Fiat Bravo 1.4 Dynamic

Tekst i foto: Milan Kovačević

Potencijalnu utehu nudi i činjenica da je test automobil prešao preko 20.000 kilometara u vrlo sumnjivim uslovima eksploatacije (dakle, u rukama auto-novinara, koji nisu nimalo nežni prilikom provere perormansi).

Moguće je da je takav tretman imao određenog uticaja na njegovu slabost.

Naslednik globalno neuspešnog (a kod nas popularnog) modela Stilo još jednom je pokazao superiornost italijanske škole dizajna, ali i visok nivo obrade kože i livenja plastike u enterijeru.

Standardni argumenti u korist kupovine Fiata ni ovoga puta nisu izostali - ukusi se razlikuju, ali većina neutralnih posmatrača će priznati da Bravo privlači zadivljene poglede svojom pojavom, mnogo više nego što bi se to očekivalo od prosečnog automobila C segmenta. I sedanje za njegov volan izaziva dobar osećaj u stomaku, opet bolji nego što je to slučaj kod većine konkurenata.

Dužina: 4.336 mm; Širina: 1.792 mm; Visina: 1.498 mm; Težina: 1.205 kg

Kako startujete motor i kilometri počnu da odmiču, shvatate ipak jeste u pitanju prosečan predstavnik C segmenta.

Da ukratko obrazložimo izrečene stavove. Deluje kao da dizajneri uopšte nisu razmišljali koliko težak zadatak će staviti pred konstruktore alata za oblikovanje limova. Pustili su mašti na volju, kompjuterski crtajući kompleksne spoljne linije automobila i uklapajući ih u celinu sa takvom veštinom da je na prvi pogled teško uopšte otkriti njihovu kompleksnost. Kao posledica takvog pristupa, posmatrač zna da mu se oblik dopada, ali nije siguran zašto - čest slučaj pri susretu sa umetničkim remek-delom.

Čak i oni kojima se ne svidi nekonvencionalan dizajn zadnjeg kraja neće moći da ospore originalnost proisteklu iz dizajnerske kreativnosti i nesputanosti uobičajenim šablonima.

Enterijerom caruju meke, zaobljene linije. Rasporedu instrumenata se pristupilo na "klasičan", inženjerski precizan način. Krajnje jednostavna kontrolna tabla se sastoji od kilometar-sata i obrtomera, oblikovanih u retro stilu i poprilično razmaknutih. Između njih su smeštene dve manje "okruglice" (stanje goriva i temperature) i alfanumerički ekran.

Zaduženja ekrana uključuju pokazivanje informacija sa putnog kompjutera (koji paralelno prati ključne parametre vezane za "put A" i "put B"), tačnog vremena, spoljne temperature i (digitalnog) podešavanja oborenog svetla. Postoje i dodatne signalne lampice (farovi, ručna kočnica, otvorena vrata...), diskretno raspoređene širom table. Tako načinjen sistem vizuelnog obaveštavanja je noću osvetljen narandžastim svetlom, u isto vreme nenametljiv i pregledan.

U centralnu konzolu su, sem ventilacionih izvoda, integrisani i audio uređaj, komande dvozonske digitalne klime i još neki korisni tasteri (zaključavanje kabine, aktivacija svetala za maglu i sl.) Svi tasteri su lepo raspoređeni, lako dostupni tokom vožnje i tvrdi taman koliko je neophodno (da bi po njihovoj reakciji vozač znao da je aktivirao željenu opciju).

Plastika oko table, centralne konzole i prostora ispred suvozača je presvučena specijalnim slojem koji joj omekšava izgled, daje reljefnost i čini je prijatnom na dodir. Ista aplikacija zauzima deo prostora u svim vratima.

Trokraki, kožom oplemenjeni volan, s ponosom nosi jedan od tri velika logoa Fiata (drugi je, naravno, na prednjoj masci, a treći na zadnjim vratima i istovremeno služi za njihovo otvaranje). Komande na volanu upravljaju audio-uređajem.

I po pitanju komfora koji pruža, Bravo se našao u "zlatnoj sredini". Pozicija vozača ima primesu ili dve preuzete iz sportskih kola. Prednja sedišta su podesiva po visini, udobna, prostrana i sa dobrim bočnim osloncima. Delom zahvaljujući i masivnosti prednjih naslona, putnici na zadnjoj klupi su u podređenom položaju, pogotovo kada je u pitanju smeštanje nogu. Prtljažni prostor opet ulazi u prosek klase (400 litara) a proširuje se do maksimalnih 1.175 litara, obaranjem zadnjeg naslona ili jednog od dva njegova nezavisna dela (odnos njihove širine je 60:40).

Ponašanje na putu govori da je Bravo pravi porodični automobil. Poslušan je, ali bez sportskih ambicija. Servo volan je prilično mek i ne prenosi veliki deo informacija o podlozi. To je još izraženije ako mu se pritiskom na taster aktivira "City" mod rada, što je još jedan Fiatov specijalitet, namenjen za olakšavanje parkiranja i manevrisanja pri malim brzinama (potpuno bespotrebno, jer volan u gradu funkcioniše odlično i bez njega). Vešanje je podešeno za udobnu vožnju i pokušaj prebrzog uletanja u krivinu će biti kažnjen osetnim "zakucavanjem" nosa automobila, a potom i blagim zanošenjem zadnjeg kraja.

Kočnice su odlične (napred ventilirajući, nazad puni diskovi), a manuelni šestobrzinski menjač vrlo lak i precizan. Vožnja po neravnom terenu je dodatno olakšana uvođenjem tzv. Hill Hold opcije. Po ubacivanju u prvu brzinu na uzbrdici, dok je još kvačilo pritisnuto, možete slobodno da pustite kočnicu i pritisnete gas. Kočnica automatski ostaje aktivna dok automobil ne krene, i praktično sprečava njegovo neželjeno vraćanje u rikverc, tj. uklanja opasnost od udara u vozilo koje stoji iza vas.

Prosečna potrošnja tokom testa je iznosila 7,6 litara na 100 pređenih kilometara (oko 1/3 kilometraže je pređena u Beogradu, ostatak na otvorenom putu).

Fiat Bravo je stvoren za vozače koji mnogo pažnje posvećuju estetici, i kojima je bitno da budu zapaženi gde god se pojave. I, naravno, koji mogu da izdvoje 17.641 evro za opisanu varijantu. Više informacija na sajtu uvoznika - www.deltaauto.rs.