Polt: Odvojiti privredu od vlasti

„Biznis i politika idu ruku pod ruku. Međutim, kad se politika povezuje sa biznisom obično se misli se na prljave poslove, ali to ne mora da bude tako. U demokratiji se pod politikom podrazumeva način na koji se demokratske odluke sprovode u život.  Postoji dobra, ali postoji i loša politika.  Dobra politika podrazumeva neuplitanje u biznis. Neka funkcioniše slobodno tržište. Bilo koja vlast se mora držati dalje od biznisa, jer ona nije sposobna da vodi ekonomiju. Privatni sektor upravlja ekonomijom, a vlada samo treba da obezbedi povoljne uslove za njegovo neometano funkcionisanje“, ovako je Majkl Polt, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, u razgovoru za Magazin „Biznis“ prokomentarisao povezanost politike i ekonomije.

Iako se njegovo ime najčešće vezuje za izjave izrečene povodom važnih političkih dešavanja Majkl Polt kaže da je njegov lični stav i cilj ambasade u kojoj radi, fokusiranje na ekonomskim problemima i privrednom boljitku Srbije. Za dve i po godine koliko živi u Srbiji nije bilo ni jedne važne političke odluke a da novinare nije interesovalo njegovo mišljenje o njoj. Ambasador i sam priznaje da mu je teško da pobegne od pitanja Kosova ili ratnih zločina, ali da se trudi da u radu ostvari cilj za koji smatra da donosi dobro građanima Srbije, a to je da ekonomija postane problem broj jedan u ovoj zemlji.

„Ako pitate Amerikance da li su im, primera radi, od rata u Iraku i nuklearnih proba Severne Koreje važniji njihovi lični problemi, svako od njih će odgovoriti da se na prvom mestu nalaze njegova porodica, opština, zdravlje, prijatelji i posao. Ni Srbi nisu ništa drugačiji. Ako se udubite u srpske probleme, vidite da i oni dele iste ciljeve i iste ambicije kao svi ostali „, kazao je Polt i dodao da zna da ljudi u Srbiji i žele i zaslužuju bolji život od onog koji žive.

Uveren je da su Srbi sposobni da poboljšaju kvalitet svog života, ali da ih politika vraća nazad. Ako ljudi, ističe Polt, brinu o ekonomiji i ličnom prosperitetu i ako znaju kako to da postignu onda bi i politički lideri trebalo da se skoncentrišu na ono što je važno za narod. To su, ističe Polt, najvažniji elementi demokratskog procesa. Ista stvar poboljšaće i poziciju Srbije na svetskoj investicionoj mapi. „Ako ljudi kažu da im je najvažniji ekonomski boljitak, onda i vlada mora svaki dan, veliki deo svog vremena da posveti tome. Da se usredsredi na jedan cilj i da stalno govori o ekonomskom progresu.  Međutim, mi svaki dan slušamo priče o Kosovu, o neispunjavanju obaveza u vezi ratnih zločina, o raznim političkim intrigama i mahinacijama i slično.  Ja ne umanjujem značaj ovih problema, niti kritikujem vladu, ali ta pitanja dolaze posle onih koje građani očekuju da se reše a to su ekonomija, ekonomski napredak i integracija sa zajednicom evropskih naroda.  Važno je ne oklevati. Najbolji primer za to je privatizacija. Ako ste orijentisani na brzi napredak ekonomije onda vlada, poslovna zajednica i građani treba da u potpunosti bez ikakvih rezervi prihvate tržišnu ekonomiju. Drugim rečima, to treba da bude slobodna tržišna ekonomija bez prevelikog upliva vlade.  Vlada ne treba da poseduje preduzeća, ne treba direktno da utiče na privatne biznise i privatizacija treba da ide duplo brže nego do sada“, konstatovao je Majkl Polt i dodao da se ne može poricati da stvari idu na bolje, pogotovo ako se ima u vidu situacija u kojoj je zemlja bila pre sedam godina.

Njegova ocena je da se u Srbiji posluje mnogo bolje nego što se poslovalo, ali da može i još bolje. Svet oko nas, ocenjuje Polt, napreduje veoma brzo i nije dovoljno biti samo brz, već morate biti brži od drugih. „Dobre osobine srpskih preduzetnika su inventivnost, preduzimljivost, energičnost i fleksibilnost. Upoznao sam mnogo preduzetnika od radnika do vlasnika velikih komapanija koji, čak i ako im zatražite da vam za dve nedelje izgrade hotel oni odgovaraju pozitivno. I vi i oni znate da je to nemoguće, ali taj preduzetnički duh i volja puno znače. U tom smislu su pozitivni i slični Amerikancima. Negativno je to što su biznismeni opterećeni korupcijom, koja vuče korene još iz Miloševićevog perioda. Reputacija poslovnog sektora i dalje je je takva da će potencijalni investitor reći da mora da bude oprezan ako želi da posluje ovde. Američka privredna komora, Savet stranih investitora i druge organizacije rade puno da bi popravili ugled poslovne zajednice“, istakao je Polt i dodao da treba uložiti mnogo truda kako bi neko rekao da je poslovati u Srbiji i dobro i čisto.

Važan preduslov za strane ulagače, smatra američki ambasador je predvidljivost. Oni žele da znaju šta mogu da očekuju za 5 ili 10 godina, koliko poverenje da imaju i šta će se desiti ako u Srbiju, primera radi, ulože 10 miliona dolara. Kada će od tog ulaganja moći da očekuju profit.

Kao ambasadoru, ne deluje mu nerealno situacija u kojoj Amerikanci u svojim supermarketima kupuju srpske proizvode. To je moguće postići, kaže Polt, ukoliko bi proizvođači ispoštovali standarde u kvalitetu. Druga bitna stvar je marketing.

Srpski đus mora, ne samo da bude kvalitetan nego i da izgleda dobro. Izgled je bitan isto koliko i kvalitet proizvoda, savetovao je Polt. Prethodna dva uslova ne znače mnogo ako proizvođači ne mogu da obezbede kontinuiranu isporuku većih količina proizvoda. On takođe podseća i na zlatno pravilo trgovine da proizvođač treba da prati želje kupaca i proizvodi ono što oni žele da pazare.

„Stvari su se mnogo promenile od vremena bivše Jugoslavije, koja je dobro poslovala i bila uspešna u specifičnim okolnostima. Bila je to najslobodnija zemlja u regionu koji nije bio slobodan i u konkurenciji sa zemljama iza "gvozdene zavese" mogla je da svoje proizvode uspešno prodaje. Danas, na slobodnom tržištu, srpske kompanije se takmiče sa švajcarskim, francuskim, austrijskim  i nemačkim i mnogo je teže u takvoj situaciji biti konkurentan“, objašnjava Polt.

Kao najveći ekonomski problem Polt vidi staromodni način razmišljanja i pesimizam.  Morate da iskoristite prilike kad vam se ukažu. Jednom propuštena šansa se ne vraća. Mnogi čekaju da preuzmu ono što ste vi propustili pravdajući se raznim izgovorima. Srbija može da bude uspešna evropska priča ukoliko budete fokusirani na prave stvari.  Kako kaže, insistira na tome da bude optimista kada je u pitanju srpska budućnost.

„Optimističnim me ne čine politika, tabloidi koji pišu koješta i pojedine nacionalističke snage koje stalno pričaju o vekovnoj viktimizaciji Srbije, već obični ljudi u Srbiji, bilo da su mladi novinari, proizvođači malina, farmeri ili kompjuterski programeri. Svoj život morate da oslobodite od onih koji žele da žive u prošlosti i kažete im, izvinite, ali ovo je moja budućnost!“