Voćari trpe velike gubitke

Svoju proizvodnju moraju da prilagode gomili faktora na koje uopšte ne mogu da utiču. Tropske temperature i dugotrajne suše poharali su  voćnjake Darka Topalovića iz sela Miokovci kod Čačka.

"Bavim se proizvodnjom voća na ukupno nekih 12 do 13 hektara. Imam hektar i po trešnje, oko četiri hektara jabuke, oko tri i po hektara kajsije, nešto šljive i mlade kajsije koje su tek zasađene, kao i nekoliko novih sorti šljiva. Ja imam 61. Godinu i mogu slobodno reći da ova godina 2025. Je bila jedna od najlošijih. Od početka do kraja — propast. Prvo prolećni mrazevi, pa suše. Od mrazeva je malo šta i ostalo. Na 4 hektara jabuka nisam imao ni 300 gajbica, a trebalo je da bude bar 8–9 hiljada sanduka. Od hektar i po trešanja ubrao sam 1.250 kilograma. Na kajsiji — šest plodova, ne gajbi, nego šest komada. Šljivu nisam imao nijednu", kaže za RINU Darko.

Velike vrućine tokom udarnih meseci dodatno su otežavale rad vrednih voćara. Kiša nije padala mesecima, a rad na tropskim temperaturama bio je gotovo neizvodljiv.

"Moguće je bilo raditi samo par sati rano ujutru I predveče. I ranije je bilo vrućina, ali ne ovakvih. Ljudi sada sve manje zbog svega toga žele da se bave sezonskim poslovima. Nije isto raditi u voćnjaku kad upekne Zvezda sad i pre nekih 20-ak godina. Sada ne može da se diše I ja nemam srca da kažem radnicima da rade tokom popodneva kad su temperature čak i preko 40 stepeni", rekao je Topalović.

Ističe da ni sam ne zna kako se izboriti sa sve izraženijim klimatskim promenama, iako se decenijama bave poljoprivredom ali rešenje nemaju.

"Sve to je posledica klime. Više nema zime. Kajsija naročito strada jer prerano izlazi. Gde je niži teren, pored reke, tamo gde izlazi 7–8 dana kasnije, nešto preživi. Na 430 metara visine, to je sve uništeno. Ako ovako nastavi, kod nas  katastrofa. I nije samo u Miokovcima, svuda je tako. Bio sam po celoj Srbiji, znam svako selo. Katastrofa svuda. Pre 10–15 godin tada je Bog išao po zemlji", rekao je.

"Bilo je rusko tržište, brale se trešnje u Miokovcima, po kamionu se zarađivalo 10.000 evra. Sad ništa. I to malo ruskog tržišta ugašeno. Uvozimo jabuke iz Makedonije, krompir iz Francuske. Jedemo francuski krompir, beloruski bolji od našeg. Mi smo ludi narod, slađa nam banana iz drugog kraja sveta nego naša kruška kaluđerka", kaže voćar.

Slušao je kako kaže i savete stručnjaka i krenuo da primenjue+je razne agrotehničke mere, ali to ne daje željene rezultate.

"Nema leka. Kupovao sam ja neke ruske preparate, skupo, 1.200 evra dali ja i komšija, sve probali i ništa. Od Boga se ne otima. Posebno ne za tropsko voće kao što su kajsija i trešnja. Jedna sorta trešnje mi je preživela, sve druge otišle. Tu leka nema", ističe Topalović.

Ovaj poljoprivrednik dodaje da se bavi i povrtarstvom i da je situacija bila slična kao sa voćem. Možda je nalo bolje rodilo od voća, ali otkupne cene su bile jako niske.

"Kupus 12 dinara na veliko, ne pokriva ni osnovne troškove. Krompir sam proizvodio u odličnom kvalitetu, zalivao sedam puta, a ne mogu da ga prodam za 30 dinara. Zašto? Zato što je slobodan uvoz, pa se uvozi francuski krompir. Naš narod, nažalost, više voli da kupi tuđe nego svoje. Tako da je godina kompletna katastrofa. Meni se sin zaposlio, zaposliću i snaju, jer je zarada od poljoprivrede sve manja. Kad bi makar nula bila, pa da promenim pare, bio bih zadovoljan. Prošle godine sam imao proizvodnju, dve firme mi ostale dužne deset miliona dinara. Sudim se za to", poručuje Darko.