Kad kost izgubi čvrstinu

Osteoporoza je bolest koju karakteriše poremećaj koštane čvrstine praćen povećanim rizikom od preloma – tu definiciju oboljenja koje u svetu postaje predmet sve većeg interesovanja daje nam dr Milena Đurić, internista, član Konzilijuma za osteoporozu Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".

Za običan svet osteoporoza nije dovoljno shvaćena bolest, jer – nikad ne boli. Tek kad, recimo, žena padne u stanu, ili na ulici, pa joj prsne kost kao da se radi o tankoj suvoj grančici i ona završi u gipsu, neretko prvi put čuje da je ono što joj se desilo – posledica nelečene osteoporoze. Naime, kosti postaju krte, rupičaste, lako lomljive, a na rendgenu lekari često u svom žargonu takve pacijentkinje opišu kao "providne".

Tiha i podmukla

– Osteoporoza je godinama tretirana kao stanje, kao nešto što ide uz proces starenja i godine. Ali gubitak koštane mase nije izražen kod svih u istoj meri. Najnovija svetska statistika govori da se posle 50. godine starosti smanjenje koštane mase registruje kod svake treće žene i svakog osmog muškarca. Zvanične statistike iz 2002. godine pokazuju da danas od ove bolesti u svetu boluje 44 miliona žena starijih od 50 godina. Čak ni u najrazvijenijem svetu nije dijagnostikovano više od 34 odsto obolelih, ali je alarmantno da se samo 15 procenata obolelih leči. Izračunato je da se svakog minuta dešavaju dva preloma – objašnjava doktorka Đurić.

Međunarodna organizacija za borbu protiv osteoporoze svakog 20. oktobra obeležava Svetski dan borbe protiv ove bolesti, kako bi i na taj način skrenula pažnju na ovo, kako objašnjava naša sagovornica, vrlo rasprostranjeno i ozbiljno oboljenje koje je zapostavljeno. Poznato je da je zovu "tihom bolešću", što je najblaži izraz za podmuklo oboljenje koje se krije iza odsustva bola, dok kosti postaju sve poroznije i krtije.

– Pacijenti se najčešće javljaju lekaru tek posle prvog preloma, dok su znatno manje brojni oni koji dolaze preventivno, da bi ustanovili stepen koštane gustine, a samim tim i rizik za nastanak preloma. Daleko je više onih pacijenata koji se javljaju zbog bolova, pre svega u kičmi, ali i u drugim delovima skeleta, što su najčešći simptomi degenerativnih promena. Osteoporoza se razvija potpuno asimptomatski, znači bez bolova, tako da se u svakodnevnoj praksi dešava da tek prelom otkrije pravu prirodu bolesti. Tada je za lečenje već relativno kasno. Prelom koji najviše ugrožava pacijenta je svakako prelom kuka, kod koga je stopa smrtnosti u nekim evropskim zemljama čak veća od stope smrtnosti nakon moždanog udara – objašnjava dr Đurić.

Klasičnim rendgenskim snimanjem nije moguće postaviti preciznu dijagnostiku, naročito u ranom stadijumu bolesti. Jedino precizno merenje koštane gustine može da se obavi denzitometrima. To su aparati konstruisani na principu "iks" zraka, kod kojih se meri koštana gustina kičmenih pršljenova, kuka ili pete ili na ultrazvučnom principu gde se najčešće koriste snimci pete ili potkolenice.

– Nažalost, spadamo u red zemalja s najmanjim brojem ovih aparata po stanovniku u državnim ustanovama. Tu vrstu snimanja je moguće obaviti i u privatnim ordinacijama. Na Institutu za ortopedsko- hirurške bolesti "Banjica", kao jednoj od najvećih ustanova ove vrste u Evropi, među prvima smo u našoj zemlji shvatili značaj ove bolesti, ozbiljnost njenih posledica i važnost multidisciplinarnog pristupa. Krajem osamdesetih godina formiran je Konzilijum za osteoporozu, koji danas primi oko 35 do 40 pacijenata nedeljno, od kojih dve trećine boluje od osteoporoze. Ti pregledi se unapred zakazuju i na njih se relativno dugo čeka, s obzirom na poznate probleme koji prate naše zdravstvo – konstatuje dr Milena Đurić.

Hormoni i kretanje

Osteoporoza više ugrožava žene zbog prirodno manje količine koštane mase, njenog naglog gubitka posle menopauze i prosečno dužeg životnog veka. Gracilna konstitucija, odmakla životna dob, pripadnost beloj rasi, a pre svega, nasleđe, čija se dominantna uloga u formiranju koštane strukture danas sve više ističe, neki su od faktora rizika na koji ne možemo mnogo da utičemo. Manje cigareta, kafa ili alkohola, povećani unos kalcijuma i, naročito, briga o dovoljnoj i redovnoj fizičkoj aktivnosti su, međutim, stvari na koje možemo da utičemo. Možemo da korigujemo loše navike i da time unekoliko smanjimo mogućnost pojave osteoporoze.

Doktorka Đurić dodaje i da se ženama s ranom menopauzom preporučuje hormonska nadoknada pod nadzorom stručnjaka, budući da estrogeni imaju značajan uticaj na održavanje koštane mase. Važno je voditi računa o odgovarajućem unošenju kalcijuma, posebno u doba rasta i razvoja, kad se formira skelet, tokom trudnoće i dojenja, posle menopauze, kad fiziološki pad hormona uslovljava gubitak koštane mase. Na gubitak koštane mase mogu da utiču i neki lekovi koji su neophodni za lečenje određenih bolesti, kao što su kortikosteroidi, antiepileptici, hormoni štitaste žlezde.

– Osteoporoza se javlja i kod muškaraca, ali u nešto manjem broju, mada je poslednjih godina zabeležen porast. Osteoporozu kod muškaraca treba ozbiljno shvatiti i obavezno isključiti neko oboljenje koje se može kriti iza ove dijagnoze. Ova bolest kod muškaraca ima težu kliničku sliku i praćena je većim brojem preloma, a najčešće se javlja kod alkoholičara, osoba sa hipogonadizmom ili kod dugotrajne primene kortikosteroida. Smrtnost nakon preloma kuka je čak veća nego kod žena – upozorava naša sagovornica.

Danas postoje lekovi koji mogu da zaustave dalji gubitak koštane mase pacijenata s već ustanovljenom osteoporozom, pa čak mogu da dovedu i do formiranja nove kosti. Kako objašnjava doktorka Đurić, reč je o bisfosfonatima, preparatima koji deluju isključivo na kost, zatim o hormonskoj supstitucionoj terapiji, kalcitoninu... Svakoj vrsti terapije neophodno je dodavati preparate kalcijuma i vitamina De, uz stalan stručni nadzor. Osnovni cilj terapije je da se popravi kvalitet kosti i tako spreči eventualni prelom. Važno je, pre svega, sprečiti prelom kuka, koji nosi visok stepen invaliditeta, pa čak i smrtnosti. Takav prelom podrazumeva visoke troškove ortopedskih operacija, bolničko lečenje, zatim iziskuje kućnu negu, pomagala, odsustvovanje s posla, angažovanje svih iz bolesnikove okoline. Naši lekari zato kažu kako je i za pacijenta i za društvo mnogo jednostavnije da se investira na vreme u lekove koji bi omogućili prevenciju preloma.

– Zbog svoje visoke cene, lekovi nisu pristupačni svim pacijentima. Na primer, terapija fosamaksom, koji se danas najviše koristi, mesečno staje 3000 dinara. Naše Udruženje za borbu protiv osteoporoze u više navrata je nadležnim institucijama upućivalo zahtev za uvođenje nekih od lekova za osteoporozu na pozitivnu listu. Međutim, ovakvi zahtevi, kao i molbe za većim brojem denzitometara do danas su ostali bez odgovora – kaže dr Milena Đurić.