Peugeot 207 1.4 HDI Urban

Tekst: Nenad Ćosić

Testirani automobil ustupio nam je auto-plac Beoafrika.

Da na početku budem potpuno iskren – Peugeot nije moja najomiljenija marka automobila. Kad malo bolje razmislim, nije ni među pet favorita. Verovatno sam zbog toga bio ravnodušan kada sam u četvrtak popodne krenuo po metalik-plavu 207icu i izvezao je sa Beoafrikinog placa na zakrčene beogradske ulice.

Ovaj tekst pišem u ponedeljak uveče i Peugeot se u mom privatnom univerzumu kotira manje-više isto kao i pre. Ali, ako čujem da se razgovara o Peugeotu 207, okrenuću se sa interesovanjem u tom smeru – za ova četiri dana automobil je zaslužio moju potpunu pažnju.

Kako vreme leti. Već smo došli do toga da o 207ici pričamo kao o polovnjaku (u ovom slučaju, primerenije bi bilo koristiti englesku terminologiju: “korišćen automobil”). Peugeot 207 predstavljen je 2006. godine kao naslednik bestseler modela 206.

Primerak koji sam vozio proizveden je upravo 2006. godine da bi postao ljubimac svog prvog vlasnika negde u Mađarskoj. Odatle ga je put odveo u Srbiju, a trenutno, posle 35 000 pređenih kilometara čeka na placu da se neko pojavi i odveze ga u novu avanturu.

dužina, širina, visina (m): 4.03, 1.72, 1.47

Urban koji je u prodaji na našem tržištu najslabiji je paket opreme i samim tim u standardnoj opciji ne nudi ekskluzivu (ABS, air-bagovi za vozača i suvozača se praktično podrazumevaju), ali ovde je u pitanju mađarski Urban kod kojeg postoje izvesne razlike u odnosu na domaći. Uz doplatu još nekih dodataka postao je pristojno opremljen automobil - ako pazarite baš ovu 207icu, dobićete i dva bočna air-baga, manuelnu klimu i fabrički cd/radio.

zapremina rezervoara (L): 50

Prvo što sam primetio na automobilu jeste boja. O njoj bi se moglo diskutovati (čuo sam i mišljenje da više odgovara ženama), ali ne može se poreći da je neobična i retka na našim drumovima – svakako ćete biti primećeni na ulici.

Lak na karoseriji je u odličnom stanju tako da se starost vozila može pogrešno proceniti na par meseci umesto godina.

Kada sam ušao u 207icu, iznenadio sam se koliko je prostrana. Poznato je da auto kompanije teže da vozila, naročito ona iz nižih klasa, u svakoj novoj inkarnaciji prošire u odnosu na prethodnu verziju. Ali ,u ovom slučaju “dodatni” prostor dugujemo i izboru kombinacije boja – sedišta i “nebo” su u svetlim tonovima, kao i tapacirung vrata, dok je ostatak uključujući i komandnu tablu crne boje.

Unutrašnjost automobila u odličnom je stanju – nema ogrebotina na plastičnim i metalnim površinama, sedišta su zadržala svoju formu, mebl je očuvan, uz par jedva primetnih fleka.

I, baš kad sam pomislio kako je sve u vezi sa ovim autom idealno, zapazio sam nešto karakteristično za neke polovnjake najnovije generacije – delimično otkinute rukohvate iznad prozora.

E, sad ili su dizajneri automobila otpisali ovaj detalj enterijera kao pretežno estetski (pa su ga učvrstili neadekvatnom vezama), ili je ovu 207icu provozao Sébastien Loeb, a putnici nisu “stigli” da se vežu.

Sa druge strane, vozačkom sedištu i položaju za upravljačem posvećeno je dosta pažnje. I volan i sedište podesivi su po dubini i visini tako da praktično svaki vozač može veoma lako da pronađe svoj savršen položaj.

Možda se nisam još uvek potpuno navikao na dominantni trend na vozilima iz B segmenta – spušten nos, ali sam provlačeći se kroz beogradske gužve nekoliko puta poželeo da na prednjim blatobranima imam FAP-ove orijentacione antene.

Antena naravno nema, ali u Peugeotu su se zato pobrinuli da pogled u spoljne retrovizore pokrije što veći ugao kako po horizontali, tako i po vertikali. Retrovizori su primetno “porasli” ali su vešto oblikovani da ne narušavaju celokupni dizajn. Za njihovo podešavanje, za razliku od električnih podizača prozora, dostupni su samo manuelni “džojstici” – po jedan u svakim vratima, tako da će vam za onaj sa desne strane biti potrebna mala vežba istezanja .

Kada se pre vožnje upoznajem sa svakim novim automobilom, posle podešavanja pozicije za upravljačem usput obratim pažnju na kasete, držače za čaše i razne druge pretince za odlaganje sitnica.

Peugeot me je i u ovom slučaju prijatno iznenadio. Glavna kaseta ispred suvozačkog sedišta klimatizovana je i ima više profilisanih pregrada od kojih neke imaju funkciju samo kada su vratanca kasete otvorena (držač čaša, ležište za mobilni telefon).

Pored toga, na centralnoj konzoli postoje dva gumom obložena pretinca koja će i u najoštrijim krivinama zadržati svoj sadržaj na mestu. A ova 207ica će vas kroz krivine provesti mirno i bezbedno, zbog čega ćete biti beskrajno zahvalni tvrdom ogibljenju na koje ste se nešto ranije žalili.

Po zavojitom i delimično vlažnom Avalskom drumu, na temperaturi bliskoj tački mržnjenja (pedantno upozorenje na mogućnost stvaranja leda na putu zasvetlelo je na displeju u trenutku kada su spoljni senzori zabeležili 3° celzijusova),“mali gradski auto“ pretvorio se u živahnog sportistu. “Ispravljao“ je krivine, ubrzavao u četvrtom stepenu prenosa kao da je u trećem i sve to opremljen samo 1.4-litarskim HDI motorom (70KS).

Čak je uspeo da uz pomoć ABS sistema spase sigurne smrti neopreznog avlijanera koji se vraćao kući sa plenom u zubima. Pravovremena reakcija i pametna elektronika omogućili su srećniku da svoju večeru pojede do kraja.

207ica je deonicu od Beograda do sela Babe prešla uz neverovatno malu potrošnju od 4l/100km(!?), krećući se prosečnom brzinom od 57km/h. U urbanim uslovima, uz dominantnu vožnju užim gradskim jezgrom, nisam uspeo da postignem manje od zadovoljavajućih 7.1l/100km.

zapremina prtljažnika (L): 270 / 923

Kabina je dobro izolovana, tako da zvuci koji dolaze spolja ne zamaraju putnike. Fabrički ugrađen (i lepo ukomponovan u centralnu konzolu) radio/cd plejer dolazi u paketu sa čak 6 zvučnika projektovanih tako da izoluju višak buke u vozilu.

Kao i mnoge druge stvari u ovoj 207ici, i prednja sedišta su dizajnirana za klasu iznad. Natprosečne debljine, sa širokim bočnim podupiračima, omogućili su mi da duži boravak za upravljačem ne bude neprijatan i da u svakom momentu mogu da se potpuno koncentrišem na vožnju.

Za relativno kratko vreme od 4-5 dana, koliko sam imao u posedu ovaj automobil, nisam mogao da se otmem utisku da sedim u novom vozilu. Tek poneki detalj bi me podsetio na to da vozim dve godine korišćen Peugeot 207.

Mislim da je to najbolji pokazatelj o kakvom se primerku radi. Zbog svih gore navedenih benefita cena od 11 500 možda nije previsoka.

Potpuno nov Peugeot 207 Urban u predstavništvu, u Srbiji, košta 14 960 evra, a da bi dostigao nivo opreme predstavljenog primerka potrebno je doplatiti još 240 evra za bočne vazdušne jastuke, 270 evra za metalik boju, 380 evra za alarm, 1020 evra za manuelni klima uređaj i atermički vetrobran što cenu diže na 16 600 evra. Ja bih se svakako cenkao, a to radi samo onaj koji je ozbiljno zainteresovan za kupovinu.