Voćari trpe velike gubitke

Svoju proizvodnju moraju da prilagode gomili faktora na koje uop&scaron;te ne mogu da utiču. Tropske temperature i dugotrajne su&scaron;e poharali su voćnjake Darka Topalovića iz sela Miokovci kod Čačka.&quot;Bavim se proizvodnjom voća na ukupno nekih 12 do 13 hektara. Imam hektar i po tre&scaron;nje, oko četiri hektara jabuke, oko tri i po hektara kajsije, ne&scaron;to &scaron;ljive i mlade kajsije koje su tek zasađene, kao i nekoliko novih sorti &scaron;ljiva. Ja imam 61. Godinu i mogu slobodno reći da ova godina 2025. Je bila jedna od najlo&scaron;ijih. Od početka do kraja &mdash; propast. Prvo prolećni mrazevi, pa su&scaron;e. Od mrazeva je malo &scaron;ta i ostalo. Na 4 hektara jabuka nisam imao ni 300 gajbica, a trebalo je da bude bar 8&ndash;9 hiljada sanduka. Od hektar i po tre&scaron;anja ubrao sam 1.250 kilograma. Na kajsiji &mdash; &scaron;est plodova, ne gajbi, nego &scaron;est komada. &Scaron;ljivu nisam imao nijednu&quot;, kaže za RINU Darko.Velike vrućine tokom udarnih meseci dodatno su otežavale rad vrednih voćara. Ki&scaron;a nije padala mesecima, a rad na tropskim temperaturama bio je gotovo neizvodljiv.&quot;Moguće je bilo raditi samo par sati rano ujutru I predveče. I ranije je bilo vrućina, ali ne ovakvih. Ljudi sada sve manje zbog svega toga žele da se bave sezonskim poslovima. Nije isto raditi u voćnjaku kad upekne Zvezda sad i pre nekih 20-ak godina. Sada ne može da se di&scaron;e I ja nemam srca da kažem radnicima da rade tokom popodneva kad su temperature čak i preko 40 stepeni&quot;, rekao je Topalović.Ističe da ni sam ne zna kako se izboriti sa sve izraženijim klimatskim promenama, iako se decenijama bave poljoprivredom ali re&scaron;enje nemaju.&quot;Sve to je posledica klime. Vi&scaron;e nema zime. Kajsija naročito strada jer prerano izlazi. Gde je niži teren, pored reke, tamo gde izlazi 7&ndash;8 dana kasnije, ne&scaron;to preživi. Na 430 metara visine, to je sve uni&scaron;teno. Ako ovako nastavi, kod nas katastrofa. I nije samo u Miokovcima, svuda je tako. Bio sam po celoj Srbiji, znam svako selo. Katastrofa svuda. Pre 10&ndash;15 godin tada je Bog i&scaron;ao po zemlji&quot;, rekao je.&quot;Bilo je rusko trži&scaron;te, brale se tre&scaron;nje u Miokovcima, po kamionu se zarađivalo 10.000 evra. Sad ni&scaron;ta. I to malo ruskog trži&scaron;ta uga&scaron;eno. Uvozimo jabuke iz Makedonije, krompir iz Francuske. Jedemo francuski krompir, beloruski bolji od na&scaron;eg. Mi smo ludi narod, slađa nam banana iz drugog kraja sveta nego na&scaron;a kru&scaron;ka kaluđerka&quot;, kaže voćar.Slu&scaron;ao je kako kaže i savete stručnjaka i krenuo da primenjue+je razne agrotehničke mere, ali to ne daje željene rezultate.&quot;Nema leka. Kupovao sam ja neke ruske preparate, skupo, 1.200 evra dali ja i kom&scaron;ija, sve probali i ni&scaron;ta. Od Boga se ne otima. Posebno ne za tropsko voće kao &scaron;to su kajsija i tre&scaron;nja. Jedna sorta tre&scaron;nje mi je preživela, sve druge oti&scaron;le. Tu leka nema&quot;, ističe Topalović.Ovaj poljoprivrednik dodaje da se bavi i povrtarstvom i da je situacija bila slična kao sa voćem. Možda je nalo bolje rodilo od voća, ali otkupne cene su bile jako niske.&quot;Kupus 12 dinara na veliko, ne pokriva ni osnovne tro&scaron;kove. Krompir sam proizvodio u odličnom kvalitetu, zalivao sedam puta, a ne mogu da ga prodam za 30 dinara. Za&scaron;to? Zato &scaron;to je slobodan uvoz, pa se uvozi francuski krompir. Na&scaron; narod, nažalost, vi&scaron;e voli da kupi tuđe nego svoje. Tako da je godina kompletna katastrofa. Meni se sin zaposlio, zaposliću i snaju, jer je zarada od poljoprivrede sve manja. Kad bi makar nula bila, pa da promenim pare, bio bih zadovoljan. Pro&scaron;le godine sam imao proizvodnju, dve firme mi ostale dužne deset miliona dinara. Sudim se za to&quot;, poručuje Darko.

Voćari trpe velike gubitke

0 Komentari