Najzanimljivi predlozi Beograđana: Na šta su tražili da se potroše pare iz gradske kase i šta im je odgovoreno

B92.net donosi vam neke od najzanimljivijih sugestija, kao i zvanične odgovore koji su na njih pristigli.

1. Radovi kod Mosta na Adi

Jedan predlog ticao se ulaza i izlaza sa Mosta na Adi. Sugerisano je da se na Topčideru stvara velika gužva u popodnevnim časovima, jer se iz tri trake saobraćaj preliva u jednu traku, a gužve su katastrofalne.

"Deonica na beogradskoj strani posle trokrake raskrsnice kod Hipodroma predviđena je da se realizuje kroz rekonstrukciju saobraćajnice Patrijarha Pavla - I etapa.
Usvojen je urbanistički projekat i pribavljeni lokacijski uslovi, 15. 12. 2022. godine. Izvođenje radova na izgradnji saobraćajnice Patrijarha Pavla - I etapa je dodeljen konzorcijumu koji predvodi firma RAS INŽENJERING BEOGRAD. Početak izvođenja radova predviđen je za 2022. godinu", odgovor je Grada.

2. Most na Adi Huji

"Najavljivano je da će radovi na mostu preko Ade Huje krenuti, a koliko videh, u predlogu budžeta se most ni ne pominje. O čemu se radi? Da li se od tog mosta odustalo?", glasio je drugi komentar.

U zvaničnom odgovoru kaže se da je za most preko Ade Huje završen idejni projekat.

"Pregledan je od strane republičke revizione komisije i dobio je saglasnost. U toku je formiranje parcela za deo mosta koji ide iznad zemlje, nakon čega sledi rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. U toku su pregovori o načinu finansiranja izgradnje mosta preko Ade Huje", dodaje se.

3. Bazen i sportska hala

"Mirijevo i Borča su dva velika naselja koji nemaju ni bazen, ni bilo kakvu sportsku dvoranu. Urađena je dvorana u Padinskoj skeli, ali Borča kao veliko naselje nema ništa tog tipa. Najbiliži bazen je Kovilovo (visoka cena za običan narod) i SRC Tašmajdan (devet kilometara)", požalio se neko.

U 2022. godini u okviru programa Izgradnja sportskih objekata javne namene planira se početak izgradnje bazena u Borči, odgovor je Grada.

"Takođe se planira i rekonstrukcija otvorenih bazena u Lazarevcu", navode.

4. Otvaranje novih azila za životinje ili proširenje postojećih

Problem pasa i macaka lutalica u gradu Beogradu i okolini je i veoma prisutan, stoji u još jednom predlogu.

"Postojeći azili su puni, životni uslovi u njima nedovoljno dobri, a životinja na ulicama je mnogo. Neophodno je njihovo sklanjanje sa ulice i trajno smeštanje u prostor gde će im biti obezbeđen dug i dostojanstven život uz svu potrebnu negu", ističe se.

Iz Grada su na ovo poručili da je u toku 2022.godine u planu početak rada prihvatilišta za napuštene životinje u Obrenovcu, a i u finansijskom planu predviđeni su radovi na održavanju postojećih prihvatilišta - samim tim i na poboljšanju uslova kako za životinje tako i za ljude.

5. OŠ "Stefan Nemanja" da postane prozjumer

"Poštovani, stekli su se zakonski uslovi za uvođenje prozjumera, to jest proizvođača i potrošača elektične energije, gde se proizvodni viškovi daju energetskom sistemu, a manjkovi iz njega uzimaju. Škola je izuzetno zainteresovana za montiranje solarnih panela na svoj krov i ostale pripadajuće opreme, te proizvodnju viškova u letnji mesecima i konzumiranje energije tokom zime, u cilju neutralne, nulte potrošnje/troškova na godišnjem nivou. Ovo bi bio pionirski projekat na zgradama javne namene, ogledni primerak dobre prakse kojim mogu da se pohvale kao referencom svi koji u njemu učestvuju (Opština, Grad, Ministarstvo, proizvođači opreme) i imao bi odlični edukativni uticaj na đake koji bi na primeru mogli da vide funkcionisanje takvog sistema i njegove uštede, te da rastu uz jedno moderno prozjumersko rešenje", još jedna je od sugestija koje su pristigle.

U odgovoru se kaže sledeće: "Radi uštede električne energije, veoma je značajno postavljanje solarnih kolektora na javnim objektima (škola, vrtići, sportski centri), jer tada javni objekat - kupac/proizvođač električne energije, koristi u trenutku proizvodnje, a viškove električne energije uskladišti u elektroenergetskom sistemu Srbije do trenutka kada mu je energija potrebna.

Kao prvi projekta te vrste u toku 2022. godine je planirana je javna nabavka fotonaponskih solarnih kolektora u cilju uštede električne energije za školske objekte. Ovo je prvi projekat ovakve vrste u Beogradu i imaće sledeće tehničke specifikaciju:

• izradu projektne dokumentacije;

• ishodovanje potrebnih dozvola;

• isporuku opreme i montažu opreme za priključenje mini elektrane na elektroenergetski sistem Srbije".

Napominje se i da će elektrane biti u opsegu snage od 30 kW do 60 kW, te da će biti postavljene na više javnih objekata (škola) prema kriterijumima koji će biti dobijeni analizom podataka iz Informacionog sistema energetike Beograda.

"Broj objekata na kojima će biti postavljene solarne elektrane je limitiran na maksimalno šest objekata. Vrednost za više malih solarnih fotonaponskih elektrana snage 250 kW (ukupni zbir izabranih malih elektrana) procenjena je na 37.012.500‬,00 dinara sa PDV", dodaju iz Grada.

6. Ozeleneti ceo grad

"Mislim da bi Beograd, nalik na Pariz, koji je usvojio plan o tome, trebalo da posadi na hiljade novih stabala raznog drveća svuda po gradu gde je to moguće, a sve to u cilju borbe protiv zagađenosti vazduha i generalno klimatskih promena. Takođe, dokazano je da se ljudi osećaju lepše i smirenije kad su okruženi zelenilom. Smatram da to nije preteško isplanirati, niti da je preskupo za odraditi, samo treba malo finansija i malo više dobre volje", glasi predlog.

U odgovoru se navodi da će JKP "Zelenilo-Beograd" na javnim zelenim površinama koje su u nadležnosti tog preduzeća, na teritoriji 10 gradskih opština, tokom sadne sezone 2021/2022 godine posaditi 8.534 sadnice, u okviru strategije ozelenjavanja i pošumljavanja Beograda, kao meru ka smanjenju zagađenja vazduha. Trend povećanja od 10 odsto broja posađenih sadnica, planiran je na godišnjem nivou - u predstojećem srednjoročnom planu, ističe se.

7. Uređenje Banjičke (Bajfordove) šume

"Urediti Bajfordove šumu, uraditi nove staze, osvetljenje, mobilijare za decu", predložio je neko.

Grad je odgovorio da je JKP "Zelenilo-Beograd" izvršilo rekonstrukciju 1.950 metara pešačkih rizlovanih staza u Bajfordovoj šumi.

"Takođe, popravku sa farbanjem rustik mobilijara (rustik garniture za sedenje, korpe za otpatke, rustik nadstrešnice paviljona, rustik mostića, amfiteatra i dr.). Izvedeni su radovi na izradi i ugradnji četri rustik klupe sa naslonom i četri rustik garniture za sedenje duž zemljanih staza i korita Banjičkog potoka", poručuju.

8. Uređenje stanica BG voza i usklađivanje sa sistemom GSP-a

Potrebno je, kaže se u jednoj od sugestija, uskladiti linije i stanice GSP-a sa stanicama BG voza kako bi ih koristio mnogo veći broj putnika (naročito imajući u vidu da je gradska železnica brz, jeftin i ekološki dobar vid transporta).

"Na primer, stanica BG voza Rakovica je neupotrebljiva za najveći deo stanovnika Vidikovca, Ceraka i Miljakovca (sveukupno, to je veliki broj stanovnika) zbog nepostojanja adekvatnih linija GSP-a i neadekvatnog prilaza stanici. Slično je i sa stanicom Kneževac. Takođe, ukoliko postoje tehničke mogućnosti (ukoliko stanice BG voza ne bi bile preblizu) trebalo bi razmotriti dodavanje stanice BG voza na mestu presecanja pruge sa Ulicom Omladinskih brigada na Novom Beogradu, s obzirom na to da tu postoji veliki broj linija GSP-a i velika gustina naseljenosti. Takođe, stanice BG voza je potrebno osvetliti i obezbediti parking za bicikle i vozila, pogotovo na prigradskim stanicama BG voza", predloženo je.

Evo i šta je odgovoreno.

"U vezi dodatne stanice na Novom Beogradu, u Planu generalne regulacije šinskih sistema predviđeno je da se Ulica dr Agostina Neta i Bulevar Umetnosti povežu i da se na toj lokaciji izgradi novo stajalište. Ono bi bilo povezano autobuskom linijom sa delovima Novog Beograda severno ka Merkatoru i južno ka Belviju i bloku 70. Stanica kod Omladinskih brigada bi bila preblizu stajališta Tošin bunar koje je poslednjom rekonstrukcijom pruge približena Bloku 65. Razmatrana je mogućnost da se napravi okretnica autobusa u zoni železničke stanice Kneževac na strani iz pravca Vidikovca i Cerak vinograda. Izgradnja okretnice bi zahtevala eksproprijaciju zemljišta i rušenje pojedinih objekata. Saglasni smo da bi uvođenje autobuske linije od okretnice Vidikovac preko ulica Vidikovački venac, Bože Jeremića i Prvoboraca bila odlična opcija. Uz linije koje već prolaze Ulicom Sedamnaestog oktobra železničko stajalište Kneževac bi bilo dobro povezano sa naseljima Labudovo Brdo, Kneževac, i Vidikovac. Radi povezivanja železničke stanice Rakovica predviđa se uvođenje kružne autobuske linije ulicama: Patrijarha Dimitrija, Vršačka, Prve šumadiske brigade, Petra Konjovića, Srpskih udarnih brigada, Borska i Miše kranjca. Time bi se povezalo Kanarave brdo i Miljakovac sa železničkom stanicom Rakovica".

9. Stanica metroa

"Poštovani, prema dostavljenim planovima, stanica metroa bi trebalo da bude na uglu Rada Končara i Filipa Višnjića. Međutim, nekih 600 metara dalje se nalazi naselje sa oko 5.000 ljudi, gde država planira da smesti i centralu Poreske uprave. Imajuci u vidu broj ljudi na tako malom prostoru i činjenicu da tako važna institucija treba da bude smeštena u naš komšiluk, Grad bi trebalo da pomeri stanicu metroa bliže naselju ZK, te da pokaže poštovanje tako važnoj državnoj instituciji kao sto je Poreska uprava. Mnogobrojnim zaposlenima, kao i jos mnogobrojnijim poreskim obveznicima od čijeg rada, na kraju krajeva, zavisi funcionisanje cele države će biti mnogo lakse ukoliko bi imali direktnu liniju do Poreske uprave, i smanili bi se njihovi troškovi. Ovo je praksa i u najvećim gradovima na svetu", tvrdi se u predlogu.

A Grad osgovara: "Planirana stanica Linije 2 na uglu Rade Končara, Filipa Višnjića i Ugrinovačke ulice se nalazi između stanica Stadion Zemun i Novi novosadski put (Ulazak u naselje Altina). Na međusobnim rastojanjima od 1 km, što je prosečno rastojanje između metro stanica. Nevedeno naselje je u zoni uticaja stanica Filip Višnjić i Altina. Zona uticaja metro stanica je do 800 metara. U toku je analiza različitih opcija trase metroa u toj zoni tako da će u toku analiza novih rešenja biti razmatran i Vaš predlog", kazano je.

10. Unapređenje javnog gradskog prevoza

"Unapređenje javnog gradskog prevoza u vidu povećanja broja vozila, polazaka i kvaliteta samih vozila", kratko je rečeno u još jednoj sugestiji.

U Sekretarijatu za javni prevoz se redovno prati popunjenost vozila, odgovara Grad.

"U skladu sa raspoloživim resursima, povećavaju se kapaciteti na linijama na kojima se utvrdi da transportni zahtevi nisu usklađeni sa ponuđenim kapacitetima. Ugovorima koji su potpisani sa prevoznicima u javnom linijskom prevozu putnika prevoznici su stimulisani da obnavljaju vozni park. Grad Beograd takođe ulaže u obnovu voznog parka JKP GSP Beograd. U 2019. godini nabavljeno je 244 solo autobusa, u 2021. godini nabavljeno je novih 10 električnih autobusa i sprovedena ja nabavka za 100 zglobnih autobusa sa pogonom na CNG. U planu javnih nabavki za period od 2022. do 2025. godine planira se nabavka 690 novih vozila (110 solo i 310 zglobnih autobusa sa pogonom na KPG, 15 solo i 25 zglobnih električnih autobusa, 60 solo i 20 zglobnih trolejbusa sa autonomijom, kao i 150 visokokapacitivnih tramvaja)", kažu.