Kako smo "zasuli" kinesko tržište: Na Daleki istok šaljemo meso, sirovine i - filmove

Kina je trenutno treći spoljnotrgovinski partner Srbije, a prema predsednikovim rečima, saradnja dve zemlje zasnovana je na principima iskrenog prijateljstva, solidarnosti i poštovanja. Ipak, zanimalo nas je šta je presudilo da dođe do navedenog skoka, kao i šta je sve to što možemo da ponudimo tako velikom tržištu.

Predstavnica Privredne komore Srbije (PKS) u Kini, Jelena Grubor Stefanović, objašnjava za B92.net da je NR Kina jedno specifično, veliko, diversifikovano i veoma konkurentno tržište za uvoz prehrambenih proizvoda, gde i ako se radi o jednoj zemlji, postoje velike kulturološke razlike, kao i razlike u demografskim i potrošačkim trendovima u njenih 26 provincija.

Šta izvozimo Kinezima?

"Za sad smo mi najviše izvozili u NR Kinu sirovine i razne komponente: drva (trupci hrasta, cer, bukva i bukova građa), razne delove za automobilsku industriju, kao i rude (gvožđe i olovna ruda). Nažalost, još nema velikog pomaka u izvozu gotovih finalnih proizvoda, ali na tome se intenzivno radi. Najznačajniji prehrambeni proizvodi u izvozu u Kinu u proteklih par godina su bili meso (1,6 tone), sojino i suncokretovo ulje, vino, cigarete, voće, pivo, hleb i peciva, zatim sokovi od voća i povrća i mnogi drugi proizvodi", navodi naša sagovornica.

Međutim, dodaje, ukupan procenat izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Kinu je dosta mali u okviru ukupne vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije, kako je naša industrija tradicijalno orijentisana ka evropskim zemljama, i samim tim ima dosta prostora da se količina izvoza poveća.

"Naši mlečni proizvodi, meso i proizvodi od mesa, zatim naše voće i vino su veoma popularni među kineskim potrošačima. Srbija može da ponudi velike količine pšenice i kukuruza, te dosta ekskluzivne robe sa zaštićenim geografskim poreklom. U Kini sve više raste interesovanje za visokokvalitetnu hranu, gde Srbije ima velike šanse za plasman. Trenutno potražnja za svinjetinom, govedinom, suncokretovim uljem i sojom je veoma velika u Kini", ističe ona.

Počelo sa goveđim i jagnjećim mesom

Činjenica je, kaže Grubor Stefanović, da je došlo do značajnog povećanja izvoza u NR Kinu, kako zbog otvaranja kineskog tržišta, tako i zbog prisutnosti kineskih kompanija u Srbiji kao što su Zijin, Hbis, Linglong, Minth i druge. Sem toga, došlo je do rasta izvoza pomenutih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

"Poslednjih nekoliko godina potpisano je nekoliko međudržavnih ugovora koji su omogućili izvoz srpskih prehrambenih proizvoda u Kinu. Naime, prvi korak je bio započet izvozom goveđeg i jagnjećeg mesa pre par godina i zatim se nastavilo rešenjem pitanja u vezi sa izvozom naših mlečnih proizvoda u Kinu prošle godine (6 naših proizvođača trenutno ima dozvole za izvoz), a sada je došlo na red i izvoz kukuruza i repinog rezanca koji su omogućeni potpisivanjem fitosanitarnog protokola o njihovom izvozu u februaru ove godine", pojašnjava.

Direktorka predstavništva PKS u Šangaju kaže i da je naše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvidelo važnost otvaranja ovog velikog tržišta i intenzivno se radi na potpisivanju što više ovakvih protokola kako bi sve više naše prehrambene robe dobilo neophodne dozvole za izvoz u Kinu. Značaj ovoga se, ocenjuje, vidi iz činjenice da pre par godina skoro da nije bilo nikakve razmene u poljoprivredi dve zemlje, a samo u prvih 11 meseci 2020. prešli smo 50 miliona dolara razmene.

Foto: tostphoto/Shutterstock

Gde "zapinje"?

Ipak, treba podsetiti i na to da je predsednik Srbije ukazao na činjenicu da "imamo visoke logističke troškove pri izvozu u Kinu". Šta to podrazumeva?

"Najpre treba naglasiti da je ovaj problem ne samo sa Srbijom, već sa celim svetom. Za to ima više razloga, ali najveći uticaj na ovo je imala epidemija koronavirusa. Troškovi avio-prevoza iz Kine su se u jeku epidemije povećali i pet puta kako su otkazani putnički letovi koji su doveli do naglog pada transportnih kapaciteta. Naime, teretni avioni su bili preopterećeni ličnom zaštitnom opremom što je znatno povećalo cene avio-prevoza, jer naravno njihov prevoz je imao veći prioritet. Takođe, tranzitno vreme do krajnjeg kupca je produženo zbog novih carinskih postupaka uvedenih zbog epidemije", poručuje Grubor Stefanović.

Sa druge strane, podseća ona, pomorski prevoznici se bore sa nedostatkom opreme, jer je došlo do zadržavanja mnogih kontejnera u lukama radi dodatnih provera robe. Usled smanjenja izvoza iz Evrope, kineske luke su se susrele sa nedostatkom praznih kontejnera. Uporedo sa otkazanim polascima, veći deo pomorskih prevoznika je odlučio da pređe na sporije rute kako bi smanjili troškove, a što je produžilo dostavu robe za sedam do deset dana.

"Jedino je železnički saobraćaj ostao dosta stabilna opcija tokom pandemije i pouzdana alternativa sa zatvaranjem graničnih prelaza, jer nudi znatno brže tranzitno vreme od pomorskog transporta. Verujem da cene će dakle ostati 'jake' još neko vreme, ali se očekuje blagi pad cena na svakih 14 dana nakon Kineske nove godine. Svakako, u celokupnim nepredvidivim globalnim uslovima poslovanja uzrokovanim pandemijom zaista je teško predvideti dugoročni trend transporta i raspoloživosti kapaciteta u narednom periodu", zaključuje.

Kada se onda isplati izvoz u Kinu?

Predstavnica PKS u Kini naglašava da je važno napomenuti da su logistički troškovi izvoza za Kinu daleko niži nego troškovi prilikom uvoza iz Kine. "Naravno, u zavisnosti od vrste robe zavisi i najoptimalniji vid transporta tako da su neki sektori više oštećeni od drugih u ovim uslovima izazvani epidemijom. Na primer, pomorskim ili železničkim transportom obično se transportuju sirovine i razne komponente glavnih proizvoda, kao i roba široke potrošnje, pošto je za njih duže tranzitno vreme prihvatljivo, a i alati za praćenje transporta čine ovaj vid prevoza pogodnijim. Avionski prevoz je uglavnom za hitne pošiljke, kao i za osetljivu, i robu visoke vrednosti. Dalje za organizaciju transporta vanstandardnih i gabaritnih pošiljki, tu je već potrebno po specijalnim zahtevima vršiti prevoz. Prevoznici se trude da ponude fleksibilne alternative za pojedinačne potrebe u transportu, a na firmama je da odluče koji način isporuke je najbolji za njihovu robu", kaže ona.

Kako dalje navodi za naš portal, osim pokretanja Land-Sea Express konekcije između Dalekog istoka i Srbije u maju 2017. godine preko COSCO SHIPPING-a, dodatan doprinos robnoj razmeni sa Kinom doprineo je i novi servis iz Kine sa Srbijom od početka decembra – u pitanju je pokretanje direktne kargo čarter linije Jisheng Airlines (Đišeng erlajns) iz mesta Changhsa (Čangša) do Beograda.

Foto: testing/Shutterstock

"Na novom kargo čarter letu iz Kine, koji se obavlja dva puta sedmično, Milšped Grupa ima zakupljen prostor i pruža usluge klijentima na prostoru Balkana, Istočne i Centralne Evrope uz veoma kratko vreme tranzita. Na ovaj način, obezbeđuje se veći broj manjih transporta uz izuzetnu fleksibilnost", pojašnjava naša sagovornica.

Potencijal i za filmsku industriju

Potražnja kineskih potrošača za uvoznom hranom je u stalnom rastu i konstanto evoluira i menja se paralelno sa poboljšanjem opšteg životnog standarda u Kini, tvrdi Jelena Grubor Stefanović.

"Tako da od ranijeg dominantnog uvoza sirovina i električnih proizvoda, sve više udela u ukupnom uvozu imaju i robe široke potrošnje, kao što su vina, piva, cerealije, čokolade, mleko, kafa, med, mesni proizvodi, kozmetika i zdrava hrana i suplementi. Sve više uvoznika i maloprodajnih lanaca je otvoreno za saradnju sa brendovima koji nisu poznati u Kini, ali koji nude kvalitetan asortiman proizvoda – gde upravo verujem da ima potencijal za naše proizvode", optimistična je.

Takođe, ističe, u skladu sa raznim događajima i tenzijama na međunarodnoj trgovinskoj sceni, otvaraju se i dodatna vrata za naše proizvode koji su ranije bili snabdeveni iz drugih izvora na kinesko tržište, a koji su sada otežani kao odredište za uvoz tih proizvoda.

"Ovde sem robne razmene, na primer, vidim potencijal i za našu filmsku i televizijsku produkciju, i razne kreativne sadržaje koji mogu biti od velikog interesovanja za ovo tržište. Važan je i podatak da se Kina obavezala ove godine na 170 biliona dolara trgovine u narednih 5 godina sa zemljama Centralne i Istočne Evrope", podseća ona.