Džejmi Oliver pomogao srpskim proizvođačima lekovitog bilja? Na 700 uloženih, dobit 1.250 evra

Proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji, to jest, prihod je značajno veći u odnosu na standardne kulture, a može se koristiti postojeća agrotehnika, mehanizacija i infrastruktura kaže za B92.net Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

"Na osnovu podataka sa kojima raspolažemo, sa sigurnošću možemo reći da je ovaj vid proizvodnje isplativ. Naime, troškovi za proizvodnju kamilice iznose oko 600 evra/ha, a čista dobit je oko 900 evra. Oko 700 evra potrebno je uložiti u proizvodnju anisa, dok je dobit 1.250 evra. Ulaganje u uzgoj bosiljka iznosi oko 850 evra, a dobit je 1.100 evra. Za proizvodnju korena belog sleza troškovi su 2.000 evra, a dobit 1.250 evra. Prve godine na nani se može zaraditi oko 600, a druge i treće oko 1.000 evra", kaže Bogunović.

Savet stručnjaka

"Ukoliko je to porodični biznis, gajenje lekovitog bilja je najbolje pokrenuti na manjim površinama od 10 do 20 ari po biljnoj vrsti, da bi se izbegli eventualni gubici i povećao prihod po jedinici proizvodnje", upozorava dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik na Institutu za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić" u Beogradu.

"Treba biti oprezan, ukoliko sami proizvođači nisu i prerađivači i prodavci, potrebno je postaviti pitanja šta, kako i koje količine proizvoditi! Na primer, za cvetom nevena je potražnja u dužem periodu znatna i konstantna, a cena kilograma osušenog cveta u 2020. se kreće od 500 do 700 dinara. Ako se zna da se sa jednog hektara može dobiti oko 1.000 do 1.500 kilograma suvih cvetova ove biljke, može se zaključiti da je izuzetno interesantna za gajenje", kazao je za dr Filipović za naš portal.

Berba cveta nevena, međutim, iziskuje mnogo ljudskog rada što, ukoliko se angažuju sezonski radnici, može znatno da poskupi proizvodnju i učini je nerentabilnom. S druge strane ne postoje adekvatna rešenja za mehanizovanu berbu cveta, tako da je ručna berba u najtoplijem delu dana jedina moguća opcija, objašnjava on.

Organsko i do 100 odsto skuplje

Stručnjak Instituta "Josif Pančić" ukazuje na to da jedan od mogućih pravaca razvoja domaće poljoprivrede predstavlja organska proizvodnja koja je na našim prostorima iz godine u godinu sve zastupljenija.

U poređenju sa konvencionalno proizvedenim biljem cena organski proizvedenih proizvoda u proseku je veća za oko 20-30%, iako postoje velika odstupanja od ovog okvira u zavisnosti od ponude i potražnje. U nekim slučajevima, kada je potražnja veća od ponude, cene mogu biti i do 100 odsto veće od konvencionalno proizvedenih sirovina, kaže dr Filipović.

Proizvođačke muke

Foto: Depositphotos/Guzel

"Bavim se ovim poslom četiri godine, radi se o organskoj proizvodnji, a lekovito bilje prerađujem u eterična ulja", kaže za b92.net Zoltan Kurunci, samostalni proizvođač lekovitog i začinskog bilja iz Banatske topole.

On na 25 hektara gaji kamilicu, nanu, matičnjak, čubar i timijan.

Prema njegovim rečima, u organskoj proizvodnji kamilice troškovi po hektaru daleko premašuju 1.000 evra, jer samo kvalitetno seme košta 300 evra po hektaru, dok je kod nane sadni materijal po hektaru 1.000-1.200 evra, ali je i period njene eksploatacije oko pet godina.

"Krenuo sam sa 3-4 hektara i došao do 25. Međutim, naše tržište je premalo pa ozbiljan proizvođač mora da se okrene izvozu, a za to je potreban sertifikat o organskoj proizvodnji", kaže Kurunci.

Kako nam je objasnio, tek je ove godine dobio sertifikat jer treba da prođe najmanje tri godine od prelaska sa konvencionalne proizvodnje na organsku kako bi se zemljište "očistilo".

Razlika u ceni između konvencionalno i organski gajene kamilice je značajna, kaže on, jer se konvencionalna prodaje po sedam evra za kilogram dok je cena organske oko 10-11 evra.

Ali njegovu proizvodnju koči problem koji deli sa mnogim drugim poljoprivrednicima u našoj zemlji, a to je nedostatak radne snage.

"Zbog toga ćemo najverovatnije specijalizovati mašine za samo dve kulture", kaže Kurunci.

Bašte na krovovima – trend stigao i u Beograd

Foto: Depositphotos/Motorolka

Pored tradicionalnih fitoproizvoda, u poslednjih dvadesetak godina povećano je interesovanje pre svega za svežim aromatičnim i začinskim biljem, i neprestano raste. Ovakvoj situaciji je pre svega zaslužna nova generacija kuvara na čelu sa čuvenim Džejmijem Oliverom, kaže dr Filipović.

Zbog veće potražnje ove vrste bilja, povećana je proizvodnja, i to ne samo na otvorenom polju i zaštićenom prostoru, već i u kućnim uslovima, na terasama ili u baštama.

Jedan od primera su i "bašte na krovovima zgrada" koje pored svoje dekorativne uloge pružaju utočišta velikom broju zaljubljenika u prirodu i zdrav način života. Taj trend je stigao i u Beograd, u kome je kao u mnogim svetskim metropolama, zaživeo trend otvaranja zelenih bašta na krovovima zgrada.

Lekovito, aromatično i začinsko bilje možete videti i u novijim "fensi" restoranima, gde gosti imaju nadohvat ruke sveže listiće bosiljka, mente, origana, žalfije, peršuna i dr.

Firme i tržišta

Procena je PKS da u našoj zemlji postoji između 30 i 40 manjih ili većih firmi koje se bave otkupom samoniklog i plantažnog gajenja lekovitog bilja. Najveći otkupljivači su preduzeća koje se bave preradom lekovitog i aromatičnog bilja, a to su: "Adonis"-Sokobanja, "Herba"-Beograd, "Fruktus"-Bačka Palanka, "Bilje Borča"-Beograd, Institut za lekovito bilje "dr Josif Pančić", "Jeligor" d.o.o.-Svrljig, Melisa-Novi Sad.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, odnosno poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012. zasejane površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem iznosile su oko 2.134 ha. Na osnovu slobodnih procena sa terena, površine pod tim biljem se kreću oko 5.000 ha. Može se zaključiti da se lekovito bilje gaji na približno 1% obradivih površina u Srbiji.

Prema podacima PKS, Srbija najviše izvozi lekovito, aromatično i začinsko bilje u zemlje EU, na godišnjem nivou preko 10,4 miliona dolara, od čega najviše u Nemačku (pet miliona), Mađarsku i Hrvatsku. Pored zemalja EU izvoz se realizuje i u zemlje CEFTA (preko 4,6 miliona dolara), a najviše u BiH, Crnu Goru i Makedoniju. Od ostalih, izvoz se ostvaruje i u Švajcarsku, Rusku Federaciju, Tursku.

Subvencije države

U 2017. godini proizvođači lekovitog bilja koji su bili upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava obuhvaćeni su subvencijama Ministarstva poljoprivrede. Naime, imaju pravo na 2.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i pravo da po regresiranoj ceni nabave đubrivo (2.000 din/ha). Dakle ukupno 4.000 din/ha.