Pukotine u Karadžićevoj odbrani

IWPR saznaje, iz obaveštajnih krugova NATO, da je na snazi nova strategija za hvatanje Radovana Karadžića. Nju sprovodi komandant SFOR-a, američki general Virdžil Peket, koji je od preuzimanja komande nad snagama SFOR-a u Bosni, u oktobru 2003. godine, jasno stavio do znanja kako je čvrsto rešen da prekine farsu koja traje već osam godina. Pišu: Hju Grifits i Nerma Jelačić iz Sarajeva.

Reč je o taktici koja se pokazala uspešnom pri hvatanju Sadama Huseina u Iraku – hapšenje bivših telohranitelja iračkog diktatora, za koje se veruje da su ostali bliski mreži jataka koja mu je omogućavala da ostane na slobodi.

SFOR je u januaru pritvorio Dušana Tešića – Batu i Željka Jankovića – Lunu, nekadašnje telohranitelje bivšeg srpskog lidera u Bosni.

Snage SFOR-a privele su Tešića 10. januara na Palama. Obaveštajni krugovi u Bosni potvrđuju da je hapšenje Tešića u vezi sa istragom SFOR-a o mreži Karadžićevih pomagača. Dodaju, takođe, da Tešić sarađuje sa istražiteljima. "Bato Tešić peva kao ptičica", rekao je jedan izvor. Tešić nema nezavisnog advokata već samo oficire iz SFOR-ove pravne službe koji ga savetuju.

Drugo hapšenje odigralo se 28. januara u Bijeljini, na severoistoku Bosne. Tada je SFOR priveo Jankovića.

Poput Tešića, Janković je bio u Karadžićevoj specijalnoj policijskoj jedinici i uhapšen je 1998. godine u vezi sa ubistvom visokog zvaničnika bosanske policije koji je tada radio na istrazi o mreži Karadžićevih jataka. Janković je sada, kao i Tešić, u pritvoru na nepoznatoj lokaciji.

Hapšenje Tešića unelo je, međutim, dodatni element u potrazi za Karadžićem. Naime, reč je o mogućem angažovanju ključnih ličnosti iz Karadžićeve mreže u inostranim humanitarnim i nevladinim organizacijama. Tešić je, kako tvrde bivši uposlenici, duže vreme radio kao fikser za jednu od vodećih grčkih nevladinih organizacija – Međunarodnu inicijativu za čišćenje minskih polja, IMI.

Izvori IWPR-a kažu da je Tešić radio kao fikser za grčku NVO od 2001. godine do hapšenja, 2003. godine.

To može dovesti u neugodnu situaciju grčku vladu i ostale donatore koji ustupaju sredstva toj nevladinoj organizaciji. Obaveštajni izvor iz SFOR-a  izjavio je za IWPR 19. januara da SFOR proverava aktivnosti IMI-ja u Bosni nakon Tešićevog hapšenja.

 DEO KARADŽIĆEVE MREŽE?

Tešić je blizak Karadžićevom krugu ljudi. Nakon što je proveo ratne godine (1992–1995) u paravojnoj jedinici bosanskih Srba u Hadžićima, u blizini Sarajeva, koje je bilo pod opsadom, pridružio se specijalnoj policijskoj jedinici koju je osnovao Karadžić sa zadatkom da se brine o njegovoj bezbednosti.

Kako se Karadžićev uticaj postepeno krunio, Tešić se suočavao sa problemima: u maju 1998. godine uhapšen je po nalogu šefa policije bosanskih Srba, Ljubiše Savića Mauzera, zbog navodne umešanosti u ubistvo zamenika šefa policija na Palama Srđana Kneževića. Knežević je ubijen pošto je prethodno privodio dobro poznatog pomagača Radovana Karadžića što je, očito, ogorčilo pristalice bivšeg lidera bosanskih Srba.

Tešić je pušten iz pritvora u maju 1998. godine i protiv njega nije podignuta nikakva krivična prijava. Potom je počeo da radi kao telohranitelj za ključnu ličnost u srpskom nacionalističkom podzemlju – Željka Ražnatovića Arkana.

Nakon što je ozloglašeni paravojni lider i, potom, mafijaški bos, ubijen 2000. godine u Beogradu, Tešić se vratio u Bosnu, gde je – prema izvoru iz bosanske federalne tajne službe, FOSS – radio kao šef obezbeđenja lidera Karadžićeve Srpske demokratske stranke Dragana Kalinića. Za Kalinića je radio do kraja novembarskih izbora 2000. godine.

VEZA SA INOSTRANOM NVO

Tešićeve međunarodne veze datiraju s kraja 2001. godine, kada je počeo da radi, mada nezvanično, za IMI. Tu ga je doveo, krajem 2001, grčki državljanin koji je upravljao aktivnostima te organizacije u Bosni, Panajotis Kastoras – Panos.

Najmanje dva izvora potvrdila su da je IMI koristio Tešića kada je trebalo izvršiti  pritisak na radnike za koje se smatralo da izazivaju nemire i gloženja unutar organizacije, ali i generalno, radi odbrane interesa te nevladine organizacije.

Jedan bivši radnik IMI-ja iz Sarajeva izjavio je za IWPR da Tešić nije bio nepoznat najvišim zvaničnicima unutar organizacije, te da je imao bliske veze sa predsednikom IMI-ja Konstantinosom Cevelekosom. "Kad god bi Konstantinos razgovarao sa Tešićem koristio bi drugog prevodioca, koji bi dolazio iz Atine. Niko drugi nije smeo da prevodi na tim sastancima", kaže izvor.

Jedan od ukupno tri bivša radnika te organizacije,  koje je IWPR pojedinačno intervjuisao, kaže da je Cevelekos predstavio Tešića na sastanku NVO u sarajevskom hotelu "Holiday Inn", 22. oktobra 2003, kao prijatelja.

Pod Cevelekosovim rukovodstvom, IMI je postala značajna humanitarna organizacija. Osnovana je 2000. godine, a na veb sajtu organizacija je opisana kao svetski lider u oblasti čišćenja minskih polja. Takođe se pominju pohvale koje su uputili organizaciji međunarodni zvaničnici kao što je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, za dostignuća u Libanu. IMI dobija finansijsku pomoć od grčke vlade. Izvor iz grčkog  Ministarstva inostranih poslova rekao je u izjavi za IWPR da je ta nevladina organizacija primila 1.660.620 evra u 2003. godini samo za projekte koji se sprovode u Bosni.

Na pitanje novinara IWPR-a, predsednik IMI-ja je priznao da poznaje Tešića, mada je negirao da ga je on zaposlio u svojoj organizaciji. Cevelekos je rekao da je Tešića jedino sreo nekoliko puta "na kafi", dok je ovaj još radio kao policajac. Dodao je, takođe, da je IMI proveravala radne biografije svakog kandidata za zaposlenje. "Redovno proveravamo da li naši radnici imaju kriminalni dosije i redovno tražimo mišljenje tima Ujedinjenih nacija za čišćenje minskih polja s tim u vezi", tvrdi on.

Teško je ove tvrdnje pomiriti sa činjenicom da su Ujedinjene nacije ugasile svoju organizaciju za čišćenje minskih polja u Bosni pre nekoliko godina. Od lokalnog naslednika ove organizacije UN – Centra za čišćenje mina Bosne i Hercegovine – ne traže se provere svih radnika organizacija kao što je IMI. Prema važećim zakonskim propisima, njena jedina obaveza je da proveri sertifikate i lične karte registrovanih radnika koji su angažovani na čišćenju mina. Ta lokalna organizacija, i inače, nije u poziciji da pruži informacije iz radnih biografija neprijavljenih radnika angažovanih na čišćenju mina, a kamoli fiksera.

Veza sa UNIPAK-om – i Karadžićem

IWPR je iz nekoliko izvora dobio izjave da su nakon Tešićevog dolaska u IMI, multietnički timovi za čišćenje mina zamenjeni srpskim timovima sa Pala, za koje je ljude obezbedio UNIPAK. UNIPAK je kompanija sa sedištem na Palama a vodi je Karadžićev bivši šef policije Radomir Kojić.

UNIPAK je u više navrata privukao pažnju međunarodnih zvaničnika kao preduzeće koje održava isuviše bliske veze sa Karadžićem. Brisel je 2. jula 2003. godine uveo zabranu putovanja u države Evropske unije za Radomira Kojića zbog njegove navodne uloge u zaštiti bivšeg lidera SDS-a.

Sjedinjene Američke Države takođe su izrazile zabrinutost u vezi sa Kojićem i UNIPAK-om. "Preduzeti su konkretni koraci kako američka sredstva ili podrška ne bi stizali do UNIPAK-a ili poslovnih partnera tog preduzeća", rekao je za IWPR Džejms Koen, zvaničnik američke ambasade u Sarajevu.

Izvori IWPR-a opisali su kako je Tešićev dolazak – i angažovanje UNIPAK – uticalo na sastav timova za čišćenje mina grčkog IMI-ja.

Robert Sofradin, etnički Hrvat koji je radio u Boderistu, kod Brčkog, od oktobra do decembra 2001. godine, pripadao je multietničkom timu za čišćenje mina u Brčkom, ali je izgubio posao u zimu 2001. godine. Radnicima je rečeno da će se vratiti na posao na proleće 2002, kako bi završili započeti projekat.

"Nikada nam se posle toga nisu javili", kaže Sofradin za IWPR, "ali su doveli ljude sa Pala. Mi smo imali ugovore, ali nam nikada nisu objasnili zašto nas nisu pozvali da završimo posao za koji su nas prvobitno angažovali."

Predsednik IMI-ja demantovao je ove tvrdnje. U izjavi za IWPR, rekao je kako članovi multietničkog tima nisu zamenjeni isključivo bosanskim Srbima, dodajući da je najmanje jedan bosanski Hrvat ostao u njegovom globalnom timu za čišćenje mina.

Nakon što se UNIPAK, u julu 2003. godine, našao na spisku koji bi se mogao nazvati međunarodnom crnom listom, aktivnosti su redukovane. Međutim, tri izvora iz zajednice za čišćenje minskih polja kažu da su radnici UNIPAK-a nastavili da rade za IMI.

Oni tvrde da su radnici UNIPAK-a bili angažovani na projektima IMI-ja u Bosni do kraja prošle godine, dok su ostali radili za IMI na Bliskom istoku. Bivši radnik IMI-ja kaže: "Mi nismo angažovali to preduzeće, već samo radnike. Za to nam je bio potreban kontakt sa Kojićem."

"Svi ga se plaše na Palama, tako da IMI nije smeo da ga zaobiđe. On ima veze u aktuelnoj bosanskoj vladi, ali i sa 'glavnom zverkom'", kaže ovaj izvor, aludirajući na Radovana Karadžića.

Čini se da hapšenje Tešića i Jankovića obeležava značajnu fazu u istrazi za koju izvori SFOR-a kažu da predstavlja ozbiljan napredak u slučaju Karadžić. Intenziviranje potrage za Karadžićem u direktnoj je vezi sa činjenicom da je mandat SFOR-a u Bosni pri kraju, s obzirom na to da se povlačenje očekuje do kraja 2004. godine.

U međuvremenu, Tešićevo hapšenje dovodi u neugodnu poziciju IMI i zvaničnike iz grčke vlade koji NVO podržavaju. U najboljem slučaju, zvaničnici IMI-ja će se suočiti sa optužbama za propuste pri proveri biografija i prošlosti njihovih lokalnih partnera u Bosni. U najgorem slučaju – za svesno održavanje veza sa ljudima koji su deo mreže pristalica i pomagača Radovana Karadžića – najtraženijeg čoveka u Bosni.

Hju Grifits je koordinator istraživačkih projekata IWPR-a, a Nerma Jelačić je menadžer projekta IWPR-a u Sarajevu.