Analiza krvi: Korak ka dijagnozi

Laboratorijski pregled krvi je jedan od najvažnijih pokazatelja stanja organizma. Kad smo bolesni, ovom analizom se otkriva gde se nalazi žarište, ali i kad ne postoje jasni simptomi, krvna slika i biohemijski parametri mogu da ukažu na tinjajuću, još nerazotkrivenu tegobu.

Poremećaj krvne slike i biohemijskih parametara može da bude razlog za sumnju na različita patološka stanja kao što su: anemija, nedostatak vitamina, autoimune bolesti, bolesti kostne srži, infekcije, zapaljenja, talasemija (manjak hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca), negativan efekat korišćenja različitih lekova...

Doktor Aleksandar Maslać, transfuziolog iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, objašnjava da pregled krvi nije definitivni dijagnostički test:

- Svako odstupanje, skok ili pad, od normalnih vrednosti ne znači uvek da je bolest prisutna, kao što vrednosti u „normali“ ne znače uvek i odsustvo bolesti.

Pregled krvi je test koji nam pruža ne samo uvid u opšte zdravstveno stanje, već služi i za potvrđivanje dijagnoze određene bolesti. Na primer, ako lekar sumnja na infekciju, pregled krvi može da potvrdi tu dijagnozu na osnovu ubrzane sedimentacije, povišene vrednosti CRP-a, promena u leukocitarnoj formuli. Na ovaj način može da se prati zdravstveno stanje pacijenta, efekti primenjene terapije, jer uzimanje određenih lekova može da se odrazi na krvnu sliku.

- Pregledom krvi dobijamo informaciju o parametrima vezanim za osnovne sastavne delove krvi, kao što su crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik, bela krvna zrnca koja pomažu u borbi protiv infekcije, zatim, krvnih pločica koje su važne kod zgrušavanja krvi - objašnjava dr Maslać. -

Proveravamo i hemoglobin (protein za koji se vezuje kiseonik i ugljen-dioksid i nalazi se u crvenim krvnim zrncima), hematokrit (udeo ćelijskih elemenata u tečnom delu krvi), a možemo da steknemo i indirektan uvid o radu drugih organa kao što su jetra, bubrezi, žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Nekada je rezultate krvne slike potrebno dopuniti i biohemijskom analizom krvi. Biohemijske analize podrazumevaju testiranje brojnih parametara čije vrednosti pružaju uvid u funkcionisanje pojedinih organa i organizma kao celine:

- Vrednosti nivoa transaminaza (ALT, AST) ukazuju nam na rad jetre, ali i drugih organa u čijim se ćelijama ovi enzimi nalaze (bubrezi, srčani mišić, skeletni mišići). Porast vrednosti iznad opsega može da ukazuje na oštećenje jetre (hepatitis, ciroza, alkoholizam, karcinom, toksična dejstva lekova), ali i na upale srčanog mišića (miokarditis) i pankreatitis - kaže dr Maslać.

Vrednosti gama GT-a ukazuju na stanje jetre, žučnih puteva, pankreasa. Odraz funkcionisanja pankreasa predstavlja i nivo alfa amilaze. Kreatinin kinaza je enzim koji se nalazi u skeletnom mišiću, delom u glatkim mišićima i mozgu. Posebna forma ovog enzima je CK-MB i nalazi se u srčanom mišiću. Povišena je kod oštećenja koja se se javljaju prilikom infarkta, miokarditisa, dok ostale forme mogu biti povišene i posle teške fizičke aktivnosti.

Vrednosti uree i kreatinina, dodaje naš sagovornik, ukazuju na rad bubrega. Povišene vrednosti alkalne fosfataze ukazuju na mogućnost povećane razgradnje kostiju i razvoj osteoporoze, ali mogu da signaliziraju i oboljenje jetre.

- Vrednosti serumskog gvožđa, S-TIBS, S-UIBC i neki još specifičniji parametri su nam od značaja za postavljanje dijagnoze anemije - kaže dr Maslać.

Obavezno se prate i nivoi glukoze, holesterola, triglicerida, bilirubina, albumina, ukupnih proteina. Holesterol i trigliceridi predstavljaju lipidni status organizma, a važno ih je pratiti zbog toga što je njihov poremećaj faktor rizika i bitan parametar u nastanku ateroskleroze i kardiovasularnih oboljenja, kao što su infarkt i moždani udar.

Rezultate testiranja isključivo treba da tumači lekar u sklopu celokupnog fizikalnog pregleda i razgovora sa pacijentom. Prof. dr Ljiljana Tukić, načelnica hematologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da postoje takozvane fiziološke oscilacije parametara koja se javljaju i kod zdravih osoba, kao i kod hroničnih bolesnika zbog lekova koje piju:

- Ako je pacijent bio pod jakim fizičkim naporom, puno se znojio ili pio puno tečnosti može da dođe do povećanja ili pada vrednosti nekih parametara. Takođe, jedna grupa lekova koje piju reumatičari može da „obori“ trombocite, ili da stvori ranice na želucu koje dovode do krvarenja, pa da se u krvnoj slici očita anemija.

I hipertenzičari zbog pojedinih lekova mogu da dobiju pogoršanu krvnu sliku, odnosno da im se pokaže tzv. hemolitička anemija, usled raspadanja trombocita ili belih krvnih zrnaca.

- Aspirin, takođe, može mnogo da utiče na stanje krvne slike, odnosno da smanji broj krvnih pločica i belih krvnih zrnaca, dok lekovi koji se piju kod pojačane funkcije štitaste žlezde mogu da „obore“ leukocite - pojašnjava prof. Tukić.

Oni koji nemaju zdravstvenih tegoba poželjno je da pregledaju krvnu sliku jednom u šest meseci ili godinu dana. Osobe koje su pod određenim rizikom - genetsko opterećenje, hronične bolesti, analize treba da rade i češće, a pored krvne slike i biohemijskih analiza u ovim slučajevima je potrebno pratiti i određene specifične parametre u dogovoru sa nadležnim lekarom.

- Ako se pojave simptomi poput gubitka na težini, bledila, hroničnog umora, povišene temperature ili uvećanih limfnih žlezda treba uraditi analize krvi - naglašava prof. Tukić.