Kondenzacija i vlaga u automobilu – kako ih se rešiti

Svako od nas se nosi sa tim na svoj način, pa se neki oslanjaju na snagu ventilacije, po mogućstvu uz pomoć klima-uređaja, a neki su vremenom razvili posebne metode brisanja i sušenja prozora. Specijalnim sunđerima, krpama, novinskim ili kuhinjskim papirom... ili kombinacijom svega navedenog.

I bez obzira kojoj grupi pripadaju, većina vozača zapravo prestane da razmišlja o kondenzaciji čim osuši stakla i nastavi vožnju. A ne bi bilo loše da su malo informisaniji, piše Revijahak.

Za početak, da bi razumeli najbolji način za rešavanje ovog problema, vozači bi trebalo da se upoznaju sa njegovim uzrocima. Jednostavno, kondenzacija se javlja u situacijama kada postoji razlika u temperaturi i vlažnosti unutar vozila i van njega, odnosno kada hladna površina (poput stakla) dođe u kontakt sa vlažnim i/ili toplim vazduhom.

U praksi to najčešće postaje primetno kada putnici zimi uđu u hladan automobil: vazduh koji izdišu je veoma topao u odnosu na unutrašnjost vozila, a na staklima će se vrlo brzo pojaviti primetna vlaga. Što više putnika uđe, jasno je da će se ova pojava brže i izraženije primetiti, a vozač će tada pribeći jednom od već opisanih metoda čišćenja.

Međutim, važno je znati da kondenzacija u automobilu može da nastane i bez prisustva putnika, što ukazuje da postoji još neki izvor vlage u vozilu, jedan ili više njih. Na primer, vlaga će postati primetna ako ste posle kiše ostavili mokru majicu ili drugu odeću ili obuću u automobilu ili ako mokre ili natopljene patosnice nisu dovoljno dobro osušene.

U ovom slučaju je jasno šta treba da se uradi: najvažnije je ukloniti sve izvore vlage iz vozila, a zatim ga dobro osušiti, najbolje kombinacijom različitih metoda.

Foto: Slavick85/Shutterstock

Neki od najboljih i najbržih rezultata za klasično odmagljivanje vetrobranskog stakla se postižu korišćenjem klima-uređaja, posebno njegovog dugmeta za odmrzavanje/odmagljivanje vetrobranskog stakla.

Kombinacija tople struje i klima uređaja je dobitna jer AC sistem izvlači vlagu iz vazduha (uostalom, to potvrđuje i barica koja je uvek uočljiva ispod vozila u kome radi "klima"), što znači da prozore neće imati šta da zamagli.

Ali šta učiniti ako u automobilu nema klima-uređaja, ili ako opisani metod ne daje zadovoljavajuće rezultate? Može pomoći korišćenje nekog od sredstava namenjenih za izvlačenje vlage iz vazduha ili za temeljno provetravanje i sušenje unutrašnjosti vozila.

Moguće je koristiti fen (npr. za mokra sedišta) ili ostaviti automobil ili bar prozore otvorene na suncu nekoliko sati. Međutim, ako imate vlagu u vozilu, najvažnije je pronaći sve njene tragove, a zatim i uzroke.

Vidite zamagljene prozore, a šta je sa vlagom u tepisima i ispod njih? U prtljažniku i prostoru za rezervni točak? Proverite da li tamo ima znakova vlage ili, još gore, vode.

Po pravilu se radi o najnižim delovima vozila i ako negde u automobil curi ili kaplje voda - što je moguće ako se, na primer, radi o starijem vozilu sa oštećenim ili napuklim gumenim zaptivkama vrata ili poklopca prtljažnika - lako može završiti baš tamo.

Isto važi i za male pukotine na farovima: možda mislite da vam ne štete, ali i vlaga kroz njih može ući u vozilo. Šta to može značiti ne treba posebno objašnjavati: osim lima koji može da pati od korozije, još više glavobolje kod vlasnika mogu izazvati problemi sa strujom.

Vveliki broj automobila, posebno novijih, ima osetljivu elektroniku na dnu prtljažnika, uključujući na primer akumulator i el. instalacije sa raznim konektorima. Zato ne budite lenji, već pogledajte tu i tamo ispod tepiha, ako reagujete na vreme mogli biste da sprečite veliki problem.