Učenik pokušao samoubistvo

Imam iskustva u radu sa decom. Tacno je da postoje prosvetni radnici, narocito starije generacije, koji se ne samo nepedagoski, nego i nehumano odnose prema deci ne primenjujuci nijednu tekovinu pedagogije, psihologije, potpuno su nemarni, negde cak i licno pristrasni.

Ali postoje i ucenici kojih, verujte, nikada ranije nije bilo. Nabusiti, razmazeni i ono sto je najvaznije - ne samo bez bilo kakvog roditeljskog uticaja, vec, rekao bih, kao i bez roditelja! Roditelji takve dece kao da ne postoje, kao da nemaju nikakvu ulogu, ni vaspitnu, ni autoritativnu, ni kontrolnu.

Razmazena deca koju roditelji bespogovorno podrzavaju cesto rade sta hoce a za svaki svoj neuspeh optuzuju "kapric" nastavnika u sta roditelj poveruje, verujuci bezuslovno svom detetu a i da bi nesvesno zbacio licnu (ne)odgovornost.
Drustvo isto tako, jer je i ono odgovorno na svoj nacin.

Postoje i nastavnici protiv kojih kao da ne mozete nista. Rade po nekom zastarelom sistemu, potpuno su nezainteresovani za bilo kakvo modernizovanje i nastave i komunikacije sa djacima. Sa takvima je tesko raditi.

Treba ispitati sta je po strani ovakvih skolskih incidenata, ne optuzivati nastavnike po svaku cenu, a i ne cudeci se kako to da deca ovoliko budu nezadovoljna tretmanom u skoli. Sve treba potanko da se ispita: uloga, istorija i profil i samog djaka i nastavnika, ali i ucenikovih roditelja, a ne samo puniti stupce stampe koja samo trazi krivca, a ne i resenje problema.
Najvecu krivicu, po meni, snosi sistem koji je urusen proteklih decenija, koji je sam po sebi propao odavno, ali i moderni koji ne cini nista da ga revitalizuje i postavi obrazovanje i prosvetu na najvisi nivo u drustvu gde mu je i mesto po svim kriterijumima.

"Ona misli da je u pitanju kapric nastavnice matematike." Pa naravno da je vecina roditelja krajnje subjektivna i da nece problem videti u sopstvenom detetu.
Najlaske je drvlje i kamenje po nastavnicima.
Nisam prosvetni radnik, ali imam ogromno postovanje za te ljude. Izuzetno tezak posao, a smesno malo placen. Ko ne veruje, neka proba da stane ispred 30 razlicitih mladih ljudi i proba da ih uvede u red i nauci necemu.
Za sve koji su skolu zavrsili pre 1991. Setite se kako je bilo. Malo toga na lepe oci, ucilo se.
Sta, jel treba da sve da ih pustaju bez obzira sto nemaju pojma. Ako ti klinci koji nemaju ambicije, znaju da ce proci u svakom slucaju, pa zasto bi ucili uopste? To animiranje u ogromnoj meri potice iz kuce, porodice, a skola samo oblikuje i pomaze.
Roditeljima preporucujem da se fokusiraju na to za koga glasaju na izborima, a ne da za posrnuce svoje dece traze krivce medju prodvetnim radnicima.

Verujem da je odgovornost podeljena, ali je onda podeljena jedno 90% na roditelje i 10% na nastavnike. Zbog cega srpski roditelji misle da su nastavnici krivi za decakovih SEST keceva tokom godine?! Ja razumem frustraciju i stres u situaciji kada dete pokusa da se ubije, ali nemojte da krivicu uvek prebacujemo na drugoga. Niko tu ne vidi problem sto mu je skola POKLONILA cetiri prelazne ocene da bi ipak mogao da zavrsi osnovnu skolu sa generacijom, nego sto mu NIJE POKLONILA jos dve, pa da uopste ni ne mora da izlazi na avgust! Lepo je veoma da skola ima razumevanja za mlade, ali je jos lepse da roditelji posvete vreme toj deci i njihovom ucenju, i to kroz visegodisnji i svakodnevni trud i napor, a ne samo kroz unajmljivanje privatnih profesora kad zagusti!

Zao mi je malog zbog toga sto se odlucio na takav korak. Iako se sve srecno zavrsilo, cela porodica bi trebla da ode na razgovor sa psihijatrom, jer se kod njih definitivno nesto nije u redu.
Roditelji treba da prihvate odgovornost za ponasanje svoje dece a ne da svaljuju krivicu na nastavnike. Deci su napunili glavu o tome sta nastavniku nije dozvoljeno da im radi, a niko da objasni deci da su obavezni da redovno pohadjaju nastavu.

Potrebna je HITNA reforma skolskog sistema! Ponavljanje razreda kao i letnji 'popravni' potrebno je uvesti direktorima i nastavnom kadru! U smislu usavrsavanja i orijentacije (kurseva) sa savremenim sistemskim obrazovnim resenjima. Takodje, vredi napomenuti da je nas sistem ocenjivanja vise demagoskog, nego pedagoskog karaktera. Tuzno...a rezultate vidimo u promasenim generacijama mladih ljudi; prepustenih slabo organizovanom sistemu koordinacije skola-porodica.

Najveca je odgovornost na nastavnicima. Misle da je njihov predmet najvazniji a pritom nisu uspeli da zainteresuju ucenika na valjani nacin. Konkretno, zasto obarati ucenika nekoliko puta na popravni iz recimo fizike, kada je ocigledno da od njega nikad nece postati Nikola Tesla, jer ga taj predmet ne zanima, ali taj ucenik mozda moze biti novi dr. Stojkovic iz Leskovca.

Citam u Blicu, nezvanicno, kako je DS spreman da ponudi SPSu mesto podpredsednika Vlade, ministra policije, ministra za infrastrukturu i eto, recimo jos i PROSVETU i kulturu... Citam i ne mogu da verujem. Da li je moguce da i dalje niko ne shvata znacaj prosvete, zasto se ne ugledamo na Fince?
A u vezi sa konkretnom situacijom... radim u skoli i, verujte, svake godine ima sve vise dece koja su TABULA RASA, ne znaju ni gde se nalaze, a kamoli nesto iz odredjenog predmeta. Uz sav trud nastavnika, nezainteresovanost je ogromna (nezainteresovanost je blaga rec). I sta raditi u takvoj situaciji? Ja im dam dvojke jer ne zelim ovakve situacije, ali nije to resenje. P.S. Znam da ima i raznih nastavnika, ali mislim da su vecina normalni, posteni ljudi koji pokusavaju da rade svoj posao najbolje sto mogu u ovakvim drustvenim prilikama.

Mogu da razumem profe kojima je puko film da se ponižavaju pred razmaženim balavcima koji mašu svojim pravima i na kraju bude kako oni kažu. I onda se naravno ponašaju kapriciozno i glupo. Roditelji su ti koji moraju da budu odgovorni zašto klinac ima šest jedinica mili ne ide na nastavu itd. Bahati, neobrazovani i ne cene obrazovanje - pa šta očekivati od hormonima uzdrmanih klinaca.

kako mogu roditelji da osudjuju nastavnike kada je ocigledno da je dete to htelo da uradi iz straha sta ce mu roditelji reci. Pa najbolje da nastavnici ne smeju da daju jedinicu nijednom detetu da mu nesto ovako ne bi palo na pamet. I ja sam imala jednom jedinicu iz matematike u srednjoj skoli pa mi nije palo na pamet da se ubijam ili proganjam profesora i osudjujem ga zbog te ocene.

I kako to da su uvek za lose ocene u skoli krivi samo nastavnici, kao mrze decu, ocekuju puno od njih, kako to da druga deca kod istog nastavnika imaju bolje ocene. Stoji da ima zahtevnijih i blazih nastavnika, ali roditelji i ucenici moraju da shvate da svoje ocene moraju znanjem da zasluze, a ne molbama, vezicama...

U bolesnom drustvu kao sto je nase, ovakve pojave su samo vrh ledenog brega koje nisu nepoznate ni u drugim sredinama. Jedino bi nastavnicu koja se izrugivala detetu trebalo pod hitno suspendovati i poslati na lecenje, a ne dete. Nije stvar u tome ko je odgovorniji, nastavnici ili roditelji. Odgovorna je drzava sto je skolski sistem pretvorila u rasadnik kriminala gde ocenama trguju roditelji i nastavnici. Zamislite na kraju skolske godine u toboze elitnoj i uglednoj skoli koja se nalazi u centralnoj beogradskoj opstini, od 25 djaka, 21 je odlican, od toga 10 sa sve peticama i 4 vrlo dobra. Roditelji danima ne izbijaju iz skole dok nisu sigurni da je sve pod kontrolom. Nema vise ni dovoljnih ni dobrih, jer je prejaka sujeta roditelja koji ne dozvoljavaju da im dete zavrsi sa manjim uspehom od vrlo dobrog. Nastavni kadar ili je podlegao opstoj atmosferi korupcije ili trpi i cuti. Pate deca koja vrede i kojima se zakidaju ocene na svakom koraku, kako bi se toboze izgradili kriterijumi, kao i deca koja su zaista odlicna, a takvih je uvek pet puta manje nego sto pise u dnevniku. A o popravljanju jedinica i dvojki deset dana pred kraj skolske godine da ne govorimo. To i dovodi do ovakvih tragedija jer je svakome dostupno da relativno lako zavrsi skolu sa ocenama za koje nema pokrice. Dalje, kakva je to osnovna skola koja traje osam godina? Zasto buduci nekvalifikovani radnik mora da se upoznaje sa Arhimedovim, Njutnovim zakonima, sa antickom kulturom, da uci dva strana jezika kada vise od pola gradiva ne moze da savlada. Sve u svemu, sa korupcijom u skolama od prvog osnovne gde neka deca znaju unapred koji ce biti zadaci sa tri zvezdice na pismenom, a druga nisu posteneo naucena ni da savladaju one bez zvezdica, pa sve do falsifikovanih diploma na fakultetima, nije dug put. Mi smo izgubili elitu jer danas se svako proglasava elitom. A kada usamljeni nastavnici podignu glas protiv droge, trgovine ocenama, losih zakona koji regulisu skolstvo itd., dobijaju otkaz, a vec umorne kolege polusapatom mu daju podrsku. Jer ne treba zaboraviti da je prema podacima ministarstva prosvete u Srbiji visak od 10.000 nastavnika. Teror nad nastavnim kadrom se kao bumerang vraca vrednoj deci i njihovim roditeljima.

zao mi je sto je decko to tako shvatio, i drago mi je da se ipak sve zavrsilo koliko - toliko dobro, ali kljucno pitanje je zasto je odlucio da na ovaj nacin resi probleme? nije sve ni u nastavnicima ima nesto i u vaspitanju sto se "pokupi" od mame i tate...od kuce krece "domace vaspitanje", a danas su nasa deca navikunuta da je stalno neko drugi kriv, ne znaju da snose odgovornost i ne znaju da se nose sa problemima...roditelji im prete raznim kaznama i budalastinama, za svoj neuspeh okrivljuju bas tu decu, a za neuspeh dece nastvanike, ovi roditelje i sve je u haosu, gradivo se sistematski smanjuje i uci se sve manje, ucenici sve "tuplji", roditeji im vise ne pomazu "u domacim zadacima" jer nemaju vremena, ko zbog posla ko zbog svoje sebicnosti, jer mora da gleda fudbal, ili spansku seriju.... i onda su svi nezadovoljni sa losim ocenama... kakvo drustvo takva porodica, skolstvo pa i omladina... i mozemo samo da zalimo, pa ovde vlada ne moze da se formira normalno, a kamoli da se povede pitanje o nekim tako "obicnim", "marginalnim"stvarima kao sto su skola,zdravsto,socijalno...

Glavnu krivicu u ovakvim slučajevima snose roditelji koji ili forsiraju decu preko njihovih mogućnosti ili neadekvatno rade sa njima i sete se da zovu stručnjake u pomoć tek kad se zlo desi.

Ako je nastavnica zaista to uradila, i ako su mu zaista rekli da je položio, pa posle da nije, onda je to čin psihičkog nasilja koji je i krivično delo, a da ne govorimo da treba da leti iz škole u tom slučaju. Ako je to sve istina, onda to može bit čin navođenja na samoubistvo bez predumišljaja. Ko je sedamdesetih išao u Zemunsku gimnaziju, priča o profesorki matematike S. koja je mnoge generacije oterala u psihičke poremećaje i gore. Lično znam jednog mladog čoveka koji je kod nje bio u gimnaziji devedesetih i koji je zbog nje razmišljao o samoubistvu. Srećom odgovorili su ga, a traume je lečio godinama. Pomenuta je tek nedeavno otišla kao metuzalem u penziju. Šta reći?

Profesor sam jednog od najomrznutijih predmeta u srednjoj školi, matematike. I ja sam često u iskušenju da deci dam dvojku samo zato da se ne bi mučili preko leta, jer svi znamo da oni i tako i ovako neće naučiti to što treba. Tako da kod mene, srećom, nije bilo ovako strašnih situacija, samoubistava.

Međutim, kuda nas to vodi? Dolazimo do zaključka da je deci bolje odmah pokloniti dvojke, a deca to onda očekuju pa ništa ni ne uče nego prave probleme na časovima. Zatim pustimo par najproblematičnijih da izađu sa časa. Srećom, to se još nije desilo, ali bojim se da ćemo uskoro davati svedočanstva svakome ko sa 18 godina dođe u školu. ...

Sta covek da kaze na ovako nesto? Svi se secamo kako neuspeh u skoli i posebno na fakultetu ume da bude tragican. Ovakve stvari ne smeju da se dogadjaju. Detetu koje ima 6 slabih ocena mora da se posveti posebna paznja. Sreca je da se ova situacija ovako zavrsila.

Nijedna slaba ocena nije vredna života. To najpre moraju da shvate preambiciozni roditelji koji forsirajući decu preko njihovih mogućnosti nastoje da izleče svoje komplekse i frustracije. A tek kada se desi zlo, onda se sete da potraže pomoć stručnjaka.

Reforme u obrazovanju su zautavljene i ostale su nam skole u kojima deca uce ono sto ih ne zanima, na nacin koji im nije blizak. Profesori se najcesce ne trude da pomognu deci.
Obrazovanje je vazno u svakom drustvu, a nas skolski sistem je rigidan i zastareo. Umesto da se uskladjuje s vremenom ono je sve zastarelije. Ucenici su prisiljeni samo da bubaju, nema mogucnosti da na drugi nacin pokazu da su savladali gradivo.
Ne znaci da su deca andjeli a profesori djavoli, ali kao da nikog nije briga s kakvim ce znanjima dete izaci iz skole. Vazno je samo da nabuba ono so profesor zeli. U matematici ima vise nacina da se neki zadatak resi, a profesori cesto insistiraju samo na jednom nacinu, ili im ne priznaju proces rada zadatka vec samo rezultat. Problem je veoma velki i mora se vec jednom poceti s njegovim resavanjem.

Pre pedeset i više godina smo maturirali i mogu da napravim jednu uopštenu konstataciju: izvesni naši drugovi i drugarice koje su profesori ostavili da ponavljaju ili su slali na popravne ispite iz "svojih" predmeta, postali su vrsni stručnjaci u svojoj struci, naravno ne onoj iz koje su padali na ispitima. Treba jednom shvatiti da nisu svi skrojeni za svašta i treba u naše škole uvesti usmereno srednje možda čak i niže školstvo. Ima dece kojima odgovara književnost i humane nauke, a da nemaju apsolutno nikakvog interesa za matematiku, fiziku ili prirodne nauke uopšte. Takođe naklonost dece za neki predmet jako zavisi od stručnosti nastavnika da svoj predmet lepo prezentuje i učini ga interesantnim za učenika. Ovako se sa evidentnom nestručnošću nastavnika i neshvatanjem potreba i interesa učenika stvaraju tragedije i gube se godine koje bi bile lepo iskorišćene u studijama onoga šta neko voli. Kombinovano sa nekulturom i vređanjem i izrugivanjem dovodi do tragedije. Setite se samo koliko je velikih ljudi bilo slab učenik/ca u školi.

Zaista je strasno ovo sto se dogadja na kraju svake skolske godine. Istina je uvek negde na sredini. Tacno je da ovo nije vise onaj stari sistem u kom su sve vrednosti bile drugacije. Nesporno je da deca vise ne uce kao pre, da u kuci ima svega, da su krivi roditelji koji jure novac i jednom godisnje odu do skole da provere ocene. Ali, sa druge strane, pricam kao roditelj dve devojcice tog uzrasta koji redovno ide u skolu, pomaze deci na svaki nacin i cija deca su dobri djaci. Ni nastavnici nisu ono sto su bili pre. Cela drzava je na dnu. Sta ocekujemo od skole. Nastavnice dolaze u minicima a to brane deci. Nose opustene neuredne kose a to zameraju deci. Puse i koriste mobilni na casu...Nije ni deci lako da to gledaju...Kopiraju i roditelje i nastavnike...Ali oni su samo deca i imaju pravo na gresku...A mi odrasli to pravo nemamo.. Ne mozete se smejati u lice detetu koje obarate za avgustovski rok...Nema smisla...Deca su odlicna kakvi smo mi odrasli...

Molim vas nemojte da se brukamo, reformisite vise to skolstvo! Svaki roditelj koji zeli da se mesa u posao nastavnika i on zakljucuje ocene treba KRIVICNO da odgovara! Nije vase dete uvek u pravu. Ovo se dobro zavrsilo, ali mozda sledece nece. Jer suocimo se s time ovo ce se nastavljati sve dok neko ne sedne i pocne da radi, tu pre svega mislim na ministarsvo prosvete. Molim Vas za dobrobit buducih generacija.

Sramota za tu takozvanu nastavnicu da se smeje dok mu saopstava da nije prosao taj popravni, jer danasnja deca mnogo teze podnose pritisak.Treba se dobro zamisliti zasto nam se po skolama prodaje droga i zasto se snimaju porno filmovi.

Pa ne mogu nastavnici da budu roditelji, vaspitaci i jos da obrazuju decu. Tuzno je sto je decak uopste pomislio da je samoubistvo resenje, ali morao je da shvati da se jedinice popravljaju grejanjem stolice.
Reforma skolstva treba da bude prioritet ako se slozimo da na mladima svet ostaje. Vreme je da se tehnologija ubaci u proces edukacije, i primer treba da bude obrazovni sistem u Americi (iako kod nas vlada misljenje da bas i ne razvija inteligenciju). Tamo se zna sta kako i kad, i ucenici su svesvni sta treba da urade da bi dobili prelazne ocene. Sta se danas uci u skolama je gubljenje vremena, jer se ''znanje'' steceno pred kontroli zatre cim se izadje i ucionice.

Mislim da ne treba nikoga ubedjivati da po nasim skolama ima ljudi koji ni jednom svojom osobinom ne zasluzuju da se nadju na takvom mestu. Iz licnog iskustva zrtve skolskog sistema, koje se zavrsilo reakcijom ministarstva prosvete i kadrovskim promenama u skoli u kojoj sam ucio, reci cu nesto i molim svakog prosvetnog radnika da to dobro zapamti.

Osnovna skola je, pored porodice, sve sto jedno dete poznaje, pocetak i kraj njegovog zivotnog okruzenja i drustvenih veza. Kada neko ponavlja razred ili bude izbacen iz skole, jedino okruzenje koje ima i poznaje se razara u potpunosti i dete dolazi u situaciji sa kojom apsolutno ne moze da se izbori. Ako biste hteli da dobijete ideju o tome sta ovo znaci za dete, razmislite kako biste se osecali da vama neko razori sve sto poznajete. NE PRICAM NAPAMET, VRLO JE STRASNO!
Poenta skolovanja nije samo da svi naucimo sta je sedimentna stena ili diedar, vec i socijalizacija. Nase skolstvo ovu drugu funkciju potpuno zanemaruje. Npr: Koliko nastavnika u skoli u koju ide vase dete organizuje neke sekcije, muzicku, tehnicku, modelarstvo, racunarstvo, itd? Koliko nastavnika se angazuje u skoli osim sto odrze casove? Da li se organizuju izleti? Da li se organizuju sportska takmicenja izmedju odeljenja? Mini ekskurzije? Odlasci u bioskop, pozorista, na bazen?

Najlakse je da roditelji okrive nastavnike, a nastavnici roditelje. Svi moraju uloziti dodatni napor, a posebno prosvetni radnici, zato sto je to prvo njihov posao, oni su obucavani su za pedagoski rad, a imaju na raspolaganju i strucne sluzbe skole pedagoga i psihologa, tako da su oni spremniji za jedan ozbiljan rad sa decom. Samo im jos treba volja.

Ne unistavajte decu, ionako ih ima malo u Srbiji.

Ovo je mnogo veci problem nego da li je Tadic prekoracio ustavna ovlascenja!
Kada se sve stavi na vagu, svi problemi sa poslom, drustvom, politickom situacijom, porodica koja je na poslednjem mestu ima jako mali manevarski prostor da od deteta napravi coveka.

Kakva država, takve i škole. Što bih ja moju decu, koju hvala bogu nemam i neću ni imati, terao da uče diferencijalni račun ili strukturu atoma, kada će sutra morati da diluju drogu ili se prostituišu da bi imala od nečeg da (pre)žive?

Na jednoj strani totalno unisten sistem vrednosti , koji donosi samo crncenje i jad, za one koji su ucili i skolovali se, a na drugoj novac zaradjen na brzinu,( od droge ili bilo cega drugog), deca to vide i osecaju? Profesori rade za mizerne pare, a dileri imaju milione! Kako u tom okruzenju nauciti dete da je vazno da uci i ubediti ga da ce od toga moci sutra da zivi normalno! Kako ga ubediti u ono sto ne vidi svojim ocima, kada ni mi sto ih u to ubedjujemo ne zivimo, nego - prezivljavamo? Ali, tragicno je da ta profesorica nije porazgovarala sa ucenikom u cemu je problem, savetovala ga konkretno - sta da spremi za prolaz, nego mu se kao skolski demon "cerila u facu"? Ali, tragicno je kako i roditelji tako slabo poznaju svoje dete i kako mu ne objasne da je u zivotu najvaznije biti borac!!!

Na sta ovo lici? Pa jel tako tesko bilo dati 2 i da klinac prodje razred i zavrsi OSOVNU skolu? Gde ide ovo drustvo?
Da se mom detetu tako nesto, ne daj Boze, desi, znao bih sta da uradim. A vi?

Na sta ovo lici? Pa jel tako tesko bilo dati 2 i da klinac prodje razred i zavrsi OSOVNU skolu? Gde ide ovo drustvo?
Da se mom detetu tako nesto, ne daj Boze, desi, znao bih sta da uradim. A vi?

Najveca je odgovornost na nastavnicima. Misle da je njihov predmet najvazniji a pritom nisu uspeli da zainteresuju ucenika na valjani nacin. Konkretno, zasto obarati ucenika nekoliko puta na popravni iz recimo fizike, kada je ocigledno da od njega nikad nece postati Nikola Tesla, jer ga taj predmet ne zanima, ali taj ucenik mozda moze biti novi dr. Stojkovic iz Leskovca.

Potrebna je HITNA reforma skolskog sistema! Ponavljanje razreda kao i letnji 'popravni' potrebno je uvesti direktorima i nastavnom kadru! U smislu usavrsavanja i orijentacije (kurseva) sa savremenim sistemskim obrazovnim resenjima. Takodje, vredi napomenuti da je nas sistem ocenjivanja vise demagoskog, nego pedagoskog karaktera. Tuzno...a rezultate vidimo u promasenim generacijama mladih ljudi; prepustenih slabo organizovanom sistemu koordinacije skola-porodica.

Kakva država, takve i škole. Što bih ja moju decu, koju hvala bogu nemam i neću ni imati, terao da uče diferencijalni račun ili strukturu atoma, kada će sutra morati da diluju drogu ili se prostituišu da bi imala od nečeg da (pre)žive?

Reforme u obrazovanju su zautavljene i ostale su nam skole u kojima deca uce ono sto ih ne zanima, na nacin koji im nije blizak. Profesori se najcesce ne trude da pomognu deci.
Obrazovanje je vazno u svakom drustvu, a nas skolski sistem je rigidan i zastareo. Umesto da se uskladjuje s vremenom ono je sve zastarelije. Ucenici su prisiljeni samo da bubaju, nema mogucnosti da na drugi nacin pokazu da su savladali gradivo.
Ne znaci da su deca andjeli a profesori djavoli, ali kao da nikog nije briga s kakvim ce znanjima dete izaci iz skole. Vazno je samo da nabuba ono so profesor zeli. U matematici ima vise nacina da se neki zadatak resi, a profesori cesto insistiraju samo na jednom nacinu, ili im ne priznaju proces rada zadatka vec samo rezultat. Problem je veoma velki i mora se vec jednom poceti s njegovim resavanjem.

Sramota za tu takozvanu nastavnicu da se smeje dok mu saopstava da nije prosao taj popravni, jer danasnja deca mnogo teze podnose pritisak.Treba se dobro zamisliti zasto nam se po skolama prodaje droga i zasto se snimaju porno filmovi.

"Ona misli da je u pitanju kapric nastavnice matematike." Pa naravno da je vecina roditelja krajnje subjektivna i da nece problem videti u sopstvenom detetu.
Najlaske je drvlje i kamenje po nastavnicima.
Nisam prosvetni radnik, ali imam ogromno postovanje za te ljude. Izuzetno tezak posao, a smesno malo placen. Ko ne veruje, neka proba da stane ispred 30 razlicitih mladih ljudi i proba da ih uvede u red i nauci necemu.
Za sve koji su skolu zavrsili pre 1991. Setite se kako je bilo. Malo toga na lepe oci, ucilo se.
Sta, jel treba da sve da ih pustaju bez obzira sto nemaju pojma. Ako ti klinci koji nemaju ambicije, znaju da ce proci u svakom slucaju, pa zasto bi ucili uopste? To animiranje u ogromnoj meri potice iz kuce, porodice, a skola samo oblikuje i pomaze.
Roditeljima preporucujem da se fokusiraju na to za koga glasaju na izborima, a ne da za posrnuce svoje dece traze krivce medju prodvetnim radnicima.

Zaista je strasno ovo sto se dogadja na kraju svake skolske godine. Istina je uvek negde na sredini. Tacno je da ovo nije vise onaj stari sistem u kom su sve vrednosti bile drugacije. Nesporno je da deca vise ne uce kao pre, da u kuci ima svega, da su krivi roditelji koji jure novac i jednom godisnje odu do skole da provere ocene. Ali, sa druge strane, pricam kao roditelj dve devojcice tog uzrasta koji redovno ide u skolu, pomaze deci na svaki nacin i cija deca su dobri djaci. Ni nastavnici nisu ono sto su bili pre. Cela drzava je na dnu. Sta ocekujemo od skole. Nastavnice dolaze u minicima a to brane deci. Nose opustene neuredne kose a to zameraju deci. Puse i koriste mobilni na casu...Nije ni deci lako da to gledaju...Kopiraju i roditelje i nastavnike...Ali oni su samo deca i imaju pravo na gresku...A mi odrasli to pravo nemamo.. Ne mozete se smejati u lice detetu koje obarate za avgustovski rok...Nema smisla...Deca su odlicna kakvi smo mi odrasli...

Imam iskustva u radu sa decom. Tacno je da postoje prosvetni radnici, narocito starije generacije, koji se ne samo nepedagoski, nego i nehumano odnose prema deci ne primenjujuci nijednu tekovinu pedagogije, psihologije, potpuno su nemarni, negde cak i licno pristrasni.

Ali postoje i ucenici kojih, verujte, nikada ranije nije bilo. Nabusiti, razmazeni i ono sto je najvaznije - ne samo bez bilo kakvog roditeljskog uticaja, vec, rekao bih, kao i bez roditelja! Roditelji takve dece kao da ne postoje, kao da nemaju nikakvu ulogu, ni vaspitnu, ni autoritativnu, ni kontrolnu.

Razmazena deca koju roditelji bespogovorno podrzavaju cesto rade sta hoce a za svaki svoj neuspeh optuzuju "kapric" nastavnika u sta roditelj poveruje, verujuci bezuslovno svom detetu a i da bi nesvesno zbacio licnu (ne)odgovornost.
Drustvo isto tako, jer je i ono odgovorno na svoj nacin.

Postoje i nastavnici protiv kojih kao da ne mozete nista. Rade po nekom zastarelom sistemu, potpuno su nezainteresovani za bilo kakvo modernizovanje i nastave i komunikacije sa djacima. Sa takvima je tesko raditi.

Treba ispitati sta je po strani ovakvih skolskih incidenata, ne optuzivati nastavnike po svaku cenu, a i ne cudeci se kako to da deca ovoliko budu nezadovoljna tretmanom u skoli. Sve treba potanko da se ispita: uloga, istorija i profil i samog djaka i nastavnika, ali i ucenikovih roditelja, a ne samo puniti stupce stampe koja samo trazi krivca, a ne i resenje problema.
Najvecu krivicu, po meni, snosi sistem koji je urusen proteklih decenija, koji je sam po sebi propao odavno, ali i moderni koji ne cini nista da ga revitalizuje i postavi obrazovanje i prosvetu na najvisi nivo u drustvu gde mu je i mesto po svim kriterijumima.

Ako je nastavnica zaista to uradila, i ako su mu zaista rekli da je položio, pa posle da nije, onda je to čin psihičkog nasilja koji je i krivično delo, a da ne govorimo da treba da leti iz škole u tom slučaju. Ako je to sve istina, onda to može bit čin navođenja na samoubistvo bez predumišljaja. Ko je sedamdesetih išao u Zemunsku gimnaziju, priča o profesorki matematike S. koja je mnoge generacije oterala u psihičke poremećaje i gore. Lično znam jednog mladog čoveka koji je kod nje bio u gimnaziji devedesetih i koji je zbog nje razmišljao o samoubistvu. Srećom odgovorili su ga, a traume je lečio godinama. Pomenuta je tek nedeavno otišla kao metuzalem u penziju. Šta reći?

Mislim da ne treba nikoga ubedjivati da po nasim skolama ima ljudi koji ni jednom svojom osobinom ne zasluzuju da se nadju na takvom mestu. Iz licnog iskustva zrtve skolskog sistema, koje se zavrsilo reakcijom ministarstva prosvete i kadrovskim promenama u skoli u kojoj sam ucio, reci cu nesto i molim svakog prosvetnog radnika da to dobro zapamti.

Osnovna skola je, pored porodice, sve sto jedno dete poznaje, pocetak i kraj njegovog zivotnog okruzenja i drustvenih veza. Kada neko ponavlja razred ili bude izbacen iz skole, jedino okruzenje koje ima i poznaje se razara u potpunosti i dete dolazi u situaciji sa kojom apsolutno ne moze da se izbori. Ako biste hteli da dobijete ideju o tome sta ovo znaci za dete, razmislite kako biste se osecali da vama neko razori sve sto poznajete. NE PRICAM NAPAMET, VRLO JE STRASNO!
Poenta skolovanja nije samo da svi naucimo sta je sedimentna stena ili diedar, vec i socijalizacija. Nase skolstvo ovu drugu funkciju potpuno zanemaruje. Npr: Koliko nastavnika u skoli u koju ide vase dete organizuje neke sekcije, muzicku, tehnicku, modelarstvo, racunarstvo, itd? Koliko nastavnika se angazuje u skoli osim sto odrze casove? Da li se organizuju izleti? Da li se organizuju sportska takmicenja izmedju odeljenja? Mini ekskurzije? Odlasci u bioskop, pozorista, na bazen?

Najlakse je da roditelji okrive nastavnike, a nastavnici roditelje. Svi moraju uloziti dodatni napor, a posebno prosvetni radnici, zato sto je to prvo njihov posao, oni su obucavani su za pedagoski rad, a imaju na raspolaganju i strucne sluzbe skole pedagoga i psihologa, tako da su oni spremniji za jedan ozbiljan rad sa decom. Samo im jos treba volja.

Ne unistavajte decu, ionako ih ima malo u Srbiji.

Sta covek da kaze na ovako nesto? Svi se secamo kako neuspeh u skoli i posebno na fakultetu ume da bude tragican. Ovakve stvari ne smeju da se dogadjaju. Detetu koje ima 6 slabih ocena mora da se posveti posebna paznja. Sreca je da se ova situacija ovako zavrsila.

Ovo je mnogo veci problem nego da li je Tadic prekoracio ustavna ovlascenja!
Kada se sve stavi na vagu, svi problemi sa poslom, drustvom, politickom situacijom, porodica koja je na poslednjem mestu ima jako mali manevarski prostor da od deteta napravi coveka.

Zao mi je malog zbog toga sto se odlucio na takav korak. Iako se sve srecno zavrsilo, cela porodica bi trebla da ode na razgovor sa psihijatrom, jer se kod njih definitivno nesto nije u redu.
Roditelji treba da prihvate odgovornost za ponasanje svoje dece a ne da svaljuju krivicu na nastavnike. Deci su napunili glavu o tome sta nastavniku nije dozvoljeno da im radi, a niko da objasni deci da su obavezni da redovno pohadjaju nastavu.

Verujem da je odgovornost podeljena, ali je onda podeljena jedno 90% na roditelje i 10% na nastavnike. Zbog cega srpski roditelji misle da su nastavnici krivi za decakovih SEST keceva tokom godine?! Ja razumem frustraciju i stres u situaciji kada dete pokusa da se ubije, ali nemojte da krivicu uvek prebacujemo na drugoga. Niko tu ne vidi problem sto mu je skola POKLONILA cetiri prelazne ocene da bi ipak mogao da zavrsi osnovnu skolu sa generacijom, nego sto mu NIJE POKLONILA jos dve, pa da uopste ni ne mora da izlazi na avgust! Lepo je veoma da skola ima razumevanja za mlade, ali je jos lepse da roditelji posvete vreme toj deci i njihovom ucenju, i to kroz visegodisnji i svakodnevni trud i napor, a ne samo kroz unajmljivanje privatnih profesora kad zagusti!

Glavnu krivicu u ovakvim slučajevima snose roditelji koji ili forsiraju decu preko njihovih mogućnosti ili neadekvatno rade sa njima i sete se da zovu stručnjake u pomoć tek kad se zlo desi.

zao mi je sto je decko to tako shvatio, i drago mi je da se ipak sve zavrsilo koliko - toliko dobro, ali kljucno pitanje je zasto je odlucio da na ovaj nacin resi probleme? nije sve ni u nastavnicima ima nesto i u vaspitanju sto se "pokupi" od mame i tate...od kuce krece "domace vaspitanje", a danas su nasa deca navikunuta da je stalno neko drugi kriv, ne znaju da snose odgovornost i ne znaju da se nose sa problemima...roditelji im prete raznim kaznama i budalastinama, za svoj neuspeh okrivljuju bas tu decu, a za neuspeh dece nastvanike, ovi roditelje i sve je u haosu, gradivo se sistematski smanjuje i uci se sve manje, ucenici sve "tuplji", roditeji im vise ne pomazu "u domacim zadacima" jer nemaju vremena, ko zbog posla ko zbog svoje sebicnosti, jer mora da gleda fudbal, ili spansku seriju.... i onda su svi nezadovoljni sa losim ocenama... kakvo drustvo takva porodica, skolstvo pa i omladina... i mozemo samo da zalimo, pa ovde vlada ne moze da se formira normalno, a kamoli da se povede pitanje o nekim tako "obicnim", "marginalnim"stvarima kao sto su skola,zdravsto,socijalno...

Nijedna slaba ocena nije vredna života. To najpre moraju da shvate preambiciozni roditelji koji forsirajući decu preko njihovih mogućnosti nastoje da izleče svoje komplekse i frustracije. A tek kada se desi zlo, onda se sete da potraže pomoć stručnjaka.

Na jednoj strani totalno unisten sistem vrednosti , koji donosi samo crncenje i jad, za one koji su ucili i skolovali se, a na drugoj novac zaradjen na brzinu,( od droge ili bilo cega drugog), deca to vide i osecaju? Profesori rade za mizerne pare, a dileri imaju milione! Kako u tom okruzenju nauciti dete da je vazno da uci i ubediti ga da ce od toga moci sutra da zivi normalno! Kako ga ubediti u ono sto ne vidi svojim ocima, kada ni mi sto ih u to ubedjujemo ne zivimo, nego - prezivljavamo? Ali, tragicno je da ta profesorica nije porazgovarala sa ucenikom u cemu je problem, savetovala ga konkretno - sta da spremi za prolaz, nego mu se kao skolski demon "cerila u facu"? Ali, tragicno je kako i roditelji tako slabo poznaju svoje dete i kako mu ne objasne da je u zivotu najvaznije biti borac!!!

Mogu da razumem profe kojima je puko film da se ponižavaju pred razmaženim balavcima koji mašu svojim pravima i na kraju bude kako oni kažu. I onda se naravno ponašaju kapriciozno i glupo. Roditelji su ti koji moraju da budu odgovorni zašto klinac ima šest jedinica mili ne ide na nastavu itd. Bahati, neobrazovani i ne cene obrazovanje - pa šta očekivati od hormonima uzdrmanih klinaca.

kako mogu roditelji da osudjuju nastavnike kada je ocigledno da je dete to htelo da uradi iz straha sta ce mu roditelji reci. Pa najbolje da nastavnici ne smeju da daju jedinicu nijednom detetu da mu nesto ovako ne bi palo na pamet. I ja sam imala jednom jedinicu iz matematike u srednjoj skoli pa mi nije palo na pamet da se ubijam ili proganjam profesora i osudjujem ga zbog te ocene.

I kako to da su uvek za lose ocene u skoli krivi samo nastavnici, kao mrze decu, ocekuju puno od njih, kako to da druga deca kod istog nastavnika imaju bolje ocene. Stoji da ima zahtevnijih i blazih nastavnika, ali roditelji i ucenici moraju da shvate da svoje ocene moraju znanjem da zasluze, a ne molbama, vezicama...

Citam u Blicu, nezvanicno, kako je DS spreman da ponudi SPSu mesto podpredsednika Vlade, ministra policije, ministra za infrastrukturu i eto, recimo jos i PROSVETU i kulturu... Citam i ne mogu da verujem. Da li je moguce da i dalje niko ne shvata znacaj prosvete, zasto se ne ugledamo na Fince?
A u vezi sa konkretnom situacijom... radim u skoli i, verujte, svake godine ima sve vise dece koja su TABULA RASA, ne znaju ni gde se nalaze, a kamoli nesto iz odredjenog predmeta. Uz sav trud nastavnika, nezainteresovanost je ogromna (nezainteresovanost je blaga rec). I sta raditi u takvoj situaciji? Ja im dam dvojke jer ne zelim ovakve situacije, ali nije to resenje. P.S. Znam da ima i raznih nastavnika, ali mislim da su vecina normalni, posteni ljudi koji pokusavaju da rade svoj posao najbolje sto mogu u ovakvim drustvenim prilikama.

U bolesnom drustvu kao sto je nase, ovakve pojave su samo vrh ledenog brega koje nisu nepoznate ni u drugim sredinama. Jedino bi nastavnicu koja se izrugivala detetu trebalo pod hitno suspendovati i poslati na lecenje, a ne dete. Nije stvar u tome ko je odgovorniji, nastavnici ili roditelji. Odgovorna je drzava sto je skolski sistem pretvorila u rasadnik kriminala gde ocenama trguju roditelji i nastavnici. Zamislite na kraju skolske godine u toboze elitnoj i uglednoj skoli koja se nalazi u centralnoj beogradskoj opstini, od 25 djaka, 21 je odlican, od toga 10 sa sve peticama i 4 vrlo dobra. Roditelji danima ne izbijaju iz skole dok nisu sigurni da je sve pod kontrolom. Nema vise ni dovoljnih ni dobrih, jer je prejaka sujeta roditelja koji ne dozvoljavaju da im dete zavrsi sa manjim uspehom od vrlo dobrog. Nastavni kadar ili je podlegao opstoj atmosferi korupcije ili trpi i cuti. Pate deca koja vrede i kojima se zakidaju ocene na svakom koraku, kako bi se toboze izgradili kriterijumi, kao i deca koja su zaista odlicna, a takvih je uvek pet puta manje nego sto pise u dnevniku. A o popravljanju jedinica i dvojki deset dana pred kraj skolske godine da ne govorimo. To i dovodi do ovakvih tragedija jer je svakome dostupno da relativno lako zavrsi skolu sa ocenama za koje nema pokrice. Dalje, kakva je to osnovna skola koja traje osam godina? Zasto buduci nekvalifikovani radnik mora da se upoznaje sa Arhimedovim, Njutnovim zakonima, sa antickom kulturom, da uci dva strana jezika kada vise od pola gradiva ne moze da savlada. Sve u svemu, sa korupcijom u skolama od prvog osnovne gde neka deca znaju unapred koji ce biti zadaci sa tri zvezdice na pismenom, a druga nisu posteneo naucena ni da savladaju one bez zvezdica, pa sve do falsifikovanih diploma na fakultetima, nije dug put. Mi smo izgubili elitu jer danas se svako proglasava elitom. A kada usamljeni nastavnici podignu glas protiv droge, trgovine ocenama, losih zakona koji regulisu skolstvo itd., dobijaju otkaz, a vec umorne kolege polusapatom mu daju podrsku. Jer ne treba zaboraviti da je prema podacima ministarstva prosvete u Srbiji visak od 10.000 nastavnika. Teror nad nastavnim kadrom se kao bumerang vraca vrednoj deci i njihovim roditeljima.

Pa ne mogu nastavnici da budu roditelji, vaspitaci i jos da obrazuju decu. Tuzno je sto je decak uopste pomislio da je samoubistvo resenje, ali morao je da shvati da se jedinice popravljaju grejanjem stolice.
Reforma skolstva treba da bude prioritet ako se slozimo da na mladima svet ostaje. Vreme je da se tehnologija ubaci u proces edukacije, i primer treba da bude obrazovni sistem u Americi (iako kod nas vlada misljenje da bas i ne razvija inteligenciju). Tamo se zna sta kako i kad, i ucenici su svesvni sta treba da urade da bi dobili prelazne ocene. Sta se danas uci u skolama je gubljenje vremena, jer se ''znanje'' steceno pred kontroli zatre cim se izadje i ucionice.

Pre pedeset i više godina smo maturirali i mogu da napravim jednu uopštenu konstataciju: izvesni naši drugovi i drugarice koje su profesori ostavili da ponavljaju ili su slali na popravne ispite iz "svojih" predmeta, postali su vrsni stručnjaci u svojoj struci, naravno ne onoj iz koje su padali na ispitima. Treba jednom shvatiti da nisu svi skrojeni za svašta i treba u naše škole uvesti usmereno srednje možda čak i niže školstvo. Ima dece kojima odgovara književnost i humane nauke, a da nemaju apsolutno nikakvog interesa za matematiku, fiziku ili prirodne nauke uopšte. Takođe naklonost dece za neki predmet jako zavisi od stručnosti nastavnika da svoj predmet lepo prezentuje i učini ga interesantnim za učenika. Ovako se sa evidentnom nestručnošću nastavnika i neshvatanjem potreba i interesa učenika stvaraju tragedije i gube se godine koje bi bile lepo iskorišćene u studijama onoga šta neko voli. Kombinovano sa nekulturom i vređanjem i izrugivanjem dovodi do tragedije. Setite se samo koliko je velikih ljudi bilo slab učenik/ca u školi.

Profesor sam jednog od najomrznutijih predmeta u srednjoj školi, matematike. I ja sam često u iskušenju da deci dam dvojku samo zato da se ne bi mučili preko leta, jer svi znamo da oni i tako i ovako neće naučiti to što treba. Tako da kod mene, srećom, nije bilo ovako strašnih situacija, samoubistava.

Međutim, kuda nas to vodi? Dolazimo do zaključka da je deci bolje odmah pokloniti dvojke, a deca to onda očekuju pa ništa ni ne uče nego prave probleme na časovima. Zatim pustimo par najproblematičnijih da izađu sa časa. Srećom, to se još nije desilo, ali bojim se da ćemo uskoro davati svedočanstva svakome ko sa 18 godina dođe u školu. ...

Molim vas nemojte da se brukamo, reformisite vise to skolstvo! Svaki roditelj koji zeli da se mesa u posao nastavnika i on zakljucuje ocene treba KRIVICNO da odgovara! Nije vase dete uvek u pravu. Ovo se dobro zavrsilo, ali mozda sledece nece. Jer suocimo se s time ovo ce se nastavljati sve dok neko ne sedne i pocne da radi, tu pre svega mislim na ministarsvo prosvete. Molim Vas za dobrobit buducih generacija.