Od učenika male seoske škole do najboljeg studenta u Čačku: Sada je ponos svih FOTO

Razlog za to je mladi Ljubomir Popović, dete rođeno i odraslo upravo u ovom selu, a sada mladić koji ponosno korača stazama visokog obrazovanja. Najbolji je dokaz za to da, kad nešto dovoljno želite, ni kilometri po snegu i kiši koji vode do škole nisu prepreka.

"Prva četiri razreda završio sam u Bjeluši. Škola je bila blizu kuće, nekih kilometar do kilometar i po. Od petog do osmog razreda školu sam pohađao u Brekovu, susednom selu, udaljenom oko 12 kilometara asfaltnim putem. Ja sam koristio prečice kroz šumu, koje su bile duge oko šest i po kilometara u jednom pravcu. Tim putem sam išao godinu i mesec dana, sve dok nije uvedena autobuska linija Arilje – Bjeluša. Iskreno, meni to nije predstavljalo problem. Odrastao sam u tom okruženju i navikao na takav način života", kaže za Regionalnu informativnu novinsku agenciju (RINA) Ljubomir Popović.

Srednju školu "Sveti Ahilije", na smeru za elektrotehničara energetike, završio je u Arilju. Već tada je znao da ga ta oblast interesuje i da će nastaviti obrazovanje u tom smeru.

"Moj otac radi u elektrodistribuciji i kroz razgovore sa njim, ali i kroz praktičan rad, zavoleo sam tu struku. Često sam mu pomagao kod instalacija i popravki, prvo kao pomoćnik, a kasnije i aktivnije. Bio sam odličan učenik. Sve četiri godine završio sam sa prosekom 5,00 i nosilac sam Vukove diplome. Stručni predmeti su mi bili posebno zanimljivi i video sam da će to znanje imati konkretnu primenu u budućnosti", kaže ovaj vredni mladić.

Nakon srednje škole, Ljubomir je upisao elektroenergetiku na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku i sada je jedan od najboljih studenata.

"To je bio logičan nastavak mog obrazovanja. Stanovao sam u studentskom domu od prve godine, što mi je mnogo značilo, jer su uslovi bili dobri, a fakultet blizu. Bilo je dosta odricanja. Dešavalo se da po dva do dva i po meseca ne idem kući zbog obaveza na fakultetu. Prioritet su bile studije", kaže Ljubomir.

Kada bi završio ispite u junu, odmah je išao u svoje selo. Leto je provodio radeći kod kuće na imanju.

"Uglavnom košenje, održavanje livada, pripremu drva i manje poljoprivredne poslove. Naše imanje nije veliko, pa se sve moglo uklopiti sa studijama. Trudio sam se da maksimalno iskoristim vreme. Kad učim – učim, kad radim – radim. Završavao sam sa visokim ocenama. Ali smatram da je znanje važnije od same ocene. Ocena je samo formalna potvrda, ali ono što ostaje jeste znanje i veštine", kaže Ljubomir.

Sada je na master studijama, na smeru za elektroenergetske sisteme.

"Plan mi je da završim master u roku i da pronađem posao, po mogućnosti u svom kraju. Voleo bih da ostanem tu i doprinesem zajednici iz koje dolazim", poručuje Ljubomir Popović.