku banku je položen prvi depozit. Kako će se rastuće nepoverenje građana u finansijski sistem odraziti na start i buduće poslovanje Moskovske banke?

U Srbiju smo ušli u vidu grinfild investicije i na startu ćemo se fokusirati na kreditiranje privrede, a tek u drugoj fazi počećemo da razvijamo i poslove sa stanovništvom. To je princip koji primenjuje naša matična banka u Rusiji, a njega smo implementirali i ovde.

Što se povlačenja depozita iz banaka tiče, to je sasvim razumljivo ako se imaju u vidu negativna iskustva građana iz 90-ih godina prošlog veka sa piramidalnim bankama i starom deviznom štednjom. Stranim bankama koje su ušle na srpsko tržište bilo je potrebno dosta vremena i novca da povrate izgubljeno poverenje stanovništva u bankarski sektor.

Najnovije mere Vlade i Narodne banke Srbije, kojima je država preuzela garanciju za sve uloge do 50.000, umesto dosadašnjih 3.000 evra dobar je potez i to je u skladu sa kursom kojim treba da ide bankarski sektor u Srbiji. Ni pre tih mera nije bilo razloga za paniku, jer je srpski bankarski sistem stabilan, a stepen adekvatnosti kapitala višestruko veći nego u drugim zemljama.

Što se Moskovske banke tiče, ona je nova banka na ovom tržištu, došli smo sa čistim, zdravim kapitalom, neopterećenim rizičnim plasmanima i sigurno ćemo doprineti jačanju srpskog tržišta. Sve to istovremeno uliva sigurnost našim klijentima i to će biti jedan od razloga da oni ubuduće posluju sa našom bankom.

Da li su možda ove državne mere zakasnile?

Ne, država nije zakasnila. Ovo je bio pravi trenutak da se reaguje i verujem da će preduzete mere imati dobre efekte. Tim pre što se globalna kriza nije direktno preselila iz Amerike u Srbiju. Ona se prvo prelila u zapadnu Evropu, potom na istočnu Evropu i tek onda donekle, posredno i kod nas.

U Srbiji, naime, dominiraju banke sa inostranim kapitalom, a kriza je delimično zahvatila njihove majke-banke, čije su centrale uglavnom iz Evropske unije.

Ima li mesta za optimizam ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da će strani investitori u narednom periodu pohrliti u Srbiju zato što će ona navodno pretrpeti manje posledice svetske finansijske krize, pa će i gubici investitora na ovom tržištu biti manji nego na drugim?

Srbija je bila i biće atraktivno okruženje za strane investitore. No, zbog globalne krize malo će se usporiti dotok stranih investicija u Srbiju, a smanjiće se i mogućnost zaduživanja srpskih firmi u inostranstvu.

U Srbiji banke su počele da se nadmeću povećanjem kamatnih stopa na štednju, što će neminovno izazvati i rast aktivnih kamatnih stopa. Kakve to posledice po finansijski sektor može da ima na dugi rok?

I pored preventivnog reagovanja Narodne banke Srbije i ukidanja obavezne rezerve za kredite iz inostranstva, u Srbiji u dogledno vreme neće biti jeftinih kredita. Euribor i libor su na prilično visokom nivou, rejting Srbije nije baš na zavidnom nivou, a zbog krize je dodatno ograničen pristup međunarodnom tržištu kapitala.

Zato će banke u Srbiji biti primorane da svoje izvore nađu na domaćem tržištu, a da bi privukle nove depozite moraju da povećaju pasivne kamatne stope. Posledično, banke će morati da povećaju i aktivne kamatne stope, a to će se odraziti na srpsku privredu. Postoji određena bojazan da bi se u narednom periodu mogla više pogoršati pozicija realnog nego bankarskog sektora.

Kako će globalna finansijska kriza delovati na preostale banke u većinskom državnom vlasništvu, koje bi u normalnim okolnostima bile brzo ponuđene na prodaju?

Bilo je planova da se sve državne banke spoje u jednu ili dve i tek onda prodaju. Ali, pored ukrupnjavanja kapitala i široke mreže filijala, to bi dovelo i do nekih problema, a u ovom trenutku to više nije ni realna opcija. Sada se sve banke bore sa posledicama svetske krize i biće mnogo teže da se odluče za kupovinu neke od preostalih državih banaka u Srbiji.

Istovremeno, nije ni u interesu države da banke prodaje sada, po cenama koje su na berzi mnogo niže nego pre nekoliko meseci, a kod nekih su značajno ispod knjigovodstvene vrednosti akcija.

Zato je i logično što je država trenutno odustala od prodaje banaka, a izgleda da će i inicijalna javna ponuda akcija Telekoma Srbije biti odložena za neka bolja vremena, jer u ovom trenutku ne bi mogao da se nađe najbolji investitor, odnosno kupac. Sve to su delom posledice globalne krize. To ne znači da državne banke u Srbiji neće i ne mogu da se prodaju, već samo nije pravi trenutak za to.

Šta za vaše poslovanje znači činjenica da vam je osnivač treća po snazi banka iz Rusije, sa kapitalom od skoro 2,5 milijarde dolara?

Podrška koju imamo od Bank of Moscow je za nas velika prednost. Ako budemo imali potrebu možemo se osloniti na matičnu banku i u ovim kriznim vremenima pregovaramo o dugoročnim kreditima koji bi bili injekcija srpskoj privredi.

Pri tome ne dobijamo samo finansijska sredstva, već podršku i u smislu pozitivnih iskustava u radu sa klijentima, u IT sektoru, unutrašnjoj organizaciji, procedurama i upravljanju rizicima.

Dugo se ime Moskovske banke u Srbiji pominjalo u kontekstu kupovine Agrobanke. Od toga se odustalo kada je cena akcija te beogradske banke na berzi sa oko 20.000 u relativno kratkom roku povećana na oko 50.000 dinara. Sada je cena akcija pala ispod 10.000 dinara. Da li to može da aktualizuje mogućnost kupovine Agrobanke, ili neke druge banke u Srbiji?

Tačno je da smo bili zainteresovani za akviziciju neke od ovdašnjih banaka. Dok smo čekali preliminarnu licencu od NBS za kupovinu Agrobanke, ona je izvršila dve dokapitalizacije, njena cena drastično je povećana i u tom trenutku smo ocenili da je racionalnije da u Srbiju uđemo sa grinfild investicijom, iako to nije nimalo lak put, posebno zbog konkurencije više od dvadesetak stranih banka.

No, grinfild investicija ima i svojih prednosti. Do kraja godine ne verujem da ćemo ući u akviziciju bilo koje od preostalih državnih banaka, ali to ne znači da ne pratimo kretanja na tržištu u Srbiji i regionu.

Zašto ste se odlučili za grinfild investiciju, a ne za kupovinu neke od postojećih banaka?

Razmatrali smo i mogućnost akvizicuje neke od banaka, ali je bilo isplativije ući u grinfild investiciju.

Pošto su u međuvremenu cene akcija pojedinih banaka pale na trećinu, da li bi sada možda akvizicija bila logičniji potez?

Cena je sada atraktivnija, ali je pitanje da li je država u ovom trenutku spremna da po možda neralno niskim cenama proda svoj paket akcija u nekoj banci.

Dugo se spekulisalo da će vašim putem uskoro krenuti i Gasprom banka. Da li biste je dočekali kao ljutog konkurenta ili biste pokušali da na neki način podelite zone interesa?

Mi ni postojeće banke na srpskom tržištu, bilo da su sa domaćim ili stranim kapitalom, ne posmatramo kao ljutu konkurenciju, već kao deo sistema čijem razvoju zajedno želimo da doprinesemo.

Gasprom banka je deo jednog ozbiljnog sistema i jedna od najjačih banaka u Ruskoj Federaciji i imamo veoma korektne odnose. Verujem da će svoje odluke o ulasku u Srbiju Gasprom banka bazirati na analizi srpskog tržišta i razmotriće da li se ono uklapa u njihove projektovane planove.

Ukoliko Gasprom banka odustane, hoće li Moskovska banka imati prednost u obavljanju platnog prometa između Srbije i Rusije?

Jedan od naših ciljeva jeste preuzimanje platnog prometa između Srbije i Rusije. To nije jedini cilj, jer samim preuzimanjem prometa moramo da pružimo kompletnu uslugu i paletu proizvoda korporativnim klijentima. Pri tome nama ciljna grupa nisu samo ruske firme, koje su prisutne u Srbiji, već i srpske koje izvoze za Rusiju, a otvoreni smo i za sve ostale kompanije, za mala i srednja preduzeća.

Onda bi i vama bilo u interesu da se postigne sporazum o bescarinskom izvozu FIAT-ovih automobila iz Kragujevca za Rusiju.

Apsolutno. Predstavnici dveju država rade na tome da se novoj kompaniji FIAT Srbija omogući izvoz automobila u Rusiju. To je upravo primer da u suštini nije bitno da li je investicija ruska ili zapadnoevropska. Interesi Rusije i EU već duže vremena se podudaraju, a Srbija može da ih još više poveže.

Ima li malo ironije u tome što su mnoge finansijske institucije savetovale Srbiji da što pre proda državne banke, a sada u najrazvijenijim zapadnim zemljama država delom nacionalizuje banke kroz dokapitalizaciju?

U Moskovskoj banci udeo državnog kapitala je 60 odsto. Svi smo svesni koliko je u ovim vremenima podrška države značajna. Globalna kriza primorala je mnoge države ne samo da daju podršku državnim, već i privatnim bankama, kako bi one opstale i doprinele da se sačuva poverenje građana u finansijski sistem.

Na čemu će Moskovska banka fokusirati razvoj u Srbiji?

Pružićemo širok spektar proizvoda za korporativne klijente, velike privredne sisteme, ali i mala i srednja preduzeća. Želimo da se uključimo i u državne projekte od opšteg interesa. Do kraja godine planiramo da počnemo i poslove sa stanovništvom, s tim što širi spektar proizvoda za građane planiramo za 2-3 godine, kada uspostavimo širu mrežu filijala.

Na koliki tržišni udeo „juriša“ Moskovska banka u Srbiji?

Neka to za sada ostane tajna.

Može li Moskovska banka u Srbiji ugroziti dosadašnje pozicije nekih banaka?

Ne verujem da ćemo ugroziti poziciju bilo koje banke, ali ćemo povećati konkurenciju i time će profitirati najviše klijenti koji trguju sa Ruskom Federacijom. Oni će dobiti jeftinije usluge.

Zašto se Moskovska banka odlučila da od svih zemalja jugoistočne Evrope najpre investira baš u Srbiju?

U Srbiji je samo petina investicija bila usmerena na proizvodnju i mi želimo da potpomognemo taj sektor srpske privrede. Drugi razlog je što su u Srbiji i regionu prisutne brojne evropske kompanije, a uz to je naša matična banka ostvarila dobre rezultate u centralnoistočnoj Evropi i EU.

Tako naša majka-banka, u zavisnosti od kriterijuma, zauzima drugo, treće ili četvrto mesto u ruskom bankarskom sistemu, koji čini oko 1.300 banaka, a dobar primer je i Moskva Minsk banka, koja je u Belorusiji prva na rang-listi banaka po povraćaju na uloženi kapital.

Da li Moskovska banka može biti prethodnica nekih drugih ruskih investicija u Srbiju?

Sigurno je da nismo ušli na ovo tržište samo da bismo bili prethodnica, ali je sigurno da će Moskovska banka svojom snagom i kapitalom otvoriti vrata mnogim investitorima koji žele da svoje poslovanje prošire van Ruske Federacije.

Nedavno ste izjavili da će Beograd biti regionalni centar Moskovske banke. Znači li to da planirate širenje poslovanja i u druge zemlje regiona?

U ovom trenutku se fokusiramo na srpsko tržište, a videćemo da li će u narednom periodu i neko drugo tržište u regionu postati atraktivno.

Da li bi Moskovska banka u Srbiju došla i bez energetskog sporazuma, ili je to, ipak, bio ključni momenat za odluku o grinfild investiciji?

To nije bilo ključno, jer već dve godine analiziramo bankarski sektor u regionu, a i pre energetskog aranžmana počeli smo razgovore sa državom i pojedinim bankama o mogućim akvizicijama.

Energetski sporazum je povoljan za Srbiju, jača njenu konkurentnost u odnosu na region, a pretpostavljam da će se njegovim potpisivanjem povećati i broj kompanija koje će ulagati u Srbiju. Očekujemo da će naša banka biti uključena u realizaciju tog sporazuma, koji takođe otvara mogućnost i za druge banke.

Kao osnovni motiv za dolazak naveli ste potrebu srpske privrede za finansiranjem. Ta ista privreda imaće sada još veću potrebu, jer su zbog globalne krize presušili ili su se bar smanjili izvori iz inostranstva, a sa problemima se suočava i finansijski sistem u Rusiji. Može li vaša majka-banka da usmeri više novca u Srbiju u narednom periodu i na taj način privuče nove komitente?

Prilikom osnivanja banke uplatili smo 15 miliona evra osnivačnog kapitala, što je pet miliona više od propisanog cenzusa. To je bio minimum sa kojim smo mogli krenuti u ostvarivanje projektovanih ciljeva. Naša majka-banka je likvidna, ima dovoljno sredstava i naravno da će pomoći naše operacije ovde i usmeriće deo sredstava na finasiranje srpske privrede.

Zar centrala u Moskvi ne oseća posledice krize?

Apsolutno ne. Moskovska banka je trenutno stabilna i mislim da će tako ostati i na duži rok.

U Rusiji je Moskovska banka druga po poslovima sa stanovništvom. Kada ćete početi poslove sa stanovništvom i da li ćete građanima Srbije ponuditi neke nove usluge, koje im druge banke do sada nisu nudile?

Razvoj poslova sa stanovništvom nije jednostavan i za pružanje kvalitetne ponude i spektra proizvoda neophodno je imati široku mrežu. Upravo zato do kraja godine otvorićemo tri filijale, regionalna centra, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i u njima ćemo ponuditi bazične proizvode i stanovništvu.

Nastavićemo sa organskim rastom dok ne povećamo broj filijala na željeni nivo, a planiramo da građanima ponudimo širok spektar usluga, nešto što još nije prezentovano srpskom bankarskom tržištu.

Možete li samo organskim rastom da povećate tržišni udeo na željeni nivo?

Za sada idemo organskim rastom i videćemo da li će doći do još nekih akvizicija. Lično smatram da je organski rast i grinfild investicija zdraviji način ulaska na tržište nego kupovina neke postojeće banke.

Kakva su iskustva Moskovske banke sa grinfild investicijom u Ukrajini i da li je to iskustvo bilo presudno da istim putem krenete i u osvajanje srpskog tržišta?

Naše iskustvo sa grinfild investicijom u Ukrajini bilo je uspešno. Banka u Ukrajini je osnovana 2006. i već u prvoj godini poslovanja ostvarila je profit, a lane se popela na 58. mesto rang-listi ukrajinskih banaka, što je uspeh s obzirom na konkurenciju i prisutnost zapadnoevropskih banaka na tom tržištu.

Očekujete li da ćete ponoviti uspeh Moskovske banke u Ukrajini?

Siguran sam da ćemo ponoviti taj uspeh. Uveren sam da ćemo već u 2009. ostvariti profiti i imati značajan udeo na srpskom bankarskom tržištu.

Postoji uvreženo mišljenje da će vaši klijenti biti samo ruske kompanije i njihovi poslovni partneri iz Srbije. Ko su prvi klijenti Moskovske banke, ko je prvi položio depozit, a ko povukao kredit?

Ponudu smo kreirali da bude atraktivna za sve firme, ne praveći razlike među njima. Svima, kako ruskim, tako i srpskim, ali i kompanijama iz zapadne Evrope, koje su prisutne na ovom tržištu pokušavamo da ponudimo povoljnije uslove nego što su ih imali do sada. Nije tajna da su naši klijenti srpske, ruske, ali i kompanije iz zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog istoka. Samsung, na primer.

Doskora su „prekogranični“ krediti bili daleko jeftiniji nego krediti u Srbiji. Da li se tu sada situacija promenila?

Do našeg dolaska u Srbiji nije bilo nijedne ruske banke, pa nije bilo ni kros-border kredita iz Rusije. Sada ćemo i na tom planu biti povoljniji od drugih. Posebno u situaciji kada su kros-border krediti za Srbiju zatvoreni, istrošeni. Možda se mi ne pojavljujemo u najboljem trenutku, ali srpskoj privredi su potrebni krediti i sveži izvori, a naša majka-banka iz Moskve može da obezbedi taj kapital.

Da li vam naruku ide i odluka NBS da na kredite iz inostranstva više neće obračunavati obavezne rezerve?

Apsolutno da.

Planira li Moskovska banka uskoro novu dokapitalizaciju i da li se sa 15 miliona evra osnivačkog kapitala možete da nosite sa mnogo kapitalizovanijim bankama?

To nama nije ograničenje i za naše planove do kraja godine je sasvim dovoljno. Postoji srednjoročni plan i očekujemo da sa razvojem naših aktivnosti banka bude i dokapitalizovana.

Da li još uvek važi vaše obećanje da će Moskovska banka ponuditi niže kamate na kredite od drugih banaka u Srbiji?

Vremena su takva da je pitanje šta znači povoljan kredit, jer su kamatne stope na tržištu porasle. Iz Rusije će za nas biti svežeg kapitala u dovoljnim količinama, a verujem da ćemo biti povoljniji od drugih banaka na srpskom tržištu.

Da li vam se za pozajmice javljaju i ovdašnje banke?

Mogu reći samo da smo razgovarali o tome sa nekim bankama. Kao nova banka nismo opterećeni plasmanima privredi već imamo samo čist kapital, koji smo inicijalno uneli u banku i možemo da ga plasiramo.

Finansiranje drugih banaka je samo jedan segment poslovanja, trenutno imamo u portfelju i takvih plasmana, ali nam je dugoročni cilj da klijentima iz privrede ponudimo bankarske proizvode po povoljnijim uslovima i da sa njima izgradimo dugoročni odnos na obostrano zadovoljstvo.

Kako su druge banke reagovale na vaš dolazak?

Za njih smo bili novost na srpskom bankarskom tržištu i nismo imali nikakva negativna iskustva.

Da li je za vašu majku-banku prednost ili mana to što je njen najveći akcionar grad Moskva sa 44 odsto?

Ta činjenica je do sada delovala veoma pozitivno, jer grad Moskva, kao naš akcionar, raspolaže sa značajnim sredstvima.