Na putevima Srbije u 2013. poginula 643 čoveka

U poslednjih desetak dana na našim putevima nastradalo je 15 osoba. Ovo je samo nastavak sumorne slike iz 2013. godine, kada su u 37.127 saobraćajnih udesa, poginule 643 osobe, a povređeno njih 18.444. U protekloj godini najviše su ginuli vozači (211 onih koji su upravljali motornim vozilima i 59 motociklista), pešaci (165), zatim putnici u vozilima (149) i biciklisti (59).

S obzirom na to da statistički podaci pokazuju da se u 2012. godini dogodilo 37.616 saobraćajnih nezgoda, možemo govoriti o smanjenju broja udesa u 2013. Takođe, manji je i broj smrtno stradalih, jer je 2012. na putevima poginulo 688 ljudi. Međutim, broj onih koji su zadobili povrede u saobraćajnim nesrećama nešto je veći, jer je tokom 2012. godine na putevima u Srbiji povređeno 18.435 osoba.

Iako je statistički posmatrano u 2013. zabeleženo 1,3 odsto manje nezgoda i 6,5 procenata manje poginulih nego 2012. godine, rezultati su i dalje zabrinjavajuću. Nažalost, i 2014. otpočela je mnogim teškim saobraćajnim nesrećama u kojima je za desetak dana poginulo 15 osoba.

Da li će se i u kojoj meri unaprediti bezbednost na putevima u godini u koju smo zakoračili zavisiće i od mera koje sprovodi saobraćajna policija, poboljšanja kvaliteta saobraćajne infrastrukture i signalizacije, ali pre svega od samih učesnika u saobraćaju i njihovog ponašanja za volanom.

Nadležni organi, pre svega MUP Srbije, uveravaju nas da će učiniti sve da u 2014. godini povećaju bezbednost na srpskim drumovima. Uslediće češće kontrole na kritičnim deonicama, kao i strože kažnjavanje onih koji krše propise.

"Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća u 2013. godini, ali i u ovoj, jesu nepažnja vozača i vožnja neprilagođena uslovima na putu i vremenskim prilikama", kaže za "Novosti" general Dragiša Simić, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Srbije, ukazujući na to da je ljudski faktor presudan.

Statistika beleži da živote odnosi nepropisna i neprilagođena brzina, nepropisno izvođenje saobraćajnih radnji, poput menjanja saobraćajne trake, zatim obilaženje, skretanje, polukružno okretanje, vožnja u rikverc, neustupanje prvenstva prolaza...

"Teškim saobraćajnim udesima često 'kumuje' i alkohol ili druge psihoaktivne supstance. Već neko vreme intenzivirali smo kontrolu saobraćaja, mnogo je više 'presretača' na putevima, koji 'love' one koji misle da su na trkačkim stazama", navodi Simić.

Foto: Tanjug

Poslednje dane 2013. godine i početak 2014. godine obeležilo je nekoliko teških saobraćajnih nesreća koje su se dogodile u otežanim uslovima saobraćaja zbog magle, vlažnih i mestimično klizavih kolovoza.

"Vozače upozoravamo da posebno moraju biti oprezni u ranim jutarnjim satima, kada je zbog magle vidljivost smanjena često na 50 metara, a na pojedinim deonicama, posebno u kotlinama i duž rečnih tokova, i na 10. Apelujemo na vozače i ostale učesnike u saobraćaju da povećaju oprez, posebno kada je reč o brzini", kaže Simić.

On podseća i da je obavezno korišćenje dnevnih svetala, što je naročito svrsishodno u danima kada je smanjena vidiljivost zbog vremenskih (ne)prilika. U slučaju izuzetno guste magle, kada je vidljivost manja od 50 metara, preporučuje se i da brzina kretanja vozila ne bude veća od 30 kilometara na sat.

I iz "Puteva Srbije", u čijoj nadležnosti je održavanje putne infrastrukture u Srbiji, početkom godine najavili su mere kojima će pre svega poboljšati saobraćajnu signalizaciju na auto-putevima u uslovima guste magle i tako smanjiti rizik od saobraćajnih nesreće.

U svakom slučaju, bez obzira na mere i obaveze saobraćajne policije ili putara, kada je reč o poboljšanju bezbednosti saobraćaja, svako od nas pojedinačno mora biti svestan sopstvene odgovornosti za svoju i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, jer ipak smo mi poslednja karika u lancu odgovornosti kada se dogodi nesreća.

Izvor: B92, Novosti