Od učenika male seoske škole do najboljeg studenta u Čačku: Sada je ponos svih FOTO

Razlog za to je mladi Ljubomir Popović, dete rođeno i odraslo upravo u ovom selu, a sada mladić koji ponosno korača stazama visokog obrazovanja. Najbolji je dokaz za to da, kad ne&scaron;to dovoljno želite, ni kilometri po snegu i ki&scaron;i koji vode do &scaron;kole nisu prepreka.&quot;Prva četiri razreda zavr&scaron;io sam u Bjelu&scaron;i. &Scaron;kola je bila blizu kuće, nekih kilometar do kilometar i po. Od petog do osmog razreda &scaron;kolu sam pohađao u Brekovu, susednom selu, udaljenom oko 12 kilometara asfaltnim putem. Ja sam koristio prečice kroz &scaron;umu, koje su bile duge oko &scaron;est i po kilometara u jednom pravcu. Tim putem sam i&scaron;ao godinu i mesec dana, sve dok nije uvedena autobuska linija Arilje &ndash; Bjelu&scaron;a. Iskreno, meni to nije predstavljalo problem. Odrastao sam u tom okruženju i navikao na takav način života&quot;, kaže za Regionalnu informativnu novinsku agenciju (RINA) Ljubomir Popović.Srednju &scaron;kolu &quot;Sveti Ahilije&quot;, na smeru za elektrotehničara energetike, zavr&scaron;io je u Arilju. Već tada je znao da ga ta oblast interesuje i da će nastaviti obrazovanje u tom smeru.&quot;Moj otac radi u elektrodistribuciji i kroz razgovore sa njim, ali i kroz praktičan rad, zavoleo sam tu struku. Često sam mu pomagao kod instalacija i popravki, prvo kao pomoćnik, a kasnije i aktivnije. Bio sam odličan učenik. Sve četiri godine zavr&scaron;io sam sa prosekom 5,00 i nosilac sam Vukove diplome. Stručni predmeti su mi bili posebno zanimljivi i video sam da će to znanje imati konkretnu primenu u budućnosti&quot;, kaže ovaj vredni mladić.Nakon srednje &scaron;kole, Ljubomir je upisao elektroenergetiku na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku i sada je jedan od najboljih studenata.&quot;To je bio logičan nastavak mog obrazovanja. Stanovao sam u studentskom domu od prve godine, &scaron;to mi je mnogo značilo, jer su uslovi bili dobri, a fakultet blizu. Bilo je dosta odricanja. De&scaron;avalo se da po dva do dva i po meseca ne idem kući zbog obaveza na fakultetu. Prioritet su bile studije&quot;, kaže Ljubomir.Kada bi zavr&scaron;io ispite u junu, odmah je i&scaron;ao u svoje selo. Leto je provodio radeći kod kuće na imanju.&quot;Uglavnom ko&scaron;enje, održavanje livada, pripremu drva i manje poljoprivredne poslove. Na&scaron;e imanje nije veliko, pa se sve moglo uklopiti sa studijama. Trudio sam se da maksimalno iskoristim vreme. Kad učim &ndash; učim, kad radim &ndash; radim. Zavr&scaron;avao sam sa visokim ocenama. Ali smatram da je znanje važnije od same ocene. Ocena je samo formalna potvrda, ali ono &scaron;to ostaje jeste znanje i ve&scaron;tine&quot;, kaže Ljubomir.Sada je na master studijama, na smeru za elektroenergetske sisteme.&quot;Plan mi je da zavr&scaron;im master u roku i da pronađem posao, po mogućnosti u svom kraju. Voleo bih da ostanem tu i doprinesem zajednici iz koje dolazim&quot;, poručuje Ljubomir Popović.

Od učenika male seoske škole do najboljeg studenta u Čačku: Sada je ponos svih FOTO

1 Komentari