Javna preduzeća „kriju“ članove?

Da li su rekordni gubici ovih preduzeća proizvedeni usled nedovoljne kompetentnosti njihovih poslovodstava koje po partijskom ključu postavljaju stranke, istraživala je Tanja Janković uz pomoć i podršku Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a

Kada se pomenu srpska Javna preduzeća i državne firme prva asocijacija su višak zaposlenih, dugovi i poslovanje sa milionskim gubicima.

EPS, JAT, Aerodrom, Železnice, Putevi Srbije, Skijališta, pa i Naftna industrija Srbije, godinama su generatori i izvori finansiranja političkih partija.

Državna preduzeća se smatraju kao stranački plen u gotovo svakoj raspodeli vlasti u Srbiji. Javna je tajna da političke partije svoje koalicione kapacitete namiruju i time što se pri formiranju vlasti najviše računa vodi o tome kome će pripasti koje javno preduzeće, jer odatle zapravo novcem poreskih obveznika finansiraju svoje aktivnosti, kampanje i kadrove.

I posle 5.oktobra zloupotreba JP

Mahmud Bušatlija nezavisni konsultant i član tima koji radi na strategiji za restruktuiranje javnih preduzeća rekao je da je, na žalost, opozicija koja se je godinama borila protiv režima Slobodana Miloševića koji je upravo ova preduzeće koristio ne samo za izvore prihoda SPS-a, već i za jačanje i finansiranje tajnih službi koje su se obračunavale sa političkim neistomišljenicima, nakon 5. oktobra ne da nije iskorenila korupciju i zloupotrebu u Javnim preduzećima već je i sama počela da radi ono protiv čega se je borila.

“Milošević iz Javnih preduzeća finansirao i paravojne formacije, skrivanje haških begunaca i tajne službe koje su radile prljave poslove za državu”, objasnio je Bušatlija. On je dodao da je to bilo lako raditi jer u finansijske tokove ovih preduzeća teško je ući u potpunosti s obzirom da ih kontrolišu oni koji od njih zapravo imaju koristi.

Bušatlija najviše zamera post – petooktobarskim vlastima koje su, kako kaže i sami nastavili da koriste JP za finansiranje partija, kampanje i lično bogaćenje.

Kriju biografije, kao zmija noge

Inače, na sajtovima Javnih preduzeća uglavnom nema biografija članova Upravnih odbora, a i tamo gde ih ima nepotpune su.

Zanimljivo je da su se našem pozivu da nam dostave biografije članova UO odazvali jedino EPS i Železnice Srbije.

Prvi su dostavili sve podatke, sem toga ispred koje stranke su postavljeni članovi koji nisu zaposleni u EPS-u, dok su u “Železnicama Srbije”, svi uključujući i predsednika UO i funkcionera SPS-a, Zorana Anđelkovića Bakija tvrdili da su baš oni kvalifikovani da sede i odlučuju o poslovanju srpskih železnica.

Anđelković nam je rekao da je on kao diplomirani ekonomista i doktor civilne odbrane itekako kvalifikovan za ovo mesto, dok Vukomir Mitrović, član UO Železnice diplomirani hemičar i kadar DS-a iz Kraljeva kaže da ga za članstvo u UO kvalifikuje prethodno radno iskustvo.

Mitrović kaže da je kao tehnolog radio na velikim projektima u u Prvoj Petoletci, a zatim i u NIP kada je na njegovom čelu bio Dragan Đilasa.

Interesantno je da je ovaj istaknuti član DS-a iz Kraljeva do pre neki dan bio pomoćnik gradonačelnika za ekonomski razvoj i investicije. Ostavku je, kako kaže podneo zbog neslaganja sa koalicionim partnerima zbog izgradnje hidroelektrana na Ibru, a ne zato što smatra da je zbog dve javne funkcije u sukobu interesa.

Šumarac: Možda bi PTT inženjer uradio više?

Predsednik UO Telekoma profesor Dragor Hiber odmah je poslao svoju biografiju iz koje se jasno vidi da se kao doktor pravnih nauka dugo bavio i konsultantskim poslovima iz oblasti telekomunikacija. Za ostatak biografija članova UO Telekoma zamoljeni smo da sačekamo jer je potrebno odobrenje grčkih akcionara, rečeno nam je u PR službi ove kompanije..

Sličan odgovor dobili smo i u Pošti Srbije. Oni na svom sajtu nemaju ni jedan podatak sem imena i slika članova UO, pa sajt više liči na stranu “poternice” MUP-a Srbije, nego na informativnu stranicu JP.

Ipak profesor Dragoslav Šumarac građevinski inženjer i predsednik UO, rekao je da su svi članovi UO Pošte i menadžment ovog preduzeća kompetentni da obavljaju svoje funkcije, jer da nije tako preduzeće ne bi poslovalo sa dobitkom.

“Možda bi neki inženjer za PTT saobraćaj bolje radio posao, jer mu je to struka, ali mi smo zajedno sa menadžmentom napravili odličan tim i prošle godine ostvarili profit od skoro tri miljarde dinara”, kaže Šumarac.

Zoran Lilić, socijalista, bivši predsednik SRJ, a sada predsednik Upravnog Odbora JP “Putevi Srbije” diplomirao je na tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao.

Za biografije ostalih članova UO Puteva Srbije rečeno nam je da pitamo u Vladi Srbije, jer ih je ona postavila. Predsednik UO Skijališta Srbije Petar Coka Lazović, dugogodišnji novinar i savetnik za medije bivšeg ministra za infrastrukturu Velimira Ilića rekao nam je da ga je na ovo mesto preporučio njegov CV, a na naše pitanje šta piše u njegovom CV-ju odgovorio je da ne zna na pamet. U ovom preduzeću nisu želeli čak ni da kažu ko su ostali članovi UO.

Bušatlija kaže da su upravo iz ovih gore navedenih razloga većina ovih preduzeća gubitaši.

“Milionski gubici koje godinama beleže ova preduzeće velikim delom su zbog nekompetencije poslovodstva”, tvrdi Bušatlija i dodaje da nije isključeno da stranke namerno postavljaju nesposobne kadrove jer im nije bitno da li se oni razumeju u odluke koje donose već je samo važno da se uzimaju pare, sponzorstva, krade na javnim nabavkama,itd.

Stručnjaci koji rade na Strategiji restruktuiranja Javnih preduzeće zalažu se za što hitniju promenu u strukturi vlasništva ovih preduzeća. Bušatlija tvrdi da bi se nakon restruktuiranja Javnih preduzeće lakše izvršila njihova depolitizacija, pa ne bismo dolazili u situaciju da u UO Železnice sede politikolozi i hemičari, vlasnici butika i komisiona, u Skijalištu novinari, u JAT-u profesor fizičke kulture, EPS-u advokat iz Šapca, a da državu u nedavno privatizovanoj Naftnoj industriji na zaprepašćenje ruskih članova koji svi imaju dugogodišnje radno iskustvo u industrijama u oblasti nafte i gasa, predstavljaju bivši ministar pravde i funkcioner DS-a Dušan Petrović i supruga predsednika SPO-a, Danica Drašković