Nema mastera za više škole?

Kao neko koje zavrsio visu skolu jako sam razocaran sto ne mogu da nastavim studije na nekom univerzitetu, vec mi se samo nudi da pocnem studije iz pocetka. To je jako nepravedno i za sada jedino finansijskih razloga nisam otisao u neku od zemalja eu koje priznaju moju diplomu ka Bachelor of Arts i gde za rasliku od Srbije mogu da nastavim studije. Bio sam jako dobar student, radio i sada zelim dalje, ali to ovde izgleda nije moguce....
Drzava konstantno radi protiv svojih gradjana. Dokle?

Draga gospodo,
vi sto trazite ovo u tekstu i vi sto komentarisete zelite nesto sto ne postoji nigde!
1. Nakon zavrsene srednje skole bira se da li idete na Akademske ili Strukovne studije
2. Nakon zavrsenih Strukovnih studija dobijate titulu specijaliste u nekom poslu i tu se prica zavrsava... nema dalje. Za takvu vrstu obrazovanja postoje Visoke skole strukovnih studija.
3. Ukoliko krenete Akademskim studijama, nakon tri godine se stice titula B.Sc. zatim imate mogucnost da nastavite i nakon dve godine dobijete titulu M.Sc. Nakon toga ukoliko zelite mozete da nastavite i da dobijete titulu D.Sc. ili Ph.D. Nakon toga mozete postati i profesor. Za ovu vrstu obrazovanja postoje Fakulteti.

A vi bi hteli da sa Visokih strukovnih idete na akademske i da vam se priznaju ispiti. To NE MOZE jer su to dve vrste studija. Znam svi ste zbunjeni sto su vam raznorazni privatni nazovi fakulteti nudili da za pare zavrsavate kao neke studije. Samo te ljude krivite , jer ste hteli hleba preko pogace a to ne biva. Babe i zabe se ne mogu mesati.
Nadam se da sam bio jasan u objasanjavanju.

Koliko sam upoznat sa novim zakonom, Vise skole su prerasle u Visoke strukovne skole i mislim da ne postoji nijedna Visa skola u Srbiji. Postoje samo Visoke strukovne skole. Mislim da Bolonjsku deklaraciju treba ispostovati do kraja.

"Master strukovne studije postoje u zemljama Evropske unije, čiji se sistem obrazovanja sprovodi prema Bolonji, a u Crnoj Gori su uvedene 2003. godine."

Zaostali i za Crnogorcima 7 godina. O Boze ima li te.

Budimo realni i treba reci da su sve Visoke skole vise nego smesne. Pa jedna malo jaca gimnazija je ozbiljnija od 90 posto tih Visih skola. Svako ko i malo prati na predavanjima moze bez problema da ih zavrsi. ko hoce pravu diplomu i dalje usavrsavanje neka ide na fakultet a ne da dodjemo u situaciju da neko sa visom skolom i datom razlikom ispita dobije istu diplomu kao neko ko je sve ispite dao na fakultetu.

Da,ali da se kasnije uz diplomu mastera koju dobiju,da im da obavezno izda i uverenje koje su sve ispite polozili i na kojem fakultetu. Ne da dobijete dipl.ekonomistu,a on u stvari 3 godine zavrsio na Mega Trendu a razliku polozio na ekonomskom. IZvinite, molim vas,ali treba da se zna koji su ispiti i gde polozeni...nije fer prema onima koji su na master studijama jer su skolarine tamo em vishe, e su i ispiti neuporedivo tezi...

DEJAN-e, Uopste nisi u pravu, ja bas zavrsavam Bachelor studije (Vise skole su Bachelor) Master je plus 2 ili 1, u zavisnosti da li je Bachelor od 3 ili 4 god. I svuda u EU je moguce da nastavim Master kad dobijem Bachelor ovde, samo u Srbistanu nije moguce!!
Prvo su me odrali za skolarinu i onda mi opet prave probleme, takav je sistem u ovoj poremecenoj zemlji, bas zato nastavljam studije u EU! Nisam cak ni bio upoznat da u Smrdiji ne mogu ali me nista vise ne cudi u ovoj "zemlji". Oduvek je radila protiv svojih gradjana...

Univeziteti mogu da se opiru koliko žele, ali život pobedi sve, i da rešenje za sve, pa će tako i za problem strukovnih master studija. U EU su doneli Bolonjsku deklaraciju, ne da prevare nas u Srbiji nego da njima bude bolje, i onima koji hoće u EU, i to zato što je to bolje. U Austriji i Nemačkoj promera radi, jer smo mi od njih primili sistem studija u pretprošlom veku, postoje Visoke strukovne skole, koje oni prevode na engleski kao University of applied science (Univerzitet primenjenih nauka), gde studiraju studenti koji žele da se zaposle, da steknu potrebnu praksu i da odmah mogu da se uključe u posao po završetku studija, tj da znaju, ali i da umeju da rade. Ko želi da se bavi naukom, i bude doktor nauka ide na fakultete itd. Rang im je svima isti, bechelor je bechelor, master je master. Oni ipak prave suštinsku razliku u tome da li ste išli na naučne studije ili na studije primenjene nauke. Dok kod nas Univerzitetski profesori istrajavaju na podeli na akademske studije i strukovne
studije - što jasno govori o tome da se radi o borbi za buduće studente, i strahu da bi se budući maturanti mogli masovno opredeljivati za strukovne studije, jer će posle njih lakše naći posao. U Nemačkoj kada postanete master na Visokoj školi, vi možete da polažete razliku naučnih predmeta koje niste imali (na račun praktičnih predmeta) i da upišete doktorske studije. Ove gluposti koje se kod nas dešavaju opravdavaju staru poslovicu koja važi samo u Srbiji "jedno je teorija, a drugo je praksa". To mora da se menja jer koči Srbiju. Univerziteti koče privredni razvooj Srbije na ovaj način, jer destimulišu studente da rade u privredi, a proizvode naučnike za razvijene zapadne zemlje. Pa se još i sami žale što je to tako.

Ako se razumete u materiju znali bi, razliku izmedju strukovnih i akademskih studija! pa ne biste omalovazavali sve sto ne daje profesore fakulteta ili radnike u prosveti!!
Strukovne studije Visokih skola su namenjene za STRUKU znaci strucnjake koji ce da rade u privredi cim zavrse (sto pre u evropi)skolu a ne u NAUCNO ISTRAZIVACKIM institucijama, za tu svrhu postoje akademske i to su obicno za istrazivace,filozofe,naucnike, sociologe itd. Zar nasoj privredi samo takvi ljudi trebaju??! Zato smo daleko i otisli. Strukovne Vise skole sluze da proizvode strucne RADNIKE svuda u svetu oni su zmajac privrede,ne mogu niti nam trebaju da svi budu NAUCNO ISTRAZIVACI po Institutima. Ili da imaju enciklopedijsko teorijsko znanje od kog u praksi nista! Kao sto sam rekao moguce je nastaviti skolovanje posle vise skole svuda u svetu s tim sto se ide sa 3+2 ili 4+1 da bi se doslo do mastera...
Ali u ovoj zemlji je najbolje pljuvati po svakom i ne raditi nista osim uglaviti se u neki institut i biti akademik,politicar ili u UO!!Uostalom da su nam akademske studije tako dobre dolazili bi i iz sveta da studiraju kod nas

Pa trebali su upisati fakultet ako su mislili da idu dalje sa obrazovanjem. I nije tacno da je tako u EU, posle vise skole u Nemackoj nema daljeg akademskog obrazovanja.

Danas je situacija da su fakulteti mnogo tezi od visokih skola, i onda neko zavrsi visoku i uz malo veza, se prebaci na fakultet i tamo zavrsi master studije.. i tako diskredituje vrednost diplome onih koji su se mnogo vise trudili.
Prvo podici kreterijume u visokim skolama, ili spustiti na fakultetima pa onda pricati o nekom izjednacavanju.

Meni je drago sto ovi iz visih skola ne mogu posle zavrsetka na fakultet. Zamisliti samo gradjevini gde je u prve dve godine opsti haos kako dati sve te ispite, a ovi iz vise jednostavno da udju u trecu godinu bez muke.
Tako je i sa privatnim fakultetima, koje zavrsavaju obrazovane domacice i tatini sinovi.
Bolonja nikome ne treba. Samo treba da se ulozi u nove tehnologije i dosta je.
Pozdrav iz Rusije.

Ja sam se mucio 4 godine na PMF-u, a kada sam bio na poslednjoj godini studija dodjose neki ljudi sa visim skolama i zavrsise isti pre nego bilo ko od starosedelaca. Ko je ovde lud?
Izgleda da sam ipak bio ja...

Veliki problem strukovnih studija je sto vecinja njih uopste nisu stukovne, vec losa kopija akademskih. U svetu postoje slicne studije, koje se uglavnom zovu politehen, i cije je cilj da budu u velikoj meri povezane sa praksom. Tako u upravin odborima (ili nastavnim vecima) navedenih institucija u Austriji sede predstavnici raznih kompanija koji zajedno sa nastavnim osobljem kreiraju nastavni plan i program. Sa sigurnoscu govorim da su nase visoke skole daleko od toga. Sto je jos gore umesto da se okrenu praksi i prakticnom znanju, one uporno kopiraju akademske studije, a pomenuti zahtev je samo jedan od primera koji ide u prilog navednoj tezi

Otkud to da visa skola daje slabije obrazovanje? Ja sam zavrsio visu poslovnu skolu, vec 10 godina radim u najboljim kompanijama u Srbiji i imam duplo vecu platu nego moji vrsnjaci iz gimnazije koji su studirali na BU ekonomiju i sl. (Vecina nije ni nasla posao u struci). Ali, bez obzira na takvu situaciju tvrde da je "fakultet ipak fakultet" i da moja desetogodisnja praksa i pozicija koju zauzimam nisu nista naspram njihove diplome. Pri tome, jos "samo da zavrse master" na tom istom BU, pa ce poslodavci da pohrle da ih zaposle i da im podignu plate za po 50 eur. Niti sam ja pametniji, niti sposobniji od njih, ali, poceo sam da radim 5 godina pre njih, posao me je terao da ucim stvari koje nisam moga da naucim na visoj kao ni oni na fakultetu, i to je napravilo razliku. Dakle praksa + konstanto ucenje i usavrsavanje, bez obzira na polaznu osnovu daju rezultat. Uostalom, neki od najprestiznijih fakulteta u svetu imaju "life long learning" programe, u okviru kojih snimaju svoja predavanja i mozete ih gledati besplatno na "you tube". Ko hoce, moze tako besplatno da studira na MIT-u, oksfordu ili kembridzu. A ko hoce diplomu i posao u drzavnoj sluzbi za cca 350 eur. moze da zavrsi BU i da se zali kako je ovo lopovska drzava, jer eto obrazovani svet, akademski gradjani ne mogu da nadju posao, a razni svindler kursisti zaradjuju hiljade evra.

Nije tačno da na Visokim školama rade profesori sa nižim obrazovanjima, kao što rekoh, kako gde. Na našim studijama profesori su doktori nauka i magistri koji uglavnom predaju i na ostalim fakultetima! Mislim da je eventualno jedan profesor strukovnih studija! I asistenti su sa zvanjima mastera, tako da, ne preteruj više u pljuvanju Visokih škola! B)

iz ovog dokumenta se jasno mogu videti ocekivane kompetencije studenta strukovnih studija potrazite ga na internetu google:
Serbian National Qualifications Framework for Higher Education. U njemu pise: Најмање ЕСПБ: 180
Предспрема: Завршена средња школа
Стручни/
академски/
нaучни назив: стручни
Назив студија: основне струковне студије
Еквивалентан циклус по Болоњској декларацији: 1
Диплому стиче студент који задовољава дескрипторе исхода учења:
Показао основно знање у области студирања које се заснива на претходном образовању и које оспособљава за коришћење стручне литературе;
у стању да примени знање и разумевање у професији;
има способност да прикупља и тумачи потребне податке;
у стању да пренесе знања на друге;
у стању да о свом раду и резултатима рада обавештава стручну и ширу јавност;
поседује способности да настави студије;
поседује способности за тимски рад.
tu se jasno vidi i ocekivani sistem skolostva kao ni nivo obrazovanja sto strukovnog sto akademskog zvanja iako je ovo pogresna podela jer su oba zapravo akademska. Ono sto vecina pojedinaca ovde radi u prisutnim komentarima je da unizava celokupno skolstvo i vrednost kako svojih diploma tako i diploma svojih kolega. Sve bi bilo uredu kada bi se pridrzavali zakona koji su vec napisani i jednoznacni, ali mi volimo da ih tumacimo svako po svojoj potrebi i kako se nama dopada. A kvalitet obrazovanja treba da sledi iz propisanih normi kojih se treba pridrzavati, a to se odnosi i na ustanove i na studente i na osobe koje rade u tim ustanovama.

Siguran sam da ako im se pruzi sansa, da budu ravnopravni uvek ce postojati oni koji ce biti u stanju da stanu rame uz rame sa akademskim studentima. Izgleda da svi zaboravljamo da nisu u pitanju institucije vec ljudi koji su u njima, i njihove mogucnosti vrline kako i mane.
Pouku koju bi trebalo svi da izvuku iz oba primera studiranja je da vas niko ne moze nauciti ako vi sami niste spremni na predano i kontinuirano usvajanje znanja. Jedino sto mozete dobiti na oba studijska sistema su smernice za dalji razvoj.
Kompetencije jednog coveka ne mogu se utvrdjivati diplomom koju poseduje i to je cinjenica, koja se tice cak i najprestiznijih fakulteta u svetu. Valjda se zato i ide ka vise puta spominjanom dozivotnom ucenju. A pomenuta fraza se ne spominje samo kod nas vec je globalnog karaktera.
Mislim da ne treba ogranicavati ni jednog coveka u svom daljem usavrsavanju bez obzira na sistem u kom se skoluje.

Vecina ljudi ovde koji pishu nemaju blage veze sa materijom pa chak sam prochitao u jednom komentaru da eto na faksu imash fiziku, matematiku a na vishoj nemash to? Kakva je ovo glupost?
I kakav je obrazovni sistem kod nas, TVRDIM da nema razlike u "tezini" shkolovanja, bilo na faksu, bilo na vishoj. Najmanje se ocenjuje znanje, bitno je smao da nauchish napamet od rechi do rechi iz knjige.

Pravila su jasna. Ako hoces nastavak, upisi akademske studije i nastavi.

U okviru opšteg devastiranja celokupnog društva i svih mogućih vrednosti koje su ovde postojale, urušavanje visokog obrazovanja ima posebno mesto, bar za nas koji u njemu radimo. Nakaradna primena tzv. bolonjskog procesa u Srbiji je morala da dovede do ovakvih stvari, a onima koji su na to upozoravali pre nekoliko godina su lepljene etikete antievropskih, antireformskih, rigidnih pristalica starog režima, kočničara razvoja i integracija itd. To što se sada bolonjski principi naveliko preispituju u zemljama u kojima su prvobitno primenjeni, jer nisu dali očekivane rezultate, više nije važno, pošto je proces odmakao. Srbija se i ovde (sa svojim sjajnim osećajem za tajming) kao i u drugim pitanjima, ponaša po modelu nekoga ko je otišao u četnike 1945.

Ali da ne zamaram auditorijum dugim objašnjenjima (mana profesora koja sa godinama postaje sve izraženija, nažalost), evo samo nekoliko napomena za kolege sa viših-visokih škola.

1. Na samom početku reforme većina profesora beogradskog univerziteta je bila protiv trogodišnjih obrazovnih profila, što se pokazalo opravdanim. Tržište rada, kome niko ne može da naređuje, ove diplome ne prepoznaje kao univerzitetski stepen, i to je tako i u Srbiji i u Evropi. Jedini koji su ovome efikasno uspeli da se odupru (opet i ovde i u Evropi) su medicinski i njima bliski fakulteti (stomatologija, farmacija) koji su zadržali integralne studije od 5 godina. Ljudi su pošli od jednostavne pretpostavke da ne možeš da postaneš polovina doktora posle tri godine, nego moraš da završiš ceo fakultet.

2. Uz svo poštovanje prema svim akreditovanim ustanovama, kvalitet nastavnika i njihove naučne biografije se na različitim univerzitetima razlikuju kao nebo i zemlja. Na višim školama većina nastavnika nije imala ni naučni stepen doktora nauka, što je na državnim univerzitetima početni i minimalni uslov da neko bude biran za najniže nastavničko zvanje (docent). Što se tiče privatnih univerziteta, mnogi njihovi profesori ne bi mogli da budu birani ni za asistenta na beogradskom univerzitetu, jer nemaju ni minimalan broj recenziranih naučnih radova.

3. Kao što sam napisao u jednom od ranijih komentara, na ozbiljnim univerzitetima glavna selekcija se vrši na prve dve godine, gde se nalaze veliki, bazični predmeti koje je najteže položiti. Jako cenim, podržavam i ohrabrujem težnju studenata viših škola da nastave sa obrazovanjem, ali uz mali preduslov. Podnesete lepo zahtev za upis master studija ili prelazak na četvrtu godinu, ALI SA UVERENJEM O POLOŽENIM ISPITIMA UZ PRILOŽENE STUDIJSKE PROGRAME. Mi onda odredimo komisiju koja to proceni, damo vam da položite 6-7 ključnih DIFERENCIJALNIH ISPITA, pa kad to obavite, idemo pravo na doktorat.

Sve su ovo inače stvari koje svi studenti i većina srednjoškolaca jako dobro zna. Napravite anketu među njima i videćete da bi se njihova rang lista univerziteta savršeno poklopila sa realnim stručnim i naučnim rejtingom visokoškolskih ustanova. Ali ako možemo da hvatamo krivine u sistemu, što da ne, ljudski je probati...

Dobro nam je Evropa sredila privredu, zdravstvo ... , a ove reforme u skolstvu su izgleda pun pogodak. Ja ucim ove male od 1. do 4. razreda i mislim da su i oni neopravdano zapostavljeni sto se tice ovih mistersa. POSLE CETVRTOG RAZREDA DIREKTNO SVI NA MASTER.

U potpunosti podrzavam napore nasih kolega iz BG da se uvedu master strukovne studije. Ako do saradnje sa ministarstvom prosvete ne dodje, bez ikakvog razmisljanja izlazimo na ulice da tu trazimo svoja prava...!!!!!!!

Nije mi jasno. I visa skola i fakulteti spadaju u visoko skolstvo, razlika je u trajanju i titulama valjda. Ako sam zavrsio visu poslovnu npr. Smer informatika pa hocu dalje na fon recimo, valjda se nesto priznaje od 3 matematike, asemblera, programiranja, statistike..? Moze li neko da pojasni? I sta to znaci Strukovne, pa i lekar je neka struka.

U Makedoniji ima usavrsavanje za studente koji su zavrsili visoke skole to znaci 3+2(bachelor=3,specijalista=1 i master 1 godina).I kao sto vidim po komentarima u Srbiji se dosta potcenjuje student visoke skole dok ovde ne, maltene kao da su ovi sa fakultetom pocasni Akademici.I nije tacno da u Evropi nema dalje usavrsavanje strukovnih studenata jer je visoka skola u kojoj sam ja diplomirala skljucila odavno dogovor sa nemcima za usavrsavanje makedonskih studenata u Nemackoj,a mnogi od njih i tamo rade.Evo sada je i za Dubai otislo dosta diplomiranih fizioterapeuta,radioloskih tehmologa od mojih kolega dok vi sa vasim fakultetima nemate ni dan praxe a posao je samo san ili nocna mora. A to da se slabo uci dogite pa zavrsite 36 ispita za 3 god. i savladajte gradivo kjnige ne manje od 500 strana za svaki ispit.
Uostalom ne zelim nikom da podnosim racun o kvalitetu mojih studija dovoljna sartisfakcija je moje znanje koje sam stekla i kojim se ponosim.
I zato sto rece jedan od komentatora Sirbistanu je vreme da se razbudi.

Pa Shuvar je GENIJE za ove !!!

Kao prvo, nemojte da prozivate Visoke škole ako ne znate kako je.... tačno je, svuda je drugačiji režim i kriterijum, ali npr. na Visokoj školi na kojoj ja studiram nije nimalo naivno,imam 30 ispita za tri godine, možda i više nego na nekom faxu, podignuti su kriterijumi i uslovi odavno, knjige sa raznih fakulteta od po 600 strana pa navise, po nekim poređenjima sa drugima neki fax je čak lakši, treba da dobiju i akreditaciju da prerastu u fakultet, tako da je sve jasno...Msm, nebitno je , ali nije u redu da konstantno podcenjujete! To sve zavisi od fakulteta do fakulteta, od profesora itd...Znam da su neke više škole presmešne, ne bih da imenujem, ali to ne mora da znači da je svaka tako lagana. A što se tiče usavršavanja, bilo bi lepo kada bi ovo uveli, ali ako ne, ostaju nam samo specijalističke studije i to je to, šta da se radi... Pozz svima... ;))

Kao prvo, nemojte da prozivate Visoke škole ako ne znate kako je.... tačno je, svuda je drugačiji režim i kriterijum, ali npr. na Visokoj školi na kojoj ja studiram nije nimalo naivno,imam 30 ispita za tri godine, možda i više nego na nekom faxu, podignuti su kriterijumi i uslovi odavno, knjige sa raznih fakulteta od po 600 strana pa navise, po nekim poređenjima sa drugima neki fax je čak lakši, treba da dobiju i akreditaciju da prerastu u fakultet, tako da je sve jasno...Msm, nebitno je , ali nije u redu da konstantno podcenjujete! To sve zavisi od fakulteta do fakulteta, od profesora itd...Znam da su neke više škole presmešne, ne bih da imenujem, ali to ne mora da znači da je svaka tako lagana. A što se tiče usavršavanja, bilo bi lepo kada bi ovo uveli, ali ako ne, ostaju nam samo specijalističke studije i to je to, šta da se radi... Pozz svima... ;))

Pun mi je kufer ovih sa Viših škola! Zašto niste upisali fakultet i kada završite dobijete master zvanje?!

Nije tačno da posle završetka neke Više škole nema nastavka studiranja, možete upisati srodan studijski program na fakultetu i polagati dodatne ispite. Samo je problem što studenti sa Viših škola nisu naučili da uče (ne svi, naravno) pa tako da je veoma mali procenat studenata koji je nastavio studije i završio na fakultetu posle Više škole, u tome je problem.
Oni hoće hleba preko pogače, e' pa to NE MOŽE!
Zagrejte stolicu pa izvolte na fakultet.

Neko je napisao da si posle strukovnih specijalista za neki posao sto nikako ne moze biti tacno....Ja sam zavrsila na Visokoj poslovnoj skoli u Valjevu (drzavnoj) smer elektronsko poslovanje i stekla strucni naziv --strukovni poslovni informaticar i sada sam upisala specijalisticke studije na istoj u trajanju od godinu koje nimalo nisu lake .To su sve gostujuci profesori sa akademskih studija..Pola profesora iz uze strucnih predmeta i u toku prethodne tri godine su bili sa drugih fakulteta i visokih skola iskreno sve sami priznati doktori i magistri....Sto bi u prevodu znacilo da moja skola jeste na neki nacin kopija fakulteta mada ima prakse dosta jer tu praksu vode profesori iz Valjeva ..Ispiti su teski jer moras savladati i praksu i gradivo kod tih akademaca...I onda na specijalisticke dodje neko sa megatrenda i na kraju smo na istom....Mada i kao buduci poslovni informaticar- specijalista ja ne znam ni gde sam u drustvu ni da li to zvanje postoji u bilo kom konkursu. Cekajuci posao proci ce pola zivota.....Dosta visokih skola je jako lako zavrsiti i sve dok stvari ne dodju na svouje mesto ni jedna nece biti na dobrom glasu...Smatram da sa svojim znanjem zasluzujem nastavak studija .....

Znači mene su zeznuli (slagali, prevarili, obmanuli, oteli novac, kupili mercedes....) sa studijama , mog caleta sa poslom, mom dedi oteli sve i još mu nisu vratili... To je normalan tok dešavanja, (izgleda) .Mozda ne bi bilo tako da ima iole pametnih a poštenih ljudi ,ne nema,tu su neorganizovane ovce koje hteli mi to ili ne kroje našu budućnost jer krojili su i prošlost ! M.P.

Apsolutno pravilno srocena tvrdnja bi glasila: svaki fakultet je snazniji po pitanju nastavnih kadrova, programa, ispita itd. od srodne mu visoke skole; pa samim tim i program nekog obrazovnog profila na fakultetu snazniji od onog na strukovnim studijama. Ne mogu se mesati babe i zabe i porediti npr. neka skola inzenjerskih strukovnih studija sa, recimo, primenjenim umetnostima. Nerealno je.
A isto je logicno da ljudi hoce na akademske studije posle strukovnih, jer je to odlican nacin da steknu identicne diplome kao i oni koji su "full" odradili svoj studijski program na fakultetu, a sve u cilju odlaska u inostranstvo koje na zalost, iz ove trenutne perspektive, NEMA ALTERNATIVU. I nisu oni krivi, kriva je drzava jer je napravila nesvesne "fiend-ove" kojima je u podsvesti usadjen i objektivnim uspehom okoline (citaj: politicara, tajkuna, kriminalaca,...) razvijan metod "uzmi leba preko pogace", kao i njegova "legitimnost".

Treba obezbediti i onima sa višom školom mogućnost daljeg školovanja ALI SA POLAGANJEM RAZLIKE U ISPITIMA.

Jer,nije isto kada neko od početka,na primer,na FTN-u ima teške ispite iz nekoliko matematika,fizike,mehanike...aneko opet na višoj to sve nema,da bi se onda oboje upisali dalje na 4-tu godinu.
Što će reći neko je žuljao stolicu a neko galantno samo skliznuo dalje.

Pun mi je kufer ovih sa Viših škola! Zašto niste upisali fakultet i kada završite dobijete master zvanje?!

Nije tačno da posle završetka neke Više škole nema nastavka studiranja, možete upisati srodan studijski program na fakultetu i polagati dodatne ispite. Samo je problem što studenti sa Viših škola nisu naučili da uče (ne svi, naravno) pa tako da je veoma mali procenat studenata koji je nastavio studije i završio na fakultetu posle Više škole, u tome je problem.
Oni hoće hleba preko pogače, e' pa to NE MOŽE!
Zagrejte stolicu pa izvolte na fakultet.

Meni je drago sto ovi iz visih skola ne mogu posle zavrsetka na fakultet. Zamisliti samo gradjevini gde je u prve dve godine opsti haos kako dati sve te ispite, a ovi iz vise jednostavno da udju u trecu godinu bez muke.
Tako je i sa privatnim fakultetima, koje zavrsavaju obrazovane domacice i tatini sinovi.
Bolonja nikome ne treba. Samo treba da se ulozi u nove tehnologije i dosta je.
Pozdrav iz Rusije.

Kao neko koje zavrsio visu skolu jako sam razocaran sto ne mogu da nastavim studije na nekom univerzitetu, vec mi se samo nudi da pocnem studije iz pocetka. To je jako nepravedno i za sada jedino finansijskih razloga nisam otisao u neku od zemalja eu koje priznaju moju diplomu ka Bachelor of Arts i gde za rasliku od Srbije mogu da nastavim studije. Bio sam jako dobar student, radio i sada zelim dalje, ali to ovde izgleda nije moguce....
Drzava konstantno radi protiv svojih gradjana. Dokle?

"Master strukovne studije postoje u zemljama Evropske unije, čiji se sistem obrazovanja sprovodi prema Bolonji, a u Crnoj Gori su uvedene 2003. godine."

Zaostali i za Crnogorcima 7 godina. O Boze ima li te.

Budimo realni i treba reci da su sve Visoke skole vise nego smesne. Pa jedna malo jaca gimnazija je ozbiljnija od 90 posto tih Visih skola. Svako ko i malo prati na predavanjima moze bez problema da ih zavrsi. ko hoce pravu diplomu i dalje usavrsavanje neka ide na fakultet a ne da dodjemo u situaciju da neko sa visom skolom i datom razlikom ispita dobije istu diplomu kao neko ko je sve ispite dao na fakultetu.

Draga gospodo,
vi sto trazite ovo u tekstu i vi sto komentarisete zelite nesto sto ne postoji nigde!
1. Nakon zavrsene srednje skole bira se da li idete na Akademske ili Strukovne studije
2. Nakon zavrsenih Strukovnih studija dobijate titulu specijaliste u nekom poslu i tu se prica zavrsava... nema dalje. Za takvu vrstu obrazovanja postoje Visoke skole strukovnih studija.
3. Ukoliko krenete Akademskim studijama, nakon tri godine se stice titula B.Sc. zatim imate mogucnost da nastavite i nakon dve godine dobijete titulu M.Sc. Nakon toga ukoliko zelite mozete da nastavite i da dobijete titulu D.Sc. ili Ph.D. Nakon toga mozete postati i profesor. Za ovu vrstu obrazovanja postoje Fakulteti.

A vi bi hteli da sa Visokih strukovnih idete na akademske i da vam se priznaju ispiti. To NE MOZE jer su to dve vrste studija. Znam svi ste zbunjeni sto su vam raznorazni privatni nazovi fakulteti nudili da za pare zavrsavate kao neke studije. Samo te ljude krivite , jer ste hteli hleba preko pogace a to ne biva. Babe i zabe se ne mogu mesati.
Nadam se da sam bio jasan u objasanjavanju.

Pa trebali su upisati fakultet ako su mislili da idu dalje sa obrazovanjem. I nije tacno da je tako u EU, posle vise skole u Nemackoj nema daljeg akademskog obrazovanja.

Pravila su jasna. Ako hoces nastavak, upisi akademske studije i nastavi.

Danas je situacija da su fakulteti mnogo tezi od visokih skola, i onda neko zavrsi visoku i uz malo veza, se prebaci na fakultet i tamo zavrsi master studije.. i tako diskredituje vrednost diplome onih koji su se mnogo vise trudili.
Prvo podici kreterijume u visokim skolama, ili spustiti na fakultetima pa onda pricati o nekom izjednacavanju.

Apsolutno pravilno srocena tvrdnja bi glasila: svaki fakultet je snazniji po pitanju nastavnih kadrova, programa, ispita itd. od srodne mu visoke skole; pa samim tim i program nekog obrazovnog profila na fakultetu snazniji od onog na strukovnim studijama. Ne mogu se mesati babe i zabe i porediti npr. neka skola inzenjerskih strukovnih studija sa, recimo, primenjenim umetnostima. Nerealno je.
A isto je logicno da ljudi hoce na akademske studije posle strukovnih, jer je to odlican nacin da steknu identicne diplome kao i oni koji su "full" odradili svoj studijski program na fakultetu, a sve u cilju odlaska u inostranstvo koje na zalost, iz ove trenutne perspektive, NEMA ALTERNATIVU. I nisu oni krivi, kriva je drzava jer je napravila nesvesne "fiend-ove" kojima je u podsvesti usadjen i objektivnim uspehom okoline (citaj: politicara, tajkuna, kriminalaca,...) razvijan metod "uzmi leba preko pogace", kao i njegova "legitimnost".

Treba obezbediti i onima sa višom školom mogućnost daljeg školovanja ALI SA POLAGANJEM RAZLIKE U ISPITIMA.

Jer,nije isto kada neko od početka,na primer,na FTN-u ima teške ispite iz nekoliko matematika,fizike,mehanike...aneko opet na višoj to sve nema,da bi se onda oboje upisali dalje na 4-tu godinu.
Što će reći neko je žuljao stolicu a neko galantno samo skliznuo dalje.

Dobro nam je Evropa sredila privredu, zdravstvo ... , a ove reforme u skolstvu su izgleda pun pogodak. Ja ucim ove male od 1. do 4. razreda i mislim da su i oni neopravdano zapostavljeni sto se tice ovih mistersa. POSLE CETVRTOG RAZREDA DIREKTNO SVI NA MASTER.

Ja sam se mucio 4 godine na PMF-u, a kada sam bio na poslednjoj godini studija dodjose neki ljudi sa visim skolama i zavrsise isti pre nego bilo ko od starosedelaca. Ko je ovde lud?
Izgleda da sam ipak bio ja...

Da,ali da se kasnije uz diplomu mastera koju dobiju,da im da obavezno izda i uverenje koje su sve ispite polozili i na kojem fakultetu. Ne da dobijete dipl.ekonomistu,a on u stvari 3 godine zavrsio na Mega Trendu a razliku polozio na ekonomskom. IZvinite, molim vas,ali treba da se zna koji su ispiti i gde polozeni...nije fer prema onima koji su na master studijama jer su skolarine tamo em vishe, e su i ispiti neuporedivo tezi...

DEJAN-e, Uopste nisi u pravu, ja bas zavrsavam Bachelor studije (Vise skole su Bachelor) Master je plus 2 ili 1, u zavisnosti da li je Bachelor od 3 ili 4 god. I svuda u EU je moguce da nastavim Master kad dobijem Bachelor ovde, samo u Srbistanu nije moguce!!
Prvo su me odrali za skolarinu i onda mi opet prave probleme, takav je sistem u ovoj poremecenoj zemlji, bas zato nastavljam studije u EU! Nisam cak ni bio upoznat da u Smrdiji ne mogu ali me nista vise ne cudi u ovoj "zemlji". Oduvek je radila protiv svojih gradjana...

Koliko sam upoznat sa novim zakonom, Vise skole su prerasle u Visoke strukovne skole i mislim da ne postoji nijedna Visa skola u Srbiji. Postoje samo Visoke strukovne skole. Mislim da Bolonjsku deklaraciju treba ispostovati do kraja.

Nije mi jasno. I visa skola i fakulteti spadaju u visoko skolstvo, razlika je u trajanju i titulama valjda. Ako sam zavrsio visu poslovnu npr. Smer informatika pa hocu dalje na fon recimo, valjda se nesto priznaje od 3 matematike, asemblera, programiranja, statistike..? Moze li neko da pojasni? I sta to znaci Strukovne, pa i lekar je neka struka.

Veliki problem strukovnih studija je sto vecinja njih uopste nisu stukovne, vec losa kopija akademskih. U svetu postoje slicne studije, koje se uglavnom zovu politehen, i cije je cilj da budu u velikoj meri povezane sa praksom. Tako u upravin odborima (ili nastavnim vecima) navedenih institucija u Austriji sede predstavnici raznih kompanija koji zajedno sa nastavnim osobljem kreiraju nastavni plan i program. Sa sigurnoscu govorim da su nase visoke skole daleko od toga. Sto je jos gore umesto da se okrenu praksi i prakticnom znanju, one uporno kopiraju akademske studije, a pomenuti zahtev je samo jedan od primera koji ide u prilog navednoj tezi

Kao prvo, nemojte da prozivate Visoke škole ako ne znate kako je.... tačno je, svuda je drugačiji režim i kriterijum, ali npr. na Visokoj školi na kojoj ja studiram nije nimalo naivno,imam 30 ispita za tri godine, možda i više nego na nekom faxu, podignuti su kriterijumi i uslovi odavno, knjige sa raznih fakulteta od po 600 strana pa navise, po nekim poređenjima sa drugima neki fax je čak lakši, treba da dobiju i akreditaciju da prerastu u fakultet, tako da je sve jasno...Msm, nebitno je , ali nije u redu da konstantno podcenjujete! To sve zavisi od fakulteta do fakulteta, od profesora itd...Znam da su neke više škole presmešne, ne bih da imenujem, ali to ne mora da znači da je svaka tako lagana. A što se tiče usavršavanja, bilo bi lepo kada bi ovo uveli, ali ako ne, ostaju nam samo specijalističke studije i to je to, šta da se radi... Pozz svima... ;))

Otkud to da visa skola daje slabije obrazovanje? Ja sam zavrsio visu poslovnu skolu, vec 10 godina radim u najboljim kompanijama u Srbiji i imam duplo vecu platu nego moji vrsnjaci iz gimnazije koji su studirali na BU ekonomiju i sl. (Vecina nije ni nasla posao u struci). Ali, bez obzira na takvu situaciju tvrde da je "fakultet ipak fakultet" i da moja desetogodisnja praksa i pozicija koju zauzimam nisu nista naspram njihove diplome. Pri tome, jos "samo da zavrse master" na tom istom BU, pa ce poslodavci da pohrle da ih zaposle i da im podignu plate za po 50 eur. Niti sam ja pametniji, niti sposobniji od njih, ali, poceo sam da radim 5 godina pre njih, posao me je terao da ucim stvari koje nisam moga da naucim na visoj kao ni oni na fakultetu, i to je napravilo razliku. Dakle praksa + konstanto ucenje i usavrsavanje, bez obzira na polaznu osnovu daju rezultat. Uostalom, neki od najprestiznijih fakulteta u svetu imaju "life long learning" programe, u okviru kojih snimaju svoja predavanja i mozete ih gledati besplatno na "you tube". Ko hoce, moze tako besplatno da studira na MIT-u, oksfordu ili kembridzu. A ko hoce diplomu i posao u drzavnoj sluzbi za cca 350 eur. moze da zavrsi BU i da se zali kako je ovo lopovska drzava, jer eto obrazovani svet, akademski gradjani ne mogu da nadju posao, a razni svindler kursisti zaradjuju hiljade evra.

Kao prvo, nemojte da prozivate Visoke škole ako ne znate kako je.... tačno je, svuda je drugačiji režim i kriterijum, ali npr. na Visokoj školi na kojoj ja studiram nije nimalo naivno,imam 30 ispita za tri godine, možda i više nego na nekom faxu, podignuti su kriterijumi i uslovi odavno, knjige sa raznih fakulteta od po 600 strana pa navise, po nekim poređenjima sa drugima neki fax je čak lakši, treba da dobiju i akreditaciju da prerastu u fakultet, tako da je sve jasno...Msm, nebitno je , ali nije u redu da konstantno podcenjujete! To sve zavisi od fakulteta do fakulteta, od profesora itd...Znam da su neke više škole presmešne, ne bih da imenujem, ali to ne mora da znači da je svaka tako lagana. A što se tiče usavršavanja, bilo bi lepo kada bi ovo uveli, ali ako ne, ostaju nam samo specijalističke studije i to je to, šta da se radi... Pozz svima... ;))

U Makedoniji ima usavrsavanje za studente koji su zavrsili visoke skole to znaci 3+2(bachelor=3,specijalista=1 i master 1 godina).I kao sto vidim po komentarima u Srbiji se dosta potcenjuje student visoke skole dok ovde ne, maltene kao da su ovi sa fakultetom pocasni Akademici.I nije tacno da u Evropi nema dalje usavrsavanje strukovnih studenata jer je visoka skola u kojoj sam ja diplomirala skljucila odavno dogovor sa nemcima za usavrsavanje makedonskih studenata u Nemackoj,a mnogi od njih i tamo rade.Evo sada je i za Dubai otislo dosta diplomiranih fizioterapeuta,radioloskih tehmologa od mojih kolega dok vi sa vasim fakultetima nemate ni dan praxe a posao je samo san ili nocna mora. A to da se slabo uci dogite pa zavrsite 36 ispita za 3 god. i savladajte gradivo kjnige ne manje od 500 strana za svaki ispit.
Uostalom ne zelim nikom da podnosim racun o kvalitetu mojih studija dovoljna sartisfakcija je moje znanje koje sam stekla i kojim se ponosim.
I zato sto rece jedan od komentatora Sirbistanu je vreme da se razbudi.

Vecina ljudi ovde koji pishu nemaju blage veze sa materijom pa chak sam prochitao u jednom komentaru da eto na faksu imash fiziku, matematiku a na vishoj nemash to? Kakva je ovo glupost?
I kakav je obrazovni sistem kod nas, TVRDIM da nema razlike u "tezini" shkolovanja, bilo na faksu, bilo na vishoj. Najmanje se ocenjuje znanje, bitno je smao da nauchish napamet od rechi do rechi iz knjige.

Pa Shuvar je GENIJE za ove !!!

Neko je napisao da si posle strukovnih specijalista za neki posao sto nikako ne moze biti tacno....Ja sam zavrsila na Visokoj poslovnoj skoli u Valjevu (drzavnoj) smer elektronsko poslovanje i stekla strucni naziv --strukovni poslovni informaticar i sada sam upisala specijalisticke studije na istoj u trajanju od godinu koje nimalo nisu lake .To su sve gostujuci profesori sa akademskih studija..Pola profesora iz uze strucnih predmeta i u toku prethodne tri godine su bili sa drugih fakulteta i visokih skola iskreno sve sami priznati doktori i magistri....Sto bi u prevodu znacilo da moja skola jeste na neki nacin kopija fakulteta mada ima prakse dosta jer tu praksu vode profesori iz Valjeva ..Ispiti su teski jer moras savladati i praksu i gradivo kod tih akademaca...I onda na specijalisticke dodje neko sa megatrenda i na kraju smo na istom....Mada i kao buduci poslovni informaticar- specijalista ja ne znam ni gde sam u drustvu ni da li to zvanje postoji u bilo kom konkursu. Cekajuci posao proci ce pola zivota.....Dosta visokih skola je jako lako zavrsiti i sve dok stvari ne dodju na svouje mesto ni jedna nece biti na dobrom glasu...Smatram da sa svojim znanjem zasluzujem nastavak studija .....

Nije tačno da na Visokim školama rade profesori sa nižim obrazovanjima, kao što rekoh, kako gde. Na našim studijama profesori su doktori nauka i magistri koji uglavnom predaju i na ostalim fakultetima! Mislim da je eventualno jedan profesor strukovnih studija! I asistenti su sa zvanjima mastera, tako da, ne preteruj više u pljuvanju Visokih škola! B)

U okviru opšteg devastiranja celokupnog društva i svih mogućih vrednosti koje su ovde postojale, urušavanje visokog obrazovanja ima posebno mesto, bar za nas koji u njemu radimo. Nakaradna primena tzv. bolonjskog procesa u Srbiji je morala da dovede do ovakvih stvari, a onima koji su na to upozoravali pre nekoliko godina su lepljene etikete antievropskih, antireformskih, rigidnih pristalica starog režima, kočničara razvoja i integracija itd. To što se sada bolonjski principi naveliko preispituju u zemljama u kojima su prvobitno primenjeni, jer nisu dali očekivane rezultate, više nije važno, pošto je proces odmakao. Srbija se i ovde (sa svojim sjajnim osećajem za tajming) kao i u drugim pitanjima, ponaša po modelu nekoga ko je otišao u četnike 1945.

Ali da ne zamaram auditorijum dugim objašnjenjima (mana profesora koja sa godinama postaje sve izraženija, nažalost), evo samo nekoliko napomena za kolege sa viših-visokih škola.

1. Na samom početku reforme većina profesora beogradskog univerziteta je bila protiv trogodišnjih obrazovnih profila, što se pokazalo opravdanim. Tržište rada, kome niko ne može da naređuje, ove diplome ne prepoznaje kao univerzitetski stepen, i to je tako i u Srbiji i u Evropi. Jedini koji su ovome efikasno uspeli da se odupru (opet i ovde i u Evropi) su medicinski i njima bliski fakulteti (stomatologija, farmacija) koji su zadržali integralne studije od 5 godina. Ljudi su pošli od jednostavne pretpostavke da ne možeš da postaneš polovina doktora posle tri godine, nego moraš da završiš ceo fakultet.

2. Uz svo poštovanje prema svim akreditovanim ustanovama, kvalitet nastavnika i njihove naučne biografije se na različitim univerzitetima razlikuju kao nebo i zemlja. Na višim školama većina nastavnika nije imala ni naučni stepen doktora nauka, što je na državnim univerzitetima početni i minimalni uslov da neko bude biran za najniže nastavničko zvanje (docent). Što se tiče privatnih univerziteta, mnogi njihovi profesori ne bi mogli da budu birani ni za asistenta na beogradskom univerzitetu, jer nemaju ni minimalan broj recenziranih naučnih radova.

3. Kao što sam napisao u jednom od ranijih komentara, na ozbiljnim univerzitetima glavna selekcija se vrši na prve dve godine, gde se nalaze veliki, bazični predmeti koje je najteže položiti. Jako cenim, podržavam i ohrabrujem težnju studenata viših škola da nastave sa obrazovanjem, ali uz mali preduslov. Podnesete lepo zahtev za upis master studija ili prelazak na četvrtu godinu, ALI SA UVERENJEM O POLOŽENIM ISPITIMA UZ PRILOŽENE STUDIJSKE PROGRAME. Mi onda odredimo komisiju koja to proceni, damo vam da položite 6-7 ključnih DIFERENCIJALNIH ISPITA, pa kad to obavite, idemo pravo na doktorat.

Sve su ovo inače stvari koje svi studenti i većina srednjoškolaca jako dobro zna. Napravite anketu među njima i videćete da bi se njihova rang lista univerziteta savršeno poklopila sa realnim stručnim i naučnim rejtingom visokoškolskih ustanova. Ali ako možemo da hvatamo krivine u sistemu, što da ne, ljudski je probati...

Univeziteti mogu da se opiru koliko žele, ali život pobedi sve, i da rešenje za sve, pa će tako i za problem strukovnih master studija. U EU su doneli Bolonjsku deklaraciju, ne da prevare nas u Srbiji nego da njima bude bolje, i onima koji hoće u EU, i to zato što je to bolje. U Austriji i Nemačkoj promera radi, jer smo mi od njih primili sistem studija u pretprošlom veku, postoje Visoke strukovne skole, koje oni prevode na engleski kao University of applied science (Univerzitet primenjenih nauka), gde studiraju studenti koji žele da se zaposle, da steknu potrebnu praksu i da odmah mogu da se uključe u posao po završetku studija, tj da znaju, ali i da umeju da rade. Ko želi da se bavi naukom, i bude doktor nauka ide na fakultete itd. Rang im je svima isti, bechelor je bechelor, master je master. Oni ipak prave suštinsku razliku u tome da li ste išli na naučne studije ili na studije primenjene nauke. Dok kod nas Univerzitetski profesori istrajavaju na podeli na akademske studije i strukovne
studije - što jasno govori o tome da se radi o borbi za buduće studente, i strahu da bi se budući maturanti mogli masovno opredeljivati za strukovne studije, jer će posle njih lakše naći posao. U Nemačkoj kada postanete master na Visokoj školi, vi možete da polažete razliku naučnih predmeta koje niste imali (na račun praktičnih predmeta) i da upišete doktorske studije. Ove gluposti koje se kod nas dešavaju opravdavaju staru poslovicu koja važi samo u Srbiji "jedno je teorija, a drugo je praksa". To mora da se menja jer koči Srbiju. Univerziteti koče privredni razvooj Srbije na ovaj način, jer destimulišu studente da rade u privredi, a proizvode naučnike za razvijene zapadne zemlje. Pa se još i sami žale što je to tako.

Znači mene su zeznuli (slagali, prevarili, obmanuli, oteli novac, kupili mercedes....) sa studijama , mog caleta sa poslom, mom dedi oteli sve i još mu nisu vratili... To je normalan tok dešavanja, (izgleda) .Mozda ne bi bilo tako da ima iole pametnih a poštenih ljudi ,ne nema,tu su neorganizovane ovce koje hteli mi to ili ne kroje našu budućnost jer krojili su i prošlost ! M.P.

Ako se razumete u materiju znali bi, razliku izmedju strukovnih i akademskih studija! pa ne biste omalovazavali sve sto ne daje profesore fakulteta ili radnike u prosveti!!
Strukovne studije Visokih skola su namenjene za STRUKU znaci strucnjake koji ce da rade u privredi cim zavrse (sto pre u evropi)skolu a ne u NAUCNO ISTRAZIVACKIM institucijama, za tu svrhu postoje akademske i to su obicno za istrazivace,filozofe,naucnike, sociologe itd. Zar nasoj privredi samo takvi ljudi trebaju??! Zato smo daleko i otisli. Strukovne Vise skole sluze da proizvode strucne RADNIKE svuda u svetu oni su zmajac privrede,ne mogu niti nam trebaju da svi budu NAUCNO ISTRAZIVACI po Institutima. Ili da imaju enciklopedijsko teorijsko znanje od kog u praksi nista! Kao sto sam rekao moguce je nastaviti skolovanje posle vise skole svuda u svetu s tim sto se ide sa 3+2 ili 4+1 da bi se doslo do mastera...
Ali u ovoj zemlji je najbolje pljuvati po svakom i ne raditi nista osim uglaviti se u neki institut i biti akademik,politicar ili u UO!!Uostalom da su nam akademske studije tako dobre dolazili bi i iz sveta da studiraju kod nas

Siguran sam da ako im se pruzi sansa, da budu ravnopravni uvek ce postojati oni koji ce biti u stanju da stanu rame uz rame sa akademskim studentima. Izgleda da svi zaboravljamo da nisu u pitanju institucije vec ljudi koji su u njima, i njihove mogucnosti vrline kako i mane.
Pouku koju bi trebalo svi da izvuku iz oba primera studiranja je da vas niko ne moze nauciti ako vi sami niste spremni na predano i kontinuirano usvajanje znanja. Jedino sto mozete dobiti na oba studijska sistema su smernice za dalji razvoj.
Kompetencije jednog coveka ne mogu se utvrdjivati diplomom koju poseduje i to je cinjenica, koja se tice cak i najprestiznijih fakulteta u svetu. Valjda se zato i ide ka vise puta spominjanom dozivotnom ucenju. A pomenuta fraza se ne spominje samo kod nas vec je globalnog karaktera.
Mislim da ne treba ogranicavati ni jednog coveka u svom daljem usavrsavanju bez obzira na sistem u kom se skoluje.

U potpunosti podrzavam napore nasih kolega iz BG da se uvedu master strukovne studije. Ako do saradnje sa ministarstvom prosvete ne dodje, bez ikakvog razmisljanja izlazimo na ulice da tu trazimo svoja prava...!!!!!!!

iz ovog dokumenta se jasno mogu videti ocekivane kompetencije studenta strukovnih studija potrazite ga na internetu google:
Serbian National Qualifications Framework for Higher Education. U njemu pise: Најмање ЕСПБ: 180
Предспрема: Завршена средња школа
Стручни/
академски/
нaучни назив: стручни
Назив студија: основне струковне студије
Еквивалентан циклус по Болоњској декларацији: 1
Диплому стиче студент који задовољава дескрипторе исхода учења:
Показао основно знање у области студирања које се заснива на претходном образовању и које оспособљава за коришћење стручне литературе;
у стању да примени знање и разумевање у професији;
има способност да прикупља и тумачи потребне податке;
у стању да пренесе знања на друге;
у стању да о свом раду и резултатима рада обавештава стручну и ширу јавност;
поседује способности да настави студије;
поседује способности за тимски рад.
tu se jasno vidi i ocekivani sistem skolostva kao ni nivo obrazovanja sto strukovnog sto akademskog zvanja iako je ovo pogresna podela jer su oba zapravo akademska. Ono sto vecina pojedinaca ovde radi u prisutnim komentarima je da unizava celokupno skolstvo i vrednost kako svojih diploma tako i diploma svojih kolega. Sve bi bilo uredu kada bi se pridrzavali zakona koji su vec napisani i jednoznacni, ali mi volimo da ih tumacimo svako po svojoj potrebi i kako se nama dopada. A kvalitet obrazovanja treba da sledi iz propisanih normi kojih se treba pridrzavati, a to se odnosi i na ustanove i na studente i na osobe koje rade u tim ustanovama.