Luksuz po meri države i naroda!?

Raskošni stambeni fond u vlasništvu ugašene savezne države i DIPOS-a, čija raspodela se krajem 2000. godine našla pod lupom Komisije za stambena pitanja, prema izveštaju čije delove prenosimo bio je izdašna baza za brojne funkcionere koji su se tih godina penjali naizmenično po lestvicama savezne i republičke vlasti, ali i za zaslužne u njihovom, na ovaj ili onaj način, bliskom okruženju. Mada su stanovi dodeljivani namenski, u zakup, kao službeni, radi stambenog obezbeđenja za vreme obavljanja funkcije, velik broj je, u međuvremenu, na razne načine, po svoj prilici, postao privatno vlasništvo.

Naime, nakon promene vlasti pre tri godine, Savezno ministarstvo pravde je novembra 2000. naložilo Saveznom upravnom inspektoratu da proveri zakonitost akata i rada Komisije Savezne vlade za stambena pitanja. Na osnovu toga nastao je izveštaj 030-1/2001. na pedesetak kucanih strana, koji su potpisali: Miroslava Đurović, Biserka Marković, Dragana Radovanović i Slobodan Macura. U njemu su navedena imena funkcionera saveznih organa koji su od 1994. do oktobra 2000. godine postali zakupci na neodređeno vreme stanova koji su im dati u zakup za službene potrebe, na elitnim beogradskim lokacijama - od čuvenog trougla Knez Mihailova, Terazije, Skadarska do senovitih bulevara Dedinja i Senjaka. Jedna od glavnih prepreka u radu komisije je bilo nepostojanje evidencije službenih stanova, što je onemogućilo da se ustanovi tačan broj i struktura stanova koji su bili u posedu saveznih organa. Navedeno je da nije poštovana zakonska procedura kod dodeljivanja i rang-lista. Većina predmeta ne sadrži zahtev za dodelu službenog stana na korišćenje sa odgovarajućom dokumentacijom, shodno odredbama članova 12, 14 i 15 Uredbe o načinu i kriterijumu dodele stanova u zakup i dodeljivanju stambenih zajmova. U nekim predmetima nema rešenja Komisije za stambena pitanja o davanju stana u zakup, a ni u jednom predmetu nema ugovora o zakupu stana na određeno vreme, koji su korisnici obavezni da zaključe - navodi se u izveštaju.

Ispitivani su i kriterijumi dodele stambenih kredita do oktobra 2000. godine. Pažnju privlači iznos od 300.000 dinara, koliko je dodeljeno Goranu Matiću, Evica Matić dobila je 200.000 dinara, Božidar Antić 300.000 dinara, a bivši savezni ministar pravde Petar Jojić 4.000.000 dinara. Na spisku vila i stanova DIPOS-a, dodeljenim na neodređeno vreme u zakup, po kvadraturi i lokaciji najupečatljiviji su ugovori: Živadina Jovanovića kome se posrećilo 374 kvadratnih metara u Save Grujića, princa Tomislava Karađorđevića sa 328 metara u ulici Vladete Kovačevića, Jovice Stanišića, koji je postao zakupac objekta ukupne kvadrature 316 metara u Vasilija Gaćeše, njegovog prvog komšije “preko plota” Zorana Lilića sa 309 kvadrata, Zorana Anđelkovića sa 232 kvadrata u Beogradskog bataljona, Sanje Miković sa 220 kvadrata u istoj ulici Sente Milenkovića sa 155 metara u Šekspirovoj, bivšeg ministra sporta Zorana Bingulca sa 198 kvadrata u Šumatovačkoj, Borislava Miloševića za objekat od 300 kvadratnih metara u Kačaničkoj, Dragana Tomića (“Jugopetrol”) u Koste Glavinića na 160 kvm. Tu je i 70 kvadratnih metara u Gospodar Jevremovoj na ime Vladimira Kršljanina i 82 kvadrata u epicentru centra Beograda na ime Borislava Vukovića, koji posle onakvih prethodnika zvuče prilično skromno.

U nekim ugovorima, kako se navodi u izveštaju, uočeni su tipski nedostaci kod prilaganja dokumentacije i prikaza stambenih prilika u momentu dodele stanova. Mnogi od njih već su imali stanove u Beogradu ili u unutrašnjosti i nekim ugovornim klauzulama obavezivali su se da će ih, kad dobiju nove stanove, ustupiti saveznom stambenom fondu, ali u nekim slučajevima situacija nije sasvim jasna. Iz izveštaja se, takođe, vidi da su munjevitom brzinom kojom su se penjali po funkcijama funkcionerima rasli i stambeni apetiti. Na primer, aktuelni ambasador u Rusiji Danilo Vuksanović, kao potpredsednik Savezne vlade, dobio je stan od 65 kvadrata u Beogradu u Strahinjića Bana na neodređeno vreme. Istovremeno je u Podgorici imao stan od 200 kvadrata, a nije jasno da li je saveznom fondu ustupio neku stambenu jedinicu za beogradski stan. Bivši savezni premijer Dragiša Pešić je jula 2000. godine, kao ministar finansija, dobio u zakup stan od 85 kvm u Beogradu u Dobračinoj ulici. Ali, kako stoji u izveštaju, nema podataka o njegovoj prethodnoj stambenoj situaciji. Srđa Božović, dojučerašnji predsednik Veća republika, istog meseca iste godine iz stana od 63 kvm u Skenderbegovoj seli u službenih 115 kvadrata u Gospodar Jevremovoj. Nema podataka o prethodnoj stambenoj situaciji, a nema predmeta o rešavanju stambenog pitanja - precizira se u izveštaju. Da li će Božović ostati Beograđanin ili će ga povući zavičajna nostalgija u rodnu Crnu Goru, videćemo za koji dan.

Istog jula po Beogradu se ubrzano seljakao i savezni ministar Želidrag Nikčević. Pošto mu se posrećilo da postane zakupac trosobnog stana od 115 kvm u Knez Miletinoj, ekspresno je napustio san od 62 kvm u Miloja Zakića. Tragično preminuli savezni ministar zdravlja Miodrag Kovač postao je zakupac na neodređeno vreme trosobnog stana od 112 kvm u ulici Rige od Fere, s tim što se obavezao da saveznom stambenom fondu ustupi stan od 62 kvm u ulici Vladimira Tomanovića. Neko je tada procenio da su zasluge Zorana Jevđevića, bivšeg, misteriozno nestalog, direktora Tanjuga, adekvatne zakupu službenog četvorosobnog stana u Internacionalnih brigada. Prema izveštaju komisije, recimo, Margit Savović, nekadašnji savezni ministar bez portfelja, pristala je da stan od 63 kvm u Subotici zameni za beogradskih 170 u vidu jednog trosobnog stana na prvom i dvosobnog stana u potkrovlju u ulici Danila Bojovića. Ovakvih primera je mnogo, pa smo za naše čitaoce izdvojili samo najkarakterističnije. Specifičan je primer bivšeg direktora Savezne direkcije za robne rezerve Miloja Šćepanovića koji, prema ovom izveštaju, nije dogurao dalje od zakupa stana od svega 55 kvadrata i to na određeno vreme.

Radi potpunije istine, trebalo bi naglasiti da se u izveštaju pominje i izvestan broj običnih smrtnika, koji su uspeli da dobiju krov nad glavom. Takođe, poznato je da su mnogi vlasnici luksuznih stanova bili pod udarom Zakona o ekstraprofitu i da su na taj način platili višak kvadrata. Izvestan broj predmeta još uvek je u nadležnosti pravosudnih organa, a u nekoliko slučajeva doneta su rešenja o poništavanju rešenja o dodeli stana, tako da se još ne nazire kakva je sudbina stanova čiji su imaoci, opravdano ili ne, pomenuti u izveštaju Komisije. Ovo je, naime, prvi izveštaj a i rad ove komisije bi, prema najavama, trebalo da se nastavi. Da li će to rezultirati punjenjem stambenog fonda Srbije i Crne Gore i da li će potonji izveštaji obuhvatiti i stambenu politiku u poslednje tri godine, ostaje da se vidi. Jer, logično je da državni službenici za vreme obavljanja funkcija dobiju i adekvatan službeni smeštaj, ali praksa je u svetu da su službeni stanovi prolazne adrese. Možda nije zgoreg da i država koja ima toliki broj pravih beskućnika progleda i drugim okom.