Ko su potencijalni stanari zgrade Pošte u Savskoj?

Kancelarije ili kulturni centar? Japijevci ili umetnici? Grad ili kompanija "Beograd na vodi"? Rešenje ovih dilema sledećeg meseca odrediće sudbinu zgrade Pošte u Savskoj ulici.

Obnova joj ne gine i vraćanje izvornog izgleda fasade koja je uništena u bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, ali dok se ne utvrdi njena buduća namena projektovanje ne može da počne. To zdanje arhitekte Momira Korunovića prema planskom dokumentu za "Beograd na vodi" nije predviđeno za rušenje, već suprotno – da bude sačuvano uz nekolicinu vrednih zdanja koja su obuhvaćena planom za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od oko dva miliona kvadrata na desnoj obali Save.

Ugovorom za "Beograd na vodi", potpisanim u zgradi Beogradske zadruge, objektu koji je obnovio arapski partner državi Srbiji, i takođe morao da ga sačuva, Pošta je opredeljena kao komercijalna zgrada sa kancelarijama. Ali bez obaveze da se njena autentična spoljašnjost vrati. To je ideja grada, kao što sada želi da taj objekat bude javne namene i da u njega useli umetnike koji su donedavno koristili zdanje BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića. To je za Politiku otkrio glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

"Obe varijante – komercijalna ili kulturna namena – još su u igri, pregovaramo sa kompanijom 'Beograd na vodi'. Ako bude objekat kulture, slikari, vajari, arhitekte, nekoliko stotina bendova koji su bili u BIGZ-u dobili bi taj prostor da koriste uz simbolične iznose za troškove održavanja koje bi plaćali. Ako tamo budu kancelarije, obnovu zdanja finansiraće Beograd na vodi, a ukoliko bude kulturni centar onda bismo to mogli tako urediti da ta kompanija finansira uređenje, ali da joj se to ulaganje odbije od doprinosa za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta", ističe Stojčić.

On očekuje da će dogovor pasti za najkasnije četiri nedelje, posle čega sledi izbor projektanta, dok bi obnova mogla da počne sledeće godine.

"Pošta je veći deo iselila sa Savskog trga, a ostatak će biti iseljen kada budu završeni lokali u Beogradu na vodi gde će nove ekspoziture pošte biti otvorene", kaže glavni gradski urbanista. Da će ovoj zgradi, koja je posle Drugog svetskog rata rekonstruisana do neprepoznatljivosti po projektu Pavla Krata, biti vraćen nekadašnji izgled, najavljivano je prethodnih godina više puta u susret obnovi Savskog trga.

U gradu su bili izričiti da će, kada zgrada Pošte bude bila prodata (pošto je to ranije bila jedna od najava), od budućeg investitora zahtevati da vrati ne delimično, već u potpunosti autentičnu fasadu ovom zdanju. Neko vreme zavladalo je ipak zatišje pa se činilo da se odustalo od ove ideje.

Korunovićevo remek-delo i posleratni minimalizam

Zgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, ali da je bilo dobre volje u posleratno doba, mogla je da se rekonstruiše i odmah tada vrati u izvorno stanje.

Zgrada jeste obnovljena, ali posleratno doba umesto da povrati njenu prvobitnu lepotu – dokrajčilo ju je. U toku te rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, zgrada Pošte je ogoljena, pa od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru decenijama imamo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru, piše Politika.