"Uradi sam" - umetnost XXI veka

U početku su galerije odbijale njih. Sada oni odbijaju galerije jer nemaju dovoljno vremena da ispune sve njihove želje. A u neke jednostavno ne žele da izlažu svoja dela.

Vlada ih je do pre nekoliko godina hapsila i zabranjivala im rad. Nije da toga nema i danas, ali paralelno sa tim problemima, organizuju se i brojni obilasci njihovih dela, upravo uz podršku vlade i gradskih optština.

Mario Martin Pareha, kustos izložbe “GRAFIKA. 30 MLADIH UMETNIKA ŠPANIJE” koja je nedavno otvorena u Beogradu, za B92 govori o novoj španskoj umetničkoj sceni – urbanoj umetnosti, uličnoj umetnosti, za sada, kako kaže, jedinoj umetnosti XXI veka. Na pitanje zašto baš ulica kao mesto izlaganja dela, Pareha objašnjava:

„Kada je ova umetnost, „urbana umetnost“ (engl. - urban art) počela da se razvija, tome nije bilo mesta u galerijama. A umetnici su imali potrebu da se izražavaju, da dobiju reakciju publike. I zaista, ako izložite delo na ulici, ako je vaše platno ustvari zid neke zgrade, sigurno će vašu sliku videti veliki broj ljudi.“

Kakav je odnos vlasti bio prema ovakvom izražavanju?

Naravno, u početku je bilo mnogo problema, ali ima ih i danas. El Niño de las Pinturas  je umetnik iz Granade kojem je račun u banci blokiran i vlast mu ne dozvoljava da radi. Ono što je interesantno jeste da mnogi ljudi u Granadu dolaze ne bi li videli njegova dela. Takva je situacija i u drugim opštinama. Uglavnom jedan deo gradskih vlasti o ovome ima loše mišljenje, dok postoji i ona struja koja nas podržava.

Ima tu i još nečega. Nekada su ulice 'krasili' samo plakati sa vladinim obaveštenjima i reklame za novi cirkus u gradu. Danas su ulice uglavnom preplavljene reklamama. Čak ni ova moderna ograđena autobuska stajališta nisu izmišljena kako bi ljude sačuvala od kiše, već kako bi bilo više reklamnog prostora. A mi volimo da se sa tim igramo, da izazivamo. I za sada uspevamo.

Mario Martin Pareha

Koja je razlika između urbane umetnosti, ulične umetnosti i grafita?

Urbana umetnost je zapravo umetnost ulice. Mada ljudi misle da su to samo grafiti, ovaj vid umetnosti je mnogo širi. Tu su brojne instalacije, dizajnerska rešenja, grafike, murali... Ulica je otvoreno mesto za sve i čini mi se da nema te vrste umetničkog izraza koji ne može da se uklopi i ulični život.

Gde je mesto ovoj umetnosti na savremenoj umetničkoj sceni?

Mislim da je ovo za sada jedina umetnost u potpunosti XXI veka. Naravno, postoje i brojni stariji radovi, ali ako pogledate godine rođenja ovih umetnika, svi su oni veoma mladi i uglavnom su počeli da stvaraju u prethodnih dvadesetak godina, a najbolja dela ih tek čekaju.

Ova izložba obuhvata radove tridesetak umetnika? Šta je njihova zajednička karakteristika?

Oni su glas današnje generacije, i to je veoma važno. Naravno da ovi umetnici govore i o večitim temama poput ljubavi i smrti, ali u njihovim radovima su i nešto novije teme poput globalizacije, ekologije, kapitalizma, konzumerizma...

Ta inovacija je veoma važna u umetnosti uopšte. U slučaju urbane umetnosti imate mnogo mladih ljudi sa svežim idejama. Zato njihove „starije kolege“ moraju iznova da se preispituju, da traže nešto novo u sebi i oko sebe. I u umetnosti možete da reciklirate, ali čak i kada to radite, morate dati malo originalnosti delu ako želite da ga ljudi pamte kao vaše.

Fernando Elvira

Šta špansku scenu razlikuje od ostalih u svetu?

Postoji izvesna sličnost između ovih umetničkih scena na svim meridijanima, upravo zbog toga što svi oni govore o probelimama zajedničke generacije. Mislim da je lakše napraviti na primer razliku između evropske i severnoameričke scene.

Naime, umetnička ličnost poseduje svojevrsni DNK koji umetnik teško može da zaboravi. Tako se ovi umetnici često oslanjaju na Goju, Pikasa, Miroa. Amerikanci se uglavnom oslanjaju na pop kulturu i stripove. Međutim, to može biti i prednost jer umetnik ima više prostora za kreiranje novih stvari.

Upravo radionice o kojima govorite sastavni su deo ove izložbe. Kako one izgledaju?

Njih uvek drži neko od naših umetnika, a u Beograd će krajem meseca doći barselonski umetnik Zosen, jedan od „najstarijih“ uličnih umetnika. On će zainteresovanima otkriti sve o ovoj umetnosti, ali i o tome kako nastaju ova dela.

Zajedno će raditi na nekim projektima, razmeniti ideje. Zosen će otkriti tajne u vezi sa tehničkim detaljima: kako nabaviti materijal, kako ga pravilno iskoristiti, kako izabrati pravo mesto za svoje delo...

Ove radionice zapravo pokazuju da vam ne treba galerija, nije strašno ako vas odbije muzej. Uradite sami sve što možete. Kako kažu u SAD – Do it yourself!

Ko čini najverniju publiku urbane umetnosti?

To su svakako mladi, jer su im takvi načini komunikacije najbliži. Biće interesantno videti kako će se ova umetnost razvijati sa razvijanjem svojih umetnika. Čini mi se da još uvek postoji razlika između mladih i starijih koji prate umetnost. Starija generacije se još uvek, tako mi se čini, divi pejzažima, kućicama pored bistrog potoka, obalama mora.

Uzmite seks za primer, i videćete da mladima više nisu za gledanje neprijatne scene eksplicitnog seksa u umetnosti, dok su stariji još uvek naklonjeniji polu obnaženoj devojci oko koje nevino lete nagi anđelčići.

S obzirom na prirodu ovih umetničkih dela, od čega i kako žive njihovi umetnici?
U poslednje vreme mnogi od njih bivaju angažovani od strane kompanija kao što su Nike, Adidas ili Sony. Te kompanije su prepoznale svoju ciljnu grupu i shvatile da sa njima najbolje komunicira ova vrsta umetnosti.

Već sam pomenuo umetnika iz Granade koji je u velikim problemima zbog sukoba sa vlastima. To je česta pojava. Problem je svakako i to što ova dela nisu klasične fotografije, slike ili skulpture da se mogu prenositi iz galerije u galeriju. Međutim, ništa nije nemoguće, pa ni to. Potrebno je ispuniti određene tehničke zahteve, dodati malo mašte i kreativnosti i nije teško predstaviti urbanu umetnost.

Izložba “GRAFIKA. 30 MLADIH UMETNIKA ŠPANIJE” otvorena je do 7. maja u galeriji Instituta Servantes i prostorijama „Mikser House-a“.

DEO RADOVA IZLOŽENIH U BEOGRADU MOŽETE POGLEDATI U NAŠOJ GALERIJI.