Postbiološka evolucija kao manifestna sudbina

Odlicna fantastika! Odnos te AI prema organskom zivotu bi bio odnos inteligencije prema prirodi. Moze se desiti da pre nego sto dovoljno evoluira kako bi shvatila da mora dugorocno da koegzistira sa prirodom, AI unisti prirodu tj. nas radi neposredne koristi. Kao sto su Aboridzini spalili sume da bi lakse lovili.

Odlicno stivo na tu temu je napisao jedan od najpoznatijih programera na svetu: http://www.wired.com/wired/archive/8.04/joy.html . Toplo preporucujem citanje, razjasnjava mnoge stvari oko toga kuda ide svet, kuda bi zeleo da ide, i kuda bi mogao da zavrsi ako nije naucio iz istorije da uvek treba biti dovoljno pazljiv a opet dovoljno otvoren da bi se progres nesmetano odvijao bez velikih negativnih efekata.

Veoma je verovatno da ce se nesto tako i desiti i da ce AI sve vise napredovati prvo razvijana od strane coveka dok ne dodje do te faze i to voljom samog njenog tvorca coveka, da moze sama da se razvija. Sa druge strane kako AI se bude razvijala tako ce covek propadati i krenuce unazad sa svojim razvojem. U mnogim naprednim zemljama vec imaju problema jer deca neznaju da racunaju bez digitrona, a i zasto bi ucili ostale predmete kad ukoliko ih nesto zanima mogu to lako potraziti na netu i saznati mnogo vise nego iz knjiga i od svojih profesora. Oduvek sam smatrao da je velika mogucnost da vanzemaljci imaju sitna tela, a velike glave bas zbog upotrebe tehnike i robota koji ih zamenjuju u svim fizickim poslovima i da im zbog toga telo vremenom postaja zakrzljalo, a zbog bavljenja mentalnim i psihickog rada glave ostaju velike. Kod ljudi se moze desiti da im i tela i glave zakrzljaju jer ce sve poslove obavljati roboti i AI. Kad se pogledaju ljudi srednjeg veka svi su bili niskog rasta, ali zato dosta jaci od danasnjih ljudi. Pogotovo ratnici koji su vitlali macevima od 30 kg i stitovima iste tezite ponekad i vise od sat vremena, sta danasnji borci ne bi mogli da izdrze. Da se vratim na temu. Postoje teorije i dosta materijala o tome da zbog osnovnih zakona koji se ugradjuju u svakog robota (zastiti coveka i neugroziti ga, zastiti sebe osim ukoliko se to kosi sa prvim zakonom itd.) da stvarno moze doci do toga da AI shvati da smo mi sami parazit i da nas treba potamamiti jer nemamo svrhu vise na planeti. AI ce moci sama da se razvija i da istrazuje, popravlja i nadogradjuje, a sta ce moci covek, toliko zavistan od tih masina i AI. Mada zna se da je AI i kompjuteri savrseni koliko i njegovi tvorci pa ukoliko se bude sa njima postupalo na pravi nacin i ukoliko se budu razvijali pravim putem na zemlji se moze stvoriti utopija u kojoj ce svi sve imati i svi biti jednaki jer ce celu proizvodnju vrsiti roboti i AI. Ali sta ce onda covek raditi i da li ce mu biti dosadno. Navikavsi stalno na rad i istrazivanje i otkrivanje novih stvari, mocice da udruzi snage i da pocne da radi na osvajanju drugih svetova i planeta sireci nasu civilizaciju. Vreme ce vec pokazati sta je tacno, a sta ne.

Koliko ja vidim, s obzirom da je ravitak AI neminovan, postoje tri razdoblja u tom razvitku: Rodjenje (koje predstavlja sadasnjicu, dakle jos uvek se radja), simbiozu AI i coveka (kada ce covek predstavljati alat visoj inteligenciji) i samodovoljnost ( kada ce AI pronaci nacin da stvara i proizvodi bez pomoci coveka, tj. da prohoda). Sta ce biti sa nama to niko ne moze zna. Moguce je samo postavljati teorije o psiholoskom aspektu takve inteligencije, od koje ce naravno zavisiti i nasa sudbina.

ALF je deo naucno-fantasticnog serijala koji mogu da prihvatim ali AL, superinteligencija, da li je moguca? Da li postajemo tvorci pa robovi nasih ludih zamisli i ostvarenja? deluje isuvise blesavo, bar za jednog skeptika...

Postoji i velika verovatnoca da se u buducnosti covek i masina spoje. Vec uveliko se proizvode vestacke oci, razni udovi, a u americi cak rade na razvijanju biotehnologije koja ce omoguciti da se cipovi direktno ugradjuju u ljudski organizam. Jedna od ideja je da se ugradnjom cipova omoguci da covek bolje pamti informacije i brze ih obradjuje. Tu su onda i mogucnosti boljeg vida pa i neke vrste zoom vida. Razvojem te tehnologije mogla bi se omoguciti i komunikacija putem telepatije. Ugradnjom specijalnih dodatka direktno uz kostur coveka povecava se njegova izdrzljivost i snaga. Ovo bi neke podsetilo na robokapa, ali verujem da USA najvise tezi ka tome jer bi time dobili super vojnike, ali i super ljude. Covek vise ne bi morao da uci jer bi se prostom instalaciom podataka u cipove dobijala znanja. Tu onda dolazimo do jos strasnije buducnosti jer tako nesto ne bi bilo jeftino i zavisno od razvoja drustva mogla bi da nastane nova podela izmedju klasa na one koji imaju ugradjenu tehnologiju i na one prirodne koji bi se manje cenili. Mada i ako ne dodje do toga sigurno idemo ka tome da se oplodnja pocne vrsiti vestackim putem kako bi se geni ocistili i dobili zdraviji ljudi, ali i to bi izazvalo ponovo podele i diskreminaciju. Kako bilo do velikih promena ce doci, a ko prezivi pricace.

Nazalost, fundamentalni problem razvoja vestacke inteligencije na principu emergentnih svojstava iz distribuiranih sistema - problem razvoja konstituentnih relacija - nije jos uvek resen. Ovaj problem se u tekstu, iz nekih razloga, ne pominje. Najznacajniji naucnici u razvoju distribuiranih kognitivnih sistema poput Pola Smolenskog suocavaju se sa ovim problemom vec tridesetak godina, od kako su ga pristalice klasicne AI Dzeri Fodor i Zenon Pilisin prepoznali i precizno formulisali. Nada za razvoje poput ovog koji Cirkovic diskutuje lezi u resenju problema konstituentnosti kao nuzne relacije u ma kom sintaksickom sistemu. Trenutno na vidiku nema distribuiranog sistema koji bi pokazao ove osobine, kako Geri Markus diskutuje u knjizi "Algebarski um". Slazem se da je Cirkovic u pravu kada nasu kartu baca na razvoj vestackog zivota u distribuiranim sistemima, ali trenutno moramo da budemo zaista konzervativni (u pozitivnom smislu te reci, onako kako su naucnici uvek konzervativni) u pogledu toga kada cemo imati efektne realizacije takvih sistema. Skori pokusaji da se evolucija modelira kao statisticka bajezijanska evolucija, zahvaljujuci osobinama bajezijanskog pristupa u statistici (odluke se baziraju na vise informacija nego u klasicnoj paradigmi), mozda upucuju na otvaranje nekih novih vrata u svetu distribuirane obrade informacija. U svakom slucaju, veoma interesantna diskusija Cirkovica. Vise ovakvih tekstova na b92!

Goran Milovanovic,
Cognition & Perception
New York University

Pogledajte
http://www.wfs.org/index.htm
http://www.technologyreview.com/index.aspx
http://www.accelerating.org/
http://www.aleph.se/Trans/Global/Singularity/index.html

Zinucete. Ljudi razmisljaju o sve fantasticnijim stvarima, i ovo sto je Milan Cirkovic je, s mnogo vise detalja, pa i maste, vec ovde navedeno. Ceka nas niz sve uzbudljivijih decenija, a posto se sve eksponencijalno ubrzava, slede sve uzbudljivije godine, pa meseci, pa dani, pa sati, pa minuti, sekunde... Nakon cega cemo stvarno postati nepotrebni za bilo kakav dalji razvitak. Eshatoloski? Pojma nemam. Ali da sam radoznao, jesam.

Ko je rekao Matrix?!?!?
Ima tu jedna ozbiljna prepreka. Ljudi ce mozda pristati da "gaje" elektronske ljubimce koji pokazuju znake inteligencije (neki super-napredni Tamagotchi). Mozda ce postojati i veoma razvijeni programi sposobni da misle, ali ce uvek biti samo alat u rukama coveka - i nista vise od toga. Evo zasto...
Niko ne razmislja o tome koliko ce energije biti potrebno da se odrzava masovniji vestacki zivot. Energija postaje sve skuplja i zasto bi bilo ko pristao da placa energetske racune za rad nekih racunara/programa od kojih nema nikakvih koristi ili (jos gore) koji imaju sopstvenu "skrivenu" agendu koja nema veze sa onima koji placaju racun za struju.
To je i osnovni razlog zbog cega je IMHO pogresno smatrati bilo kakve racunarske programe zivima. Jednostavno njima nije neophodna razmena materije sa okolinom da bi postojali. Na nekom kvalitetnom mediju za skladistenje digitalnih podataka mogu u "hibernaciji" da "prezive" eone. Sa druge strane, dovoljno je samo da se predje na novu generaciju racunara ili programskog jezika i da te digitalne "zivuljke" ostanu samo obican i bezvredan digitalni kod ukoliko nema interakcije od strane coveka.
Jos jedna bitna stvar je covekova priroda koja zahteva od njega da dominira. Zbog toga ce uvek postojati "prekidac". Dakle, nikakve varijante iz Electric Dreams, Terminatora ili Matrix-a nisu moguce, posebno ne do 2026. Do tad cemo mozda imati terabajte RAM memorije u rucnim casovnicima, nano-masine koje lece sve boljke, web kamere sa live HD stream-om sirom Suncevog sistema, ali ne i Gospodara prstenova na Mrezi.
Na zalost, i ovaj esej meni lici samo na malo tehnicki slozeniju verziju onih "dosadnih" koje je pomenuo Cirkovic.

Willam Gibson, jedan od najizrazenijih predstavnika Cyberpunka, koga ste pomenuli, neprimetno i prirodno daje savrsenu projekciju simbioze coveka i "duha u masini" u buducnosti, a opet se citava njegova prica osvrce na drustveno dekadentni 20. vek, kao i na sav los uticaj coveka na planetu.
Sto se tice same AI, jako mi se dopada koncept nasumicnog razvoja, ili ucenja, pamcenja. Danas to postoji, u formi zadatih komandi koje cekaju svoj trenutak, u svakom operativnom sistemu...medjutim, samostalan razvoj vestackog entiteta, ucenje a potom i razumevanje je trenutak jednako znacajan i delikatan kao onaj trenutak kada se amorfni organski sekret, podstaknut necim, (aromaticnim vrelim blatom, hehehe) resio da treba da nesto uradi sa svojim zivotom, postajuci primitivan organizam. Interesantno je ziveti u 20. i 21. veku, vremenu kada je probijena brzina svetlosti, napravljeno antigravitaciono polje, kao i rani teleport (svetlost, laser, podaci), kloniranje uzelo maha...Zavalite se i uzivajte u predstavi!

Religijske dogme tvrde da je bog stvorio svet i u njemu coveka po svom liku. Bilo tacno ili ne, mi nemamo objasnjenje otkud i zasto mi postojimo. Medjutim prostom analizom do sada sakupljenih informacija o procesu evolucije moze se zakljuciti jedna prosta stvar: "Oblici zivota se neprestalno ulsoznjavaju u bivaju savrseniji i pametniji". U svetlu toga hajde da pretpostavimo da je "neko" stvorio zivot sa "nekim" ciljem (ovde baci religiske price u djubre). Taj "neki" cilj za nas je trenutno nedokuciv, ali ocigledno da zivot na putu ka njemu postaje uvek savrseniji i pametniji, i sto je najvaznije da kada dodje do situacije da jedna vrsta biva mnogo bolja od druge, druga izumire. E sad da se bacimo na AI. Ako se stvarno jednom u buducnosti desi da masina (kopjuter, mreza, robot ..), postane pametna (sto licno smatram neminovnim), onda ce ona vrlo brzo prestici coveka u procesu evolucije, i onda se ozbiljno moze postaviti pitanje sta ce biti sa nama! Posto se po profesiji bavim kopjuterima (Kao Dipl. Ing. Elektrotehnike lepo zivim od toga), mogu da vas uverim da danas kompjuteri nisu pametni ni u tragovima. (Inteligencija se definise kao: "Mogucnost generalizacije prokupljenog znanja kroz samostalno izvlacenje zakljucaka iz njega"). Za tako nesto ni najmoderniji kompjuteri nisu sposobni, niti je tako nesto na vidiku. Da bi se to ostvarilo potreban nam je stvarno kvantni skok u kompjuterskoj tehnologiji (Ljudski mozak radi na sasvim drugom principu (super paralelizovana neuronska mreza) od danasnjih kompjutera. Na tome se problemu naravno zdusno radi, i siguran sam da nam u decenijama i stolecima koje dolaze "nece biti dosadno".

Slazem se sa rezonom Zlopamtila.
Razvijanje AI je stotinama godina daleko od danas. Teza o dominaciji AI je samo SF. Kakav god da je AI zavisice od energije: dakle off/on je nesto sto ce uvek biti u čovekovim rukama.

Cela ova priča je jako interesantna, ali ima svojih izrazitih slabosti.
Izvorna slabost iz koje više-manje proističu i ostale jeste ta što se zasniva na konceptu evolucije, koji kaže : "znate...život je nastao tako što su jednog lepog dana neki molekuli napravili skup i odlučili da se spoje i postanu prvi prost organizam", a koji je isto tako verovatno kasnije "odlučivao" da postane nešto još bolje, pa su mu iz jake želje rasla krila, peraja itd itd. Ideja je dakle da već postoje nekakvi prosti digitalni "organizmi", koji su doduše veštački stvoreni, ali jesu sposobni da sami od sebe "evoluiraju" tj. "uče" i usvaršavaju se, pa će oni jednog lepog dana da dođu do stepena veštačke inteligencije ili ne znam čega već...
Pa dobro, svi oni kojima je logično da su nekada davno molekuli neorganske materije napravili svoju "skupštinu" i "odlučili" da postanu prvi prost organizam takav koncept mogu smatrati isto tako logičnim ali... može li taj digitalni "organizam" da funkcioniše i kada nema električne energije?...Može li da "živi" bez adekvatog hardvera? Naravno da ne može.
Kaže autor : " Počeli su da ispoljavaju mutacije i da evoluiraju.". Pozdravljam. Samo neka objasni u čemu se ogledaju te mutacije, jer ako bude rekao išta drugo osim toga da se one ogledaju u samostalnoj promeni sopstvenog koda jednog takvog programa onda će svako ko zna šta podrazumeva pojam evolucije shvatiti da bi sam autor "srušio" ceo koncept koji je uzeo kao početnu pretpostavku! Jer... evolucija pod "mutacijom" podrazumeva promenu genetskog koda... a ova navodna "digitalna evolucija"?... U čemu se ona ogleda?... Šta kažete?... Program je sam "odlučio" da promeni svoj sopstveni programski kod?... A recite mi molim vas, da li je to učinio u C++-u ili u Pascal-u?... I onda je "pojeo" prvi Excel dokument koga se dočepao, iako se dosada hranio samo mp3 fajlovima?... Pa jasno...bio je gladan...tolike promene...

Smatram da je tekst slab jer polazi sa stanovista vere u naucni i istorijski napredak. Da li znate koliko biljnih i zivotinjskih vrsta nestaje svakoga dana zahvaljujuci "napretku"? Zagadjenje plantete, promena klime, nove bolesti (aids, kravlje ludilo...), broj ubijenih i poginulih ljudi kroz istoriju. Da li ste videli tu eksponencijalnu krivu? I sta nas jos sve ceka sa daljim "napretcima".

Osnova teksta je vera i to pozitivisticka u to da ce covek stvoriti svest a mozda i zivot. Naravno, moze se verovati u sve i svasta: NLO, sport, telesno... Ali sve to je jos jedan prilog udaljavanja coveka od istine, koja je da je svakom coveku, pojednicnu, dato konacno vreme zivota na zemlji, da ce vrlo brzo umreti, i da to ne treba da mu bude izvor straha, nego podsticaj za izbor prave vere i izvor ljubavi prema zivotu i bliznjima.

Sto se tice mogucnosti kompjuterskih programa da 'evoluiraju' - vec dugo postoje tzv. polimorfijuci virusi cije se iteracije i mutacije mogu predvideti nekoliko koraka unapred, ali posle toga 'they get life of their own'. Sad, nije to bas pravi zivi organizam - on mutira na osnovu matematickih ireverzibilnih jednacina (recimo koristi MD5 ili SHA1 hash zbir svih fajlova koji se nadju na nekom racunaru, te time poprilicno postaje random). Naravno, njihove nepredvidive mutacije ne bi bile moguce da se tu ljudski zivot nije umesao - naime ziva jedinka pravi svoj sistem fajlova koji ti virusi koriste da bi 'izmenili' sebe te tako zaobisli i najnaprednije antivirus tehnike. Takvi kompjuterski virusi bi se mogli uporediti sa najprimitivnijom vrstom zivota za koju znamo - nanobima (nano bakterije, koje po bioloskim principima ne bi trebale da budu zive jer se predpostavlja da za smestanje svega potrebnog za rad jedne celije treba oko 200nm prostora, dok su nanobi manji i od 20nm). To su bakterije koje svoju evoluciju zasnivaju na medijumu na kome se nadju. Odnosno u zavisnosti od medijuma (stena, voda, vazduh...) na kome se nadju, oni ili rastu, ili se smanjuju, i cesto menjaju svoje oblike 'ciode'. Protiv takvih bakterija covek ne bi imao nikakvih sansi bas iz razloga sto ne mozemo predvideti sve moguce situacije u kojima ce se naci, te tako i njihove sledece evolutivne korake. Inace, postoje velike indicije da su doticni nanobi dosli na nasu planeticu sa Marsa, jer su otkriveni fosilisani ostatci istih u meteoritu koji je doleteo sa Marsa.
Tako da, nemojte zapostavljati primitivne oblike zivota - ma koliko nama nesto deluje mrtvo (recimo mnogi ljudi ne znaju da su korali - zivotinje) nikad ne znate kad ce to evoluirati u neki visi oblik zivota. Opet, toplo preporucujem za sve naukofile i naukofobe gore pomenuti tekst sa Wired-a. Razjasnice neke stvari obema stranama...

Čovek, kroz usavršavanje informatičkih tehnologija, koje su, po definiciji, usmerene na dizanje nivoa komunikacije, pokušava poboljšati i ubrzati ljudsku komunikaciju. Primenom informatičkih tehnologija, čovek prilazi sebi. Kada bude siguran da je ušao u sebe, čovek će napustiti ovakav sistem samoistraživanja i okrenuti se prirodi kao zanimljivijem medijumu za sticanje univerzalnih znanja.

Da bi se izvela validna analiza, potreban je kritičan broj informacionih jedinica. Današnji ljudski um je sve zahtevniji i skeptičniji, tako da je ovakav, relativno brz, razvoj računarske tehnologije, samo posledica povišenog analitičkog kriterijuma samog čoveka. Nakon analize, dešava se, prirodno posledično, sinteza. Čovek se uceljuje. Uceljuje se u svesti sveprisutnosti i bezgraničnog trajanja.

Ali, da pojednostavim stvari, kao što to i dolikuje analitičkom biću:

Čovek je žena + muškarac. Svi zaokruženi prirodni entiteti imaju odliku da se mogu reprodukovati i evoluirati. Svi smatramo čoveka zaokruženim prirodnim entitetom, te on, takodje, mora imati mogućnost da se reprodukuje i evoluira. Mušakrac se sam ne može reprodukovati niti to može žena, sama. To mogu samo muškarac + žena, te se, logično, formira definicija sa početka ovog pasusa.

Moderni polu-čovek, stanovnik prenaseljene planete Zemlje, pokušava, još uvek dominantno nesvesno, kroz primenu informatičkih tehnologija a naročito informacionih mreža, pronaći svoju drugu polovinu: muškarac ženu a žena muškarca. Savremeni polu-čovek se više ne zadovoljava stihijskom biološkom reprodukcijom, ne bira partnera po kriterijumu parcijalne biološke uklopljivosti. Današnji polu-čovek traži sve. I ništa manje od toga. Traži celog sebe.

Ako analizirate promet na internetu, primetićete da su u samom vrhu prezentacije koje sadržajem aludiraju na direktne odnose medju polovima. Nije slučajna ogromna popularnost tih prezentacija. Polu-čovek se preko njih može upoznati sa sopstvenim afinitetima, tj. izgraditi svesni model svojih očekivanja. Tada svoja očekivanja može analizirati i utvrditi njihovu realnost. Ukoliko su nerealna, pristupiće daljem prikupljanju podataka i novoj analizi. Ukoliko se bude trudio i koristio celo telo, do sinteze će stići dovoljno brzo, početi da živi kao uceljen i napustiti «informatičku Arku» koja ga je dovela do druge obale.

Polu-ljudi je mnogo i mnogo je tih Arki. Na njima rade mnogi, takodje, polu-ljudi. Ipak, moje je mišljenje da bi ovi «IT mornari» trebali svoj posao shvatiti kao temporaran i u jednom se trenutku na Arku ukrcati kao putnici. Ako večito ostanu fascinirani alatom i brodom, može se desiti da propuste cilj svoje inkarnacije.

Odlicna fantastika! Odnos te AI prema organskom zivotu bi bio odnos inteligencije prema prirodi. Moze se desiti da pre nego sto dovoljno evoluira kako bi shvatila da mora dugorocno da koegzistira sa prirodom, AI unisti prirodu tj. nas radi neposredne koristi. Kao sto su Aboridzini spalili sume da bi lakse lovili.

Odlicno stivo na tu temu je napisao jedan od najpoznatijih programera na svetu: http://www.wired.com/wired/archive/8.04/joy.html . Toplo preporucujem citanje, razjasnjava mnoge stvari oko toga kuda ide svet, kuda bi zeleo da ide, i kuda bi mogao da zavrsi ako nije naucio iz istorije da uvek treba biti dovoljno pazljiv a opet dovoljno otvoren da bi se progres nesmetano odvijao bez velikih negativnih efekata.

Veoma je verovatno da ce se nesto tako i desiti i da ce AI sve vise napredovati prvo razvijana od strane coveka dok ne dodje do te faze i to voljom samog njenog tvorca coveka, da moze sama da se razvija. Sa druge strane kako AI se bude razvijala tako ce covek propadati i krenuce unazad sa svojim razvojem. U mnogim naprednim zemljama vec imaju problema jer deca neznaju da racunaju bez digitrona, a i zasto bi ucili ostale predmete kad ukoliko ih nesto zanima mogu to lako potraziti na netu i saznati mnogo vise nego iz knjiga i od svojih profesora. Oduvek sam smatrao da je velika mogucnost da vanzemaljci imaju sitna tela, a velike glave bas zbog upotrebe tehnike i robota koji ih zamenjuju u svim fizickim poslovima i da im zbog toga telo vremenom postaja zakrzljalo, a zbog bavljenja mentalnim i psihickog rada glave ostaju velike. Kod ljudi se moze desiti da im i tela i glave zakrzljaju jer ce sve poslove obavljati roboti i AI. Kad se pogledaju ljudi srednjeg veka svi su bili niskog rasta, ali zato dosta jaci od danasnjih ljudi. Pogotovo ratnici koji su vitlali macevima od 30 kg i stitovima iste tezite ponekad i vise od sat vremena, sta danasnji borci ne bi mogli da izdrze. Da se vratim na temu. Postoje teorije i dosta materijala o tome da zbog osnovnih zakona koji se ugradjuju u svakog robota (zastiti coveka i neugroziti ga, zastiti sebe osim ukoliko se to kosi sa prvim zakonom itd.) da stvarno moze doci do toga da AI shvati da smo mi sami parazit i da nas treba potamamiti jer nemamo svrhu vise na planeti. AI ce moci sama da se razvija i da istrazuje, popravlja i nadogradjuje, a sta ce moci covek, toliko zavistan od tih masina i AI. Mada zna se da je AI i kompjuteri savrseni koliko i njegovi tvorci pa ukoliko se bude sa njima postupalo na pravi nacin i ukoliko se budu razvijali pravim putem na zemlji se moze stvoriti utopija u kojoj ce svi sve imati i svi biti jednaki jer ce celu proizvodnju vrsiti roboti i AI. Ali sta ce onda covek raditi i da li ce mu biti dosadno. Navikavsi stalno na rad i istrazivanje i otkrivanje novih stvari, mocice da udruzi snage i da pocne da radi na osvajanju drugih svetova i planeta sireci nasu civilizaciju. Vreme ce vec pokazati sta je tacno, a sta ne.

Koliko ja vidim, s obzirom da je ravitak AI neminovan, postoje tri razdoblja u tom razvitku: Rodjenje (koje predstavlja sadasnjicu, dakle jos uvek se radja), simbiozu AI i coveka (kada ce covek predstavljati alat visoj inteligenciji) i samodovoljnost ( kada ce AI pronaci nacin da stvara i proizvodi bez pomoci coveka, tj. da prohoda). Sta ce biti sa nama to niko ne moze zna. Moguce je samo postavljati teorije o psiholoskom aspektu takve inteligencije, od koje ce naravno zavisiti i nasa sudbina.

ALF je deo naucno-fantasticnog serijala koji mogu da prihvatim ali AL, superinteligencija, da li je moguca? Da li postajemo tvorci pa robovi nasih ludih zamisli i ostvarenja? deluje isuvise blesavo, bar za jednog skeptika...

Postoji i velika verovatnoca da se u buducnosti covek i masina spoje. Vec uveliko se proizvode vestacke oci, razni udovi, a u americi cak rade na razvijanju biotehnologije koja ce omoguciti da se cipovi direktno ugradjuju u ljudski organizam. Jedna od ideja je da se ugradnjom cipova omoguci da covek bolje pamti informacije i brze ih obradjuje. Tu su onda i mogucnosti boljeg vida pa i neke vrste zoom vida. Razvojem te tehnologije mogla bi se omoguciti i komunikacija putem telepatije. Ugradnjom specijalnih dodatka direktno uz kostur coveka povecava se njegova izdrzljivost i snaga. Ovo bi neke podsetilo na robokapa, ali verujem da USA najvise tezi ka tome jer bi time dobili super vojnike, ali i super ljude. Covek vise ne bi morao da uci jer bi se prostom instalaciom podataka u cipove dobijala znanja. Tu onda dolazimo do jos strasnije buducnosti jer tako nesto ne bi bilo jeftino i zavisno od razvoja drustva mogla bi da nastane nova podela izmedju klasa na one koji imaju ugradjenu tehnologiju i na one prirodne koji bi se manje cenili. Mada i ako ne dodje do toga sigurno idemo ka tome da se oplodnja pocne vrsiti vestackim putem kako bi se geni ocistili i dobili zdraviji ljudi, ali i to bi izazvalo ponovo podele i diskreminaciju. Kako bilo do velikih promena ce doci, a ko prezivi pricace.

Nazalost, fundamentalni problem razvoja vestacke inteligencije na principu emergentnih svojstava iz distribuiranih sistema - problem razvoja konstituentnih relacija - nije jos uvek resen. Ovaj problem se u tekstu, iz nekih razloga, ne pominje. Najznacajniji naucnici u razvoju distribuiranih kognitivnih sistema poput Pola Smolenskog suocavaju se sa ovim problemom vec tridesetak godina, od kako su ga pristalice klasicne AI Dzeri Fodor i Zenon Pilisin prepoznali i precizno formulisali. Nada za razvoje poput ovog koji Cirkovic diskutuje lezi u resenju problema konstituentnosti kao nuzne relacije u ma kom sintaksickom sistemu. Trenutno na vidiku nema distribuiranog sistema koji bi pokazao ove osobine, kako Geri Markus diskutuje u knjizi "Algebarski um". Slazem se da je Cirkovic u pravu kada nasu kartu baca na razvoj vestackog zivota u distribuiranim sistemima, ali trenutno moramo da budemo zaista konzervativni (u pozitivnom smislu te reci, onako kako su naucnici uvek konzervativni) u pogledu toga kada cemo imati efektne realizacije takvih sistema. Skori pokusaji da se evolucija modelira kao statisticka bajezijanska evolucija, zahvaljujuci osobinama bajezijanskog pristupa u statistici (odluke se baziraju na vise informacija nego u klasicnoj paradigmi), mozda upucuju na otvaranje nekih novih vrata u svetu distribuirane obrade informacija. U svakom slucaju, veoma interesantna diskusija Cirkovica. Vise ovakvih tekstova na b92!

Goran Milovanovic,
Cognition & Perception
New York University

Pogledajte
http://www.wfs.org/index.htm
http://www.technologyreview.com/index.aspx
http://www.accelerating.org/
http://www.aleph.se/Trans/Global/Singularity/index.html

Zinucete. Ljudi razmisljaju o sve fantasticnijim stvarima, i ovo sto je Milan Cirkovic je, s mnogo vise detalja, pa i maste, vec ovde navedeno. Ceka nas niz sve uzbudljivijih decenija, a posto se sve eksponencijalno ubrzava, slede sve uzbudljivije godine, pa meseci, pa dani, pa sati, pa minuti, sekunde... Nakon cega cemo stvarno postati nepotrebni za bilo kakav dalji razvitak. Eshatoloski? Pojma nemam. Ali da sam radoznao, jesam.

Ko je rekao Matrix?!?!?
Ima tu jedna ozbiljna prepreka. Ljudi ce mozda pristati da "gaje" elektronske ljubimce koji pokazuju znake inteligencije (neki super-napredni Tamagotchi). Mozda ce postojati i veoma razvijeni programi sposobni da misle, ali ce uvek biti samo alat u rukama coveka - i nista vise od toga. Evo zasto...
Niko ne razmislja o tome koliko ce energije biti potrebno da se odrzava masovniji vestacki zivot. Energija postaje sve skuplja i zasto bi bilo ko pristao da placa energetske racune za rad nekih racunara/programa od kojih nema nikakvih koristi ili (jos gore) koji imaju sopstvenu "skrivenu" agendu koja nema veze sa onima koji placaju racun za struju.
To je i osnovni razlog zbog cega je IMHO pogresno smatrati bilo kakve racunarske programe zivima. Jednostavno njima nije neophodna razmena materije sa okolinom da bi postojali. Na nekom kvalitetnom mediju za skladistenje digitalnih podataka mogu u "hibernaciji" da "prezive" eone. Sa druge strane, dovoljno je samo da se predje na novu generaciju racunara ili programskog jezika i da te digitalne "zivuljke" ostanu samo obican i bezvredan digitalni kod ukoliko nema interakcije od strane coveka.
Jos jedna bitna stvar je covekova priroda koja zahteva od njega da dominira. Zbog toga ce uvek postojati "prekidac". Dakle, nikakve varijante iz Electric Dreams, Terminatora ili Matrix-a nisu moguce, posebno ne do 2026. Do tad cemo mozda imati terabajte RAM memorije u rucnim casovnicima, nano-masine koje lece sve boljke, web kamere sa live HD stream-om sirom Suncevog sistema, ali ne i Gospodara prstenova na Mrezi.
Na zalost, i ovaj esej meni lici samo na malo tehnicki slozeniju verziju onih "dosadnih" koje je pomenuo Cirkovic.

Willam Gibson, jedan od najizrazenijih predstavnika Cyberpunka, koga ste pomenuli, neprimetno i prirodno daje savrsenu projekciju simbioze coveka i "duha u masini" u buducnosti, a opet se citava njegova prica osvrce na drustveno dekadentni 20. vek, kao i na sav los uticaj coveka na planetu.
Sto se tice same AI, jako mi se dopada koncept nasumicnog razvoja, ili ucenja, pamcenja. Danas to postoji, u formi zadatih komandi koje cekaju svoj trenutak, u svakom operativnom sistemu...medjutim, samostalan razvoj vestackog entiteta, ucenje a potom i razumevanje je trenutak jednako znacajan i delikatan kao onaj trenutak kada se amorfni organski sekret, podstaknut necim, (aromaticnim vrelim blatom, hehehe) resio da treba da nesto uradi sa svojim zivotom, postajuci primitivan organizam. Interesantno je ziveti u 20. i 21. veku, vremenu kada je probijena brzina svetlosti, napravljeno antigravitaciono polje, kao i rani teleport (svetlost, laser, podaci), kloniranje uzelo maha...Zavalite se i uzivajte u predstavi!

Religijske dogme tvrde da je bog stvorio svet i u njemu coveka po svom liku. Bilo tacno ili ne, mi nemamo objasnjenje otkud i zasto mi postojimo. Medjutim prostom analizom do sada sakupljenih informacija o procesu evolucije moze se zakljuciti jedna prosta stvar: "Oblici zivota se neprestalno ulsoznjavaju u bivaju savrseniji i pametniji". U svetlu toga hajde da pretpostavimo da je "neko" stvorio zivot sa "nekim" ciljem (ovde baci religiske price u djubre). Taj "neki" cilj za nas je trenutno nedokuciv, ali ocigledno da zivot na putu ka njemu postaje uvek savrseniji i pametniji, i sto je najvaznije da kada dodje do situacije da jedna vrsta biva mnogo bolja od druge, druga izumire. E sad da se bacimo na AI. Ako se stvarno jednom u buducnosti desi da masina (kopjuter, mreza, robot ..), postane pametna (sto licno smatram neminovnim), onda ce ona vrlo brzo prestici coveka u procesu evolucije, i onda se ozbiljno moze postaviti pitanje sta ce biti sa nama! Posto se po profesiji bavim kopjuterima (Kao Dipl. Ing. Elektrotehnike lepo zivim od toga), mogu da vas uverim da danas kompjuteri nisu pametni ni u tragovima. (Inteligencija se definise kao: "Mogucnost generalizacije prokupljenog znanja kroz samostalno izvlacenje zakljucaka iz njega"). Za tako nesto ni najmoderniji kompjuteri nisu sposobni, niti je tako nesto na vidiku. Da bi se to ostvarilo potreban nam je stvarno kvantni skok u kompjuterskoj tehnologiji (Ljudski mozak radi na sasvim drugom principu (super paralelizovana neuronska mreza) od danasnjih kompjutera. Na tome se problemu naravno zdusno radi, i siguran sam da nam u decenijama i stolecima koje dolaze "nece biti dosadno".

Slazem se sa rezonom Zlopamtila.
Razvijanje AI je stotinama godina daleko od danas. Teza o dominaciji AI je samo SF. Kakav god da je AI zavisice od energije: dakle off/on je nesto sto ce uvek biti u čovekovim rukama.

Cela ova priča je jako interesantna, ali ima svojih izrazitih slabosti.
Izvorna slabost iz koje više-manje proističu i ostale jeste ta što se zasniva na konceptu evolucije, koji kaže : "znate...život je nastao tako što su jednog lepog dana neki molekuli napravili skup i odlučili da se spoje i postanu prvi prost organizam", a koji je isto tako verovatno kasnije "odlučivao" da postane nešto još bolje, pa su mu iz jake želje rasla krila, peraja itd itd. Ideja je dakle da već postoje nekakvi prosti digitalni "organizmi", koji su doduše veštački stvoreni, ali jesu sposobni da sami od sebe "evoluiraju" tj. "uče" i usvaršavaju se, pa će oni jednog lepog dana da dođu do stepena veštačke inteligencije ili ne znam čega već...
Pa dobro, svi oni kojima je logično da su nekada davno molekuli neorganske materije napravili svoju "skupštinu" i "odlučili" da postanu prvi prost organizam takav koncept mogu smatrati isto tako logičnim ali... može li taj digitalni "organizam" da funkcioniše i kada nema električne energije?...Može li da "živi" bez adekvatog hardvera? Naravno da ne može.
Kaže autor : " Počeli su da ispoljavaju mutacije i da evoluiraju.". Pozdravljam. Samo neka objasni u čemu se ogledaju te mutacije, jer ako bude rekao išta drugo osim toga da se one ogledaju u samostalnoj promeni sopstvenog koda jednog takvog programa onda će svako ko zna šta podrazumeva pojam evolucije shvatiti da bi sam autor "srušio" ceo koncept koji je uzeo kao početnu pretpostavku! Jer... evolucija pod "mutacijom" podrazumeva promenu genetskog koda... a ova navodna "digitalna evolucija"?... U čemu se ona ogleda?... Šta kažete?... Program je sam "odlučio" da promeni svoj sopstveni programski kod?... A recite mi molim vas, da li je to učinio u C++-u ili u Pascal-u?... I onda je "pojeo" prvi Excel dokument koga se dočepao, iako se dosada hranio samo mp3 fajlovima?... Pa jasno...bio je gladan...tolike promene...

Smatram da je tekst slab jer polazi sa stanovista vere u naucni i istorijski napredak. Da li znate koliko biljnih i zivotinjskih vrsta nestaje svakoga dana zahvaljujuci "napretku"? Zagadjenje plantete, promena klime, nove bolesti (aids, kravlje ludilo...), broj ubijenih i poginulih ljudi kroz istoriju. Da li ste videli tu eksponencijalnu krivu? I sta nas jos sve ceka sa daljim "napretcima".

Osnova teksta je vera i to pozitivisticka u to da ce covek stvoriti svest a mozda i zivot. Naravno, moze se verovati u sve i svasta: NLO, sport, telesno... Ali sve to je jos jedan prilog udaljavanja coveka od istine, koja je da je svakom coveku, pojednicnu, dato konacno vreme zivota na zemlji, da ce vrlo brzo umreti, i da to ne treba da mu bude izvor straha, nego podsticaj za izbor prave vere i izvor ljubavi prema zivotu i bliznjima.

Sto se tice mogucnosti kompjuterskih programa da 'evoluiraju' - vec dugo postoje tzv. polimorfijuci virusi cije se iteracije i mutacije mogu predvideti nekoliko koraka unapred, ali posle toga 'they get life of their own'. Sad, nije to bas pravi zivi organizam - on mutira na osnovu matematickih ireverzibilnih jednacina (recimo koristi MD5 ili SHA1 hash zbir svih fajlova koji se nadju na nekom racunaru, te time poprilicno postaje random). Naravno, njihove nepredvidive mutacije ne bi bile moguce da se tu ljudski zivot nije umesao - naime ziva jedinka pravi svoj sistem fajlova koji ti virusi koriste da bi 'izmenili' sebe te tako zaobisli i najnaprednije antivirus tehnike. Takvi kompjuterski virusi bi se mogli uporediti sa najprimitivnijom vrstom zivota za koju znamo - nanobima (nano bakterije, koje po bioloskim principima ne bi trebale da budu zive jer se predpostavlja da za smestanje svega potrebnog za rad jedne celije treba oko 200nm prostora, dok su nanobi manji i od 20nm). To su bakterije koje svoju evoluciju zasnivaju na medijumu na kome se nadju. Odnosno u zavisnosti od medijuma (stena, voda, vazduh...) na kome se nadju, oni ili rastu, ili se smanjuju, i cesto menjaju svoje oblike 'ciode'. Protiv takvih bakterija covek ne bi imao nikakvih sansi bas iz razloga sto ne mozemo predvideti sve moguce situacije u kojima ce se naci, te tako i njihove sledece evolutivne korake. Inace, postoje velike indicije da su doticni nanobi dosli na nasu planeticu sa Marsa, jer su otkriveni fosilisani ostatci istih u meteoritu koji je doleteo sa Marsa.
Tako da, nemojte zapostavljati primitivne oblike zivota - ma koliko nama nesto deluje mrtvo (recimo mnogi ljudi ne znaju da su korali - zivotinje) nikad ne znate kad ce to evoluirati u neki visi oblik zivota. Opet, toplo preporucujem za sve naukofile i naukofobe gore pomenuti tekst sa Wired-a. Razjasnice neke stvari obema stranama...

Čovek, kroz usavršavanje informatičkih tehnologija, koje su, po definiciji, usmerene na dizanje nivoa komunikacije, pokušava poboljšati i ubrzati ljudsku komunikaciju. Primenom informatičkih tehnologija, čovek prilazi sebi. Kada bude siguran da je ušao u sebe, čovek će napustiti ovakav sistem samoistraživanja i okrenuti se prirodi kao zanimljivijem medijumu za sticanje univerzalnih znanja.

Da bi se izvela validna analiza, potreban je kritičan broj informacionih jedinica. Današnji ljudski um je sve zahtevniji i skeptičniji, tako da je ovakav, relativno brz, razvoj računarske tehnologije, samo posledica povišenog analitičkog kriterijuma samog čoveka. Nakon analize, dešava se, prirodno posledično, sinteza. Čovek se uceljuje. Uceljuje se u svesti sveprisutnosti i bezgraničnog trajanja.

Ali, da pojednostavim stvari, kao što to i dolikuje analitičkom biću:

Čovek je žena + muškarac. Svi zaokruženi prirodni entiteti imaju odliku da se mogu reprodukovati i evoluirati. Svi smatramo čoveka zaokruženim prirodnim entitetom, te on, takodje, mora imati mogućnost da se reprodukuje i evoluira. Mušakrac se sam ne može reprodukovati niti to može žena, sama. To mogu samo muškarac + žena, te se, logično, formira definicija sa početka ovog pasusa.

Moderni polu-čovek, stanovnik prenaseljene planete Zemlje, pokušava, još uvek dominantno nesvesno, kroz primenu informatičkih tehnologija a naročito informacionih mreža, pronaći svoju drugu polovinu: muškarac ženu a žena muškarca. Savremeni polu-čovek se više ne zadovoljava stihijskom biološkom reprodukcijom, ne bira partnera po kriterijumu parcijalne biološke uklopljivosti. Današnji polu-čovek traži sve. I ništa manje od toga. Traži celog sebe.

Ako analizirate promet na internetu, primetićete da su u samom vrhu prezentacije koje sadržajem aludiraju na direktne odnose medju polovima. Nije slučajna ogromna popularnost tih prezentacija. Polu-čovek se preko njih može upoznati sa sopstvenim afinitetima, tj. izgraditi svesni model svojih očekivanja. Tada svoja očekivanja može analizirati i utvrditi njihovu realnost. Ukoliko su nerealna, pristupiće daljem prikupljanju podataka i novoj analizi. Ukoliko se bude trudio i koristio celo telo, do sinteze će stići dovoljno brzo, početi da živi kao uceljen i napustiti «informatičku Arku» koja ga je dovela do druge obale.

Polu-ljudi je mnogo i mnogo je tih Arki. Na njima rade mnogi, takodje, polu-ljudi. Ipak, moje je mišljenje da bi ovi «IT mornari» trebali svoj posao shvatiti kao temporaran i u jednom se trenutku na Arku ukrcati kao putnici. Ako večito ostanu fascinirani alatom i brodom, može se desiti da propuste cilj svoje inkarnacije.