Profesor dr. Dušan Gruden

Poznati smo u svetu po kvalitetu naših stručnjaka gotovo u svakoj naučnoj oblasti. Međutim, ekonomska situacija posle političkih promena izbila je u prvi plan medijske pažnje, a to su znali dobro da iskoriste spretni ekonomisti. Često i za samoreklamu. Vremenom su postali neophodni velikim političarima koji se pomalo razumeju u sve, a najčešće nisu vrhunski autoriteti ni u jednoj oblasti. Da dosad nijedan vladajući ekonomista u poslednjih četiri i po godine nije imao nikakav rezultat u oživljavanju autoindustrije, najbolje govore rezultati. Jednostavno do danas nije usvojena strategija razvoja autoindustrije, pa onda nije ni čudno što se iz godine u godinu luta sa rešenjima o uvozu polovnih vozila do šest godina starosti, pa onda do tri godine. Sada se najavljuje promena po kojoj bi se mogla uvoziti sva vozila koja ispunjavaju EURO III norme o izduvnim gasovima bez obzira na godinu proizvodnje. To u prevodu znači da će se najverovatnije od oktobra moći uvoziti vozila do osam godina starosti. I dok se ne nađu bolja rešenja, mi smo iskoristili priliku da razgovaramo sa prof. dr. Dušanom Grudenom, našim vodećim automobilskim autoritetom.

- Mašinski fakultet u Beogradu sam završio 1962. godine, pa sam bio asistent na katedri za Motore i klipne mašine. Magistrirao sam u Beogradu 1970, ali sam 69-te dobio mesto asistenta na Univerzitetu tehnike u Beču. Tamo sam 1971. godine doktorirao. Pokušao sam da se vratim u Beograd, srećom nije bilo mesta. Ubrzo sam dobio ponudu od firme Porše iz Štutgarda, i od prvog januara 1973. sam bio u Razvojnom centru sve do prošle godine, kada sam otišao u penziju – govori prof. Gruden o početku svoje impresivne karijere.

B92 – Koje ste sve funkcije imali u Poršeu?

Prof. Gruden – Počeo sam kao rukovodilac Grupe za istraživanje motora, posle sam bio direktor istaživačkog odelenja za motore. Zatim sam bio direktor Razvoja motora u Poršeu od 1988. do 1993. godine. Početkom 90-tih počela je kampanja protiv automobila kao neprijatelja prirode broj jedan. Automobilska industrija je reagovala pojačanjem aktivnosti na poboljšanju ekoloških osobina automobila. Prvo su Folksvagen i Porše, a posle svi drugi, centralizovali sve aktivnosti na polju ekologije. Tako sam postao direktor Sektora za ekološki razvoj.

B92 – Poznati ste, takođe, po istraživačkom radu. Imali ste puno patentnih prijava.

Prof. Gruden – Imam preko 30 zaštićenih patentnih prijava, od kojih najatraktivnija primena, a i finansijski, je za motor seat ibice. Porše je razvio taj motor. Prostor za sagorevanje (smeše benzina i vazduha u cilindru – prim. nov.) je realizovan po mojoj ideji. Za mene je najatraktivniji sa naučne strane gledišta patentiranje jednog novog temodinamičkog ciklusa s ciljem zadržavanja snage i performansi motora uz smanjenje izduvnih gasova.

B92 – Vaš rad je našao primenu i u motorima automobila marke Lada i Porše.

Prof. Gruden – Da, mi smo radili za VAZ (Lada). Svojevremeno moja komora za sagorevanje primenjena je u motorima za porše 928 i 944. Ceo put četvoroventilskih motora Poršea iniciran je mojim radom u Razvoju motora Porše.

B92 – Dakle, svi četvoroventilski motori Poršea su nastali pod Vašom komandom.

Prof. Gruden – Jesu, osim najnovijeg u kajenu. Imao sam sreću da me je sudbina postavila na pravo mesto. Poslednjih četrdeset godina bio sam u svetskom centru razvoja motora. Porše je radio razvoj motora osim spomenutih Seata i Lade, još za Volvo, Ford,Reno, GM, Folksvagen itd. Puno motora nosi potpis Porše.

B92 – Porše je bio i u Formuli 1.

Prof. Gruden – Poznat je šampionski motor TAG. Ali kad su promenjeni propisi napušteno je takmičenje F1. Imao sam sreću da budem pozivan na trke u Hokenhajmu i Nirburingu, pa sam upoznao gotovo sve članove trkačkog tima.

B92 – Da li ste svojim znanjem pomagali konstruktorima motora TAG? Prof. Gruden – U prostoriji u kojoj sam ja radio moj prvi kolega je bio Hans Mecgen konstruktor TAG motora, tako da smo mi uvek izmenjivali mišljenja. Što je bio možda moj uticaj na oblikovanje prostora za sagorevanje i izbor stepena kompresije. To je srce motora.

B92 – Od mnogobrojnih anegdota poznata je ona da ste često menjali automobile.

Prof. Gruden – Pošto imam troje dece, kada sam išao na letovanje onda sam se manjao sa kolegama iz drugih firmi. Oni su rado vozili porše, a ja dobijao opele od Vilenbokela, šefa razvoja motora u Opelu, ili sam se menjao sa Langeom koji bio šef razvoja motora u BMW-u, ili sa dr. Kolmanom iz Mercedasa. Morao sam da vozim skoro sve automobile, jer smo mi za skoro sve razvijali motore. Najlepši doživljaj sa ulice mi je kad smo radili jedan motor za Rols-Rojs, pa sam onda imao rols-rojs na upotrebi jedno vreme.

B92 – Kakva je budućnost benzinskog i dizel motora?

Prof. Gruden – Današnje prognoze o rezervama nafte govore o sigurnim zalihama u narednih 40 – 60 godina. Budućnost su i dalje tečna goriva. Ali istovremeno radi se puno na alternativama. Jedna od alternativa da se od zemnog gasa (propana,metana, butana) pravi odlično dizel gorivo. I tu je Šel vodeći. Druga je da se od bio mase (od biljaka) pravi biodizel. Propisano je da u EU do 2006. alternativna goriva moraju biti zastupljena na godišnjem nivou najmanje 3%, do 2010 najmanje 5% i 2020 najmanje 20%.

B92 – Da li su tačna predviđanja da će benzinski motori za desetak godina po potrošnji stići dizele?

Prof. Gruden – Verovatno. Današnji dizeli su sa prehranjivanjem (turbo punjenjem) i uskoro će benzinski motori većinom biti sa direktnim ubrizgavavnjem goriva i turbo punjenjenjem. Teži se daunsajzingu, to znači smanjenje zapremine motora pri zadržavanju iste snage. Mene poslednjih četrdeset godina prati priča da će klipni motor, pošto je jedna vrlo komplikovana mašina, biti zamenjen boljom alternativom. Nema alternative. Oto i dizel motor i dalje ostaju glavni!

B92 – Iako više od tri decenije živite u inostranstvu pokušavate našoj zemlji da pomognete na razne načine.

Prof. Gruden – Užičanin sam poreklom i mene najviše boli što nije ostvarena saradnja između Prvog partizana i Poršea. Kao šef razvoja motora ja sam uveo da se ventili iz Užica prave za Porše. I taman kad su položili sve ispite da mogu da isporučuju ventile, onda su prekinuti ekonomski odnosi između Srbije i Slovenije, i nažalost Užice nije moglo da dobije čelik iz železare Ravni i tako je propao taj pokušaj. Nažalost taj pokušaj se neće ponoviti, bar za vreme našeg bitisanja. Kasnije sam uspeo da organizujem naše inžinjere u Štutgardu i okolini. Registrovano je 90 članova Jugoslovenskog društva inžinjera i tehničara pokrajine Baden – Virtenberg. Članovi su po zanimanju iz raznorodnih struka. Mi smo želeli da budemo most između namačkih inžinjera i Saveza inžinjera i tehničara SCG, ali ovde nema nikakvih reakcija. Ja sam bio pre godinu dana bio u Savezu inžinjera i tehničara SCG, oni su bili u nekoj perestrojci i iako smo mi formalno njihovi članovi, poslednjih godinu dana niko nas ne kontaktira.

B92 – Da li Vas je u poslednjih pet godina bilo ko iz bilo koje vlade konsultovao u vezi razvoja domaće autoindustrije?

Prof. Gruden – Nije niko. Od 1990. godine niko me nije kontaktirao.

B92 – Evropski Automobilski Kongres poslednjeg dana maja i prvog dana juna se održava u Beogradu. Ako niko od ovdašnjih političara ne poseti taj skup, da li je to veliki propust za našu zemlju?

Prof. Gruden – Ako niko ne dođe to je jedan veliki propust i mala tragedija za ovu zemlju.

Profesor dr. Dušan Gruden smatra da se moramo uključiti u svetske automobilske tokove. Prvenstveno proizvođači delova, ali smatra da šansa i dalje postoji za Zastavu, prvenstveno u manjim serijama koje se velikim proizvođačima neisplate da rade u zemljama gde je skupa radna snaga. Prezime Gruden biće još dugo visoko cenjeno među svetski priznatim konstruktorima motora, kako zbog prof. dr. Dušana Grudena, tako i u budućnosti zbog njegovog sina koji je, takođe, doktorirao u Beču i radi na razvoju svetskog dizel motora za privredna vozila firme Dajmler-Krajsler. Na opasku pisca ovih redova da mu sin radi u konkurentskoj firmi, prof. dr. Dušan Gruden je izjavio da Porše nema konkurenciju. Možda i zato što je i kao penzioner, i dalje potreban toj firmi, pa ima ulogu savetnika. Izgleda jedino da njegovi saveti nisu potrebni domaćim političarima.