Ford Mondeo 2,0 TDCi Trend Plus

Ležim na solidno popunjenoj plaži u Grčkoj i trudim se iz sve snage da oteram svaku primisao o automobilima i poslu što dalje od sebe. Ali, đavola... Taman posvetih sav svoj intelekt prezgodnoj, preplanuloj brineti ispred sebe u nepostojećem gornjem i mikro-minimalnom donjem delu kupaćeg kostima ”bez pozadi”, pokušavajući da otkrijem da li je priroda bila izdašna prema njoj ili je sponzor odrešio kesu za hiruršku ”restilizaciju”, kad, prilazi mi gospodin u srednjim četrdesetim godinama:

”Dobar dan, oprostite, vi mene ne poznajete, ali ja vas znam sa televizije... Hteo bih da vas nešto pitam...”
Preko brinete pada mrak i već očekujem pitanje u stilu - šta mislite o Vectri, 1995. godište prešla 178.000, utegnuta k’o čaša i slično? Da li da gospodinu kažem da me je pomešao sa nekim?! Hajde, neću pristojno je prišao. A on nastavlja, dok se ”moja” brineta baš muči da namaže leđa:
”Znate, zanima me novi Ford Mondeo, ali mi nije jasno šta znači kinetički dizajn?”

A moja žena se sakrila od sunca u sobu... I ja bih, kao svaki pristojan ”đak bečke škole” pritekao devojci u pomoć, a on meni o nekom kinetičkom dizajnu... Međutim, hajde da budem profesionalac, a ne džentlmen, vraćam mozak u redovan kolosek i pokušavam da ”premotam” informacije iz press kitova Forda.

Kako odgovoriti?

Jednostavnost enterijera je u službi funkcionalnosti

Pokušavam da suvislo odgovorim, kako dizajneri za automobile, kao i svi drugi umetnici, pronalaze inspiracije u raznoraznim temama. Ovi kod Forda su pojam kretanja pokušali da pretope u dinamičnost oblika i forme, te ceo taj proces nazvali kinetičkim dizajnom. Logičan sled radnji je da marketing department pri plasmanu novog modela nađe nešto što dobro zvuči i stvara interes.

”A kako se vama sviđa novi Mondeo?” - stiže pitanje kao ”iz puške”, dok brineta ispred mene muku muči oko donjeg dela leđa. Ostajem profesionalac i naglašavam da je koncept Iosis izgledao kao budući vladar sveta, a Mondeo mi je, ipak, samo korektno oblikovana limuzina koja je iskoristila detalje Jaguara i Aston Martina, i naravno onoga što nalaže aerodinamika.

”A kako se vozi?” - nastavlja on... Prijatelju gde će ti duša, pomišljam, ali ipak na visini zadatka dodajem da me čeka test Mondea čim se vratim. I onda ćete pročitati u septembarskom broju šta mislim o novom Mondeu..

I šta mislim?

Mislim da je Ford ozbiljno ”zagrizao” u projekat svoje limuzine D segmenta, odnosno, onako kako je i morao. Prošli model se pri kraju života borio sa strašnom konkurencijom, ali dosta uspešno opstao zahvaljujući odličnim cenama u visokim paketima opreme. Novi model je morao da prodrma i stare i buduće kupce po svim osnovama.

Od dizajna, kako god se nazivao, preko prostora, pa do pogonskog izbora. I naravno, uz obavezu da ne pokvari ono ponajbolje u prošlom modelu - vozne osobine!

Novi Mondeo je stigao u vreme bure oko gubitaka Forda koji su mogli sve, samo ne da mu pomognu na početku karijere. Međutim, pokazalo se da pred argumentima i bogovi ćute. Mondeo, u svom elementu na ulici, izgleda upadljivo, snažno i ozbiljno. Protegnut na preko 4,7 metara u verziji sa 5 vrata, ima gde da ugosti i smesti, što i koristi kao jedan od glavnih argumenata kod kupaca.

Enterijer mu je ekstremno prostran, bez žrtvovanja prtljažnog prostora. Čak ni ”kupeovski” povijen krov prema dole nije uskratio visinu na zadnjim sedištima, na koja se bez problema smeštaju osobe i sa 190 cm. Prtljažnik jeste, uslovno rečeno plitak, zbog rezervnog točka pune veličine, ali i pored toga sa 520 litara više nego zadovoljava. Šta više, velika visina poda prtljažnika olakšava utovar i istovar prtljaga.

I šta mislim?

Mislim da je Ford ozbiljno ”zagrizao” u projekat svoje limuzine D segmenta, odnosno, onako kako je i morao. Prošli model se pri kraju života borio sa strašnom konkurencijom, ali dosta uspešno opstao zahvaljujući odličnim cenama u visokim paketima opreme.

Novi model je morao da prodrma i stare i buduće kupce po svim osnovama. Od dizajna, kako god se nazivao, preko prostora, pa do pogonskog izbora. I naravno, uz obavezu da ne pokvari ono ponajbolje u prošlom modelu - vozne osobine!

A unutra...

Enterijer podložan varijacijama kroz pakete opreme uvek ostaje klizav teren. Test vozilo u, drugom od dole, Trend Plus paketu opreme mora da pokaže pravo lice koje ne može da sakrije iza preterane šminke. Mondeo to svakako uspeva. Jednostavna stilizacija koja nije podlegla dizajnerskim egzibicijama donela je pre svega upotrebljiv i korektno obrađen enterijer.

Istim putem, jednostavnost donosi i odličnu ergonomiju. Čak i sa vozačkim sedištem, koje ima električno podešavanje samo po visini idealan položaj za upravljačem mogu da nađu i rastom visoki i niski ljudi. Hodovi upravljača po visini i dubini su izdašni. Međutim, bez obzira na položaj sedišta, vozač će se suočiti sa problemom preglednosti. Karoserija u formi kupea ima spušten poklopac motora i visoko podignut zadnji deo, što znači probleme za vozača koje rešava samo dobra procena, ili mnogo bolje i sigurnije rešenje - parking senzori.

Pogled u nazad je više nego sputan

U deo priče o preglednosti stiže i detalj zadnjeg stakla koje je iz nerazumljivih razloga neravno oko niti grejača. To vozaču stvara, pod određenim uglovima, osećaj da gleda kroz vodu, a ne staklo. Nije strašno, ali ume da smeta. Da li se radi samo o slučajnom detalju ili standardu za sva vozila proverićemo veoma brzo.

A Trend paket opreme? Realno, ima sve što treba. Od dvozonske klime, električnih prozora i ogledala, multifunkcionalnog upravljača, sjajnog muzičkog sistema, aluminijumskih naplataka, kožnog upravljača i još mnogo toga. To je deo komfora, a deo bezbednosti je standardna elektronika stabilnosti, 8 vazdušnih jastuka, asistencija kočenja, i naravno konstrukcija same karoserije u kojoj je po neka ideja pokupljena i od Volvoa.

Kako se vozi?

Faktografija kaže da su dvolitarski dizel motor od 130 KS, prednji McPherson i zadnji multilink odgovorni za ono što Mondeo ume u segmentu vožnje i performansi. Ono što faktografija ne kaže je da je dizel u Fordu konačno ostao bez tzv. ”turbo rupe” i da konačno ima primerenu elastičnost i pored šestostepenog menjača. To znači da i pored relativno skromne snage, ovaj novi Mondeo ima temperament i visoke punte brzine.

Upravljanje je ostalo tamo gde je i bilo, visoko, veoma visoko! Precizno, brzo, ali ne i nervozno. Mondeo se i dalje sjajno vozi, mada je za nijansu tvrđi od prethodnika, i na neravninama ume bučno da negoduje, no bez da gubi preciznost vođenja. Kočnice su bogato dimenzionisane i agresivne od prvog dodira za razliku od prethodnog modela.

Na kraju Mondeo i jeste ono što treba da bude. Velika, udobna drumska krstarica za duga putovanja. Za grad je, kao i ceo segment, već postao velik i svako parkiranje zahteva malo više razmišljanja, iako mu je radijus okreta ostao impresivno mali.

Sa druge strane, pun rezervoar od 75 litara ne zahteva razmišljanje, jer bez problema omogućava autonomiju od 1.000 km na otvorenom putu, a ni u gradskoj vožnji sa izmerenih 8,1 litrom prosečne potrošnje neće ostaviti vozača na cedilu.

I šta još kažem?

Kažem da nisam fasciniran dizajnom, ali jesam vožnjom novog Mondea. Kažem da je cena od 26.660 evra za Trend Plus paket opreme teško dohvatljiva prosečnom Srbinu, ali apsolutno adekvat

I dodajem da je garancija od 4 godine ili 200.000 kilometara krupan argument o kom treba razmisliti pri kupovini!

A brineta?

Bez brige, nije izgorela! Dok sam ja elaborirao kinetički dizajn, stigao je neki ”brka” i pobrinuo se da krema za sunčanje bude ”kinetički” i pravilnim potezima naneta tamo gde treba. Kasnije, istog dana ušla je u Bentley...

A moj sagovornik možda i ode do salona i kupi Mondea. Toliko mi, bar ”duguje”, zar ne?