Raspad monopola

Karl Poper kaže da nam nisu toliko potrebni dobri ljudi, koliko su nam potrebne dobre institucije. Dobre, što znači demokratske. Tamo gde takvih institucija nema, brzo se uspostavlja politički monopol grupe stranaka, jedne stranke, ili - najčešći slučaj - jednog čoveka.

Istorija DOS-a to samo potvrđuje. Na izborima pre dve godine, a potom i na ulici, pao je Slobodan Milošević, ali nije pao režim političkog monopola. Nisu građani Srbije dali svoj glas za onakvu raspodelu političke moći kakva je potom usledila. Za to da neke stranke koje same ne bi prešle ni izborni cenzus dobijaju tolike uticajne položaje, a ni za to da se iz Skupštine izbacuju poslanici one stranke sa imenom čijeg predsednika se na već pomenute izbore izlazilo.

Raspad DOS-a može stoga imati povoljne posledice po politički život zemlje. Time se narušava ponovo uspostavljeni režim političkog monopola i priprema psihološko tle za neke druge izbore posle kojih će se raspodela moći obaviti u saglasnosti sa istinskom izbornom voljom građana. A to će sa svoje strane pomoći da najzad dobijemo demokratske institucije koje ovde ne postoje već više od pet decenija.

       NIKOLA MILOŠEVIĆ