Fleksibilno radno vreme, da ili ne?

"Petak je, 14 sati. Ulrike Pferner napušta kancelariju jer mora da ode po svog trogodišnjeg sina u vrtić. Za njenog poslodavca to nije nikakav problem jer će ona to što ranije odlazi, nadoknaditi neki drugi dan."
A kod nas:
"Četvrtak je, 13 sati. Gospodja Mica iz računovostva napušta kancelariju. I to nije nikakav problem, i ona to nikada neće nadoknaditi"

Na pritisak kapitalista pomeren je pocetak radnog vremena sa 7 na 9 - da bi valjda dolazili naspavaniji i produktivniji. Rezultat je to da ceo je*eni dan provodim sa jalovim japijima koji nemaju porodice (kojima to inace odgovara jer ih kuci niko ne ceka i bance nocu po gradu) i rade do 7 uvece (pa ja koji idem u 5 izgledam kao lenstina) a decu mi iz vrtica uzimaju baba ili komsinica - porodicni i socijalni zivot osim vikendom i ne postoji..Vratite nam zivot i radno vreme od 7-15..

I moje radno vreme je fleksibilno. Zvanično radno vreme je od 8-16, ali poželjno je doći na posao bar u pola 8. Oko 4 sata niko još ne ide kući, jer je preporučeno radno vreme zapravo do 18h. Posle 18h ostaneš još kojih par sati, pošto je naspavanom šefu koji je na posao došao oko 11, baš tad sinula neka sjajna ideja koju će radnik caskom da odradi. I tako, odlazite kući u pola 9-9, zapravo nikad po zvaničnoj satnici. Naravno, može se otići kući i u 14h, ako uspete da zavrsite posao koji radite samo vi a realno bi trebalo da ga radi 10-toro ljudi. Ali, čovek treba da bude srećan jer, zaboga, ima divan posao u struci i još par stotina evra u ova krizna vremena.

Radnike treba ukinuti i zameniti ih robotima. Dosta je bilo da menađer radi, a radnik se sladi.

Fleksibilno radno vreme je imperativ, jer ne vidim u čemu je smisao držanja radnika na poslu od tačno određenog do tačno određenog vremena. Valjda je bitna količina posla koji se obavi, a ne vreme za koje se obavi?

Supruga i ja imamo fleksibilno radno vreme i mogu da kažem da je to zgodno zbog dece ali je izuzetno naporno jer se posao donosi kući i zapravo si uvek na poslu. Prijatelji koji imaju fiksno radno vreme nam zavide, ali zavidimo i mi njima.

I još da dodam, najveća prednost fleksibilnog radnog vremena u Srbiji, je što možete raditi i u vreme državnih i verskih praznika, a sve to za dž.

U Srbiji je problem što ''biznismeni'' imaju svoj način gledanja na poslovanje i već teraju ljude da rade po 12 sati svaki dan,bez plaćanja prekovremenih,naravno,i svega ostalog(g.o.,slobaoan dan,bolovanje koje je plaćeno,trudnoća nakon koje ne gubiš posao,...,a kad čuju za ovo...hm,već vidim -nakon 12 sati rada u firmi,zahtevaće i kod kuće još koji sat za firmu.

Ja glasam da se fleksibilno radno vreme za državne službenike u Srbiji, pod hitno UKINE. Dokle više da u Opštinama, poštama, domovima zdravlja... IPRED ŠALTERA čekamo da "leksibilna" službenica stigne na posao, da se vrati sa pauze i da molimo boga da nema "neki važan posao" jedan sat PRE zavšetka TEORIJSKOG radnog vremena (označeno na ulazu te ustanove)! Kada bi im plate bile isto toliko fleksibilne, možda bi neki mlad čovek/žena dobio posao, šalteri ne bi zvrljali prazni, građani ne bi provodili SATE u redovima bez kraja, a država/gradovi ne samo da ne bi imali ni dodatne troškove, već bi i efektivnije punili budžet TAKSAMA za "usluge" koje nudi (A FLEKSIBILNO NE IZVRŠAVA!).

Radim u firmi sa flexibilnim radnim vremenom u Torontu. Ozenjen sam i imam dete. Radno vreme je 8 sati, ukljucujuci pauzu od sat vremena. Od 10-16 je core, tj osnovno radno vreme kada svi moraju da rade. Tada se i organizuju svi sastanci i slicno. Gospodinu koji porucuje da ne moze da zakaze sastanak bi porucio da se sastanci zakazuju dan dva unapred minimum i to je normalna praksa. Posaljes meeting request preko mejla i gotovo. Ovo radno vreme je odlicno jer svima pruza mogucnosti. Radno vreme od 9 je odlicna stvar jer nema potreba za popodnevnom dremkom posle posla koja se oduzi do dnevnika u 19:30, pa se nista ne uradi. Ne rade oni kao i mi, njihov stil je drugaciji jer oni uvece idu na vecere ili makar pice sa porodicom, drustvom kako god. Onda nemaju problem da se probude u 5 da bi se isfrizirali za posao u 7. Ko zeli moze i da istrci ujutro par krugova. Sva desavanja su uvece kada su oni vani a ako radis od 7 ujutro onda nemas nikakva desavanja jer moras da ides da spavas.

U podruznici strane kompanije u Srbiji u kojoj radim je radno vreme fleksibilno. Ne stoji to sa mesanjem privatne i poslovne sfere, ovaj nacin rada je najbolji. Dolazis manje-vise kad zelis, sve zavisno od tvojih obaveza.

Radno vreme od 7 do 3 je normalnije za razvoj porodice i zdrav zivot. Ovako, znaju poslodavci da omladina senluci do 2 ujutru pa im je ustajanje u 9-10 lakse nego ustajanje u 6 kada je i priroda odredila ..>

Od 7- 15 kao moj cale i pokojni deda. Imas vremena i za popdnevnu dremku i za zenu i klince vala i za kafanu. Uuuuuaaaa losim stvarima iz Evrope :)))

Kakva bre granica izmedju poslovnog i privatnog zivota? Pa u privatnim firmama se radi tako sto se preselis kod njih pa dnevno (kad se odbije spavanje, ishrana i higijena) imas sat vremena slobodnog. Isti ti djavo kad ces ga iskoristiti.

Pa u Srpskim firmama a pogotovo u tim istim stranim firmama tj. njihovim predstavništvima kod nas....se odavno koristi fleksibilno radno vreme...doduše čudnog tumačenja...

Radiš svaki dan duže od 30min do nekoliko sati...svake subote...ne smeš da odbiješ radne vikende...a o praznicima da ne govorimo...naravno ne da se to ne plaća sa većim koeficijentom nego se ne plaća uopšte...
A da...zaboravih da spomenem i godišnje odmore od kojih svake godine zakinu barem 5 dana! hm...da li sam spomenuo šikaniranja ako dobijete npr. grip i pokrenete priču o bolovanju pa ipak odustanete od te ideje,kada vas direktor pogleda u fazonu " da li upravo hoćeš da mi kažeš da pomišljaš na bolovanje"?....ej...a da li sam spomenuo da je praksa da se ženama po povratku sa porodiljskog degradira pozicija...

Itd...itd...

Srbija fleksibilna anarhija!

Nije pitanje koliko firmi uvode fleksibilno radno vreme nego koliko zaposlenih mogu tu da se nadju a taj broj je i u Nemackoj mali da su svi vecim delom u timskom radu pa im je potreban kolega koji recimo pocinje da radi tek u devet a oni su u sedam tu Kod fleksibilnog radnog vremena postoji osnovno radno vreme u kojem svi moraju da budu tu recimo od 9-14 casova samo tako ima smisla.

Radio sam u firmi u kojoj je fleksibilno radno vreme. Nikako nisam mogao da se naviknem jer nikad nisi znao ko ce kada da dodje i nisi mogao da organizujes neki timski rad. Problem ovako rada je sto su retki radnici dolazili cak pre 9, uglavnom vecina oko 10, jer kad god dosao ostaces na poslu najmanje do 18-19 casova. Mislim da je to pogubno za ljude koji imaju porodicu ili decu o nekom socijalnom zivotu necu ni da pricam. Posledica toga je sto izmedju ostalog ljudi odlaze na nedeljnom nivou iz te firme. Ja sam za to da se uvede neko polu fiksno radno vreme. Npr da je dolazak obavezan izmedju pola osam i devet ujutru a da nakon odradjenih 80% radnog vremena mozete da odete kuci i preostalih 20% odradite do 20h tog dana. Na taj nacin je moguce organizovati neki posao a i omoguciti ljudima da izadju sa posla posvete 2-3 sata svojoj zeni deci i slicnim porodicnim obavezama a ujedno i onima koji hoce da se naspavaju omoguciti to. Za fleksibilno radno vreme su uglavnom oni koji nisu nikad tako radili pa misle da je to super ili oni koji bance nocu.

Radim u svedskoj. Fleksibilno radno vrijeme. Mogu da radim od 06.00 do 22.00 svaki dan ukljucujuci i vikend. Preduzece ocekuje da sam dostupan za sastanke u vremenima 09.00-11.00 i 13.00-15.00. Takodje se ocekuje da odradim 40 sati sedmicno. Mogu da odem u minus 80 sati. Nakon toga mi se odbija od plate. Osim fleksibilnog vremena postoje jos dvije varijante racunanja radnog vremena koje su posljedica socijalizma u Svedskoj. Za svaki radni dan postoji skracivanje radnog vremena. Kad se sracuna to bude oko tri radna dana godisnje - koristi se za stvaranje dugih placenih perioda recimo tokom bozica ili sad za prvi maj ko zeli da bude slobodan i cetvrtak i petak. Treca varijanta je isplacivanje prekovremenog u gotovini kao garancija nadoknade za ulozen trud - to je vec lokalna anomalija svedskih sindikata.
Promjene u drustvu su ogromne. Stres, odnosi sa kolegama, produktivnost osoblja pa cak i guzve u saobracaju su poboljsane radi tako jednostavne stvari kao fleks radno vrijeme.

Bavim se projektovanjem i poslednjih 10 godina radim od kuce. Informacije i crteze razmenjujem sa ostalim ucesnicima mejlovima. Telefon koristim retko (glavne poruke su "poslala sam EM" i "OK"). Sastajemo se po potrebi, a kada su u pitanju veci poslovi utvrdjenog dana, u utvrdjeno vreme, jednom nedeljno.
Najradije radim u vreme kada sam najradije i ucila, nocu. Noc je nekako duza od dana, mir je veci, i tada mogu da radim punim intenzitetom.
Problem mesanja posla i privatnog zivota zaista postoji, i njega sam prevazisla tako sto kompjuter na kome radim ne koristim nizasta drugo.
(Ovaj komentar kucam na kompjuteru svog sina).
Tek, u radno vreme od 8 do 4 sada bi mogli da me uteraju samo kamdzijom.

Ja sam dete tuzne generacije, rodjen 1978. Moji roditelji kazu, nekad su firme u kojima su radili POSTOJALO zabaviste, povede se dete u zabaviste koje je u krugu fabrike ili firme, i sve je OK. Dete se razboli ili place, roditelj je tu, odmah. To je BILO i pre, dok nisu ukinuli.

To je Super. Ja vec radim 15 godina u Norveskoj sa fleksibilnim radnim vremenom i nikad ne kasnim. Kad god dodem odradim mojih 8 sati i kuci. Nema konflikta sa sefom, niko te mrko negleda i svi zadovoljni

U Srbiji nema posla a kakvo radno vreme treba da bude je nebitno.

Ja imam izuzetno fleksibilno radno vreme (firma je otišla u stečaj, pisaće se jednom o DS-ovim "kolubarama"...nisu isplatili 6 plata... retroaktivno su nam smanjili plate skoro 2 godine u nazad... otpustili nas kao tehnološke viškove,al pošto smo bili u stečaju, bez otpremnina) radim od kuće kad mi se hoće, ustajem kad poželim, vozim bicikl svaki dan, šetam kada nema gužve, uvek sam slobodan kada me neko zove da se nađemo... a zarađujem preko interneta. U Srbiji, svima predlažem da počnu tako da rade i budu svoje gazde... od pio fonda i onako možete da se oprostite...

"ima drugu stranu"?

WTF? ova stvar je fenomenalna! ja radim vec 8 godina tako i cini se fenomenalnim. u potpunosti sam slobodan da organizujem kako svoej poslovno tako i privatno vreme.

od skora je pocela i posebna uredba po kojoj se maksimalno zakonski sme ostati na poslu 10 sati, ni minut vise!

ako to ne stiti sve coveka ne znam sta stiti.

a da ce uvek nezadovoljnih lezilebovica biti, bice...

Nisam procitao tekst bas detaljno ali imam dosta iskustva. Vecinu zivota sam radio sa fleksibilnim radnim vremenom i cini mi se da se covek previse opusti to jest kod mene je bio slucaj sve sam kasnije i kasnije dolazio na posao (sto je automatski povlacilo da kasnije odlazim kuci), drugo poceo sam da pravim enormne pauze sto je opet povlacilo kasniji odlazak kuci. Najbolje mi je bilo kada sam pocinjao tacno na vreme i znao sam kada zavrsavam i u skladu sa tim sa mogao i bolje da planiram svoje obaveze. Mada opet sve verovatno zavisi od coveka.

Naravno da mnogo zavisi i od toga gde covek radi i sta se podrazumeva pod fleksibilnoscu. Ja npr. u Svedskoj imam flex od 7-9 (u tom periodu moram da dodjem na posao), ali moj komsija koji radi u policiji ima samo od 8-8:30. Sigurno je da mnogi zaposleni (npr. u radnjama koje se otvaraju u 9, vozaci u gradskom saobracaju i sl.) i ne mogu da imaju neki veliki flex. Ja moj flex uglavnom koristim i meni je drago sto imam takvo radno vreme.

Ja ne znam kako bih nazvao svoje radno vreme ali uzivamo i ja i moji - radim jedan dan od 07-19..sutra uvece od 19-07 i onda sam tri dana slobodan..ako nista, sa detetom sam stalno..

Stvari su mnogo jednostavne. Nekada nisu postojali kompjuteri i današnja čuda tehnike, a na poslu se provodilo manje vremena. U socijalizmu su radno vreme i zarade bile ravnomerno raspoređene, a u kapitalizmu to nije bio slučaj. Sada se socijalizam raspao, a u kapitalizmu su razlike drastično veće i to je to.

Kakvo fleksibilno radno vreme u kapitalizmu. Šta mi znači da odem ranije ako moram da budem na usluzi 24 sata. Ja želim da odem na posao, da mi se odredi koliko ću da radim, da primim adekvatnu platu za to i ništa više. Međutim, to je prošlost.

Verujte da nije bitno da li je flex ili fiksno. Ono sto nama u Srbiji nedostaje je da od subote od 14h do ponedeljka ujutro NISTA sem benzinskih pumpi ne radi, pa bi svi imali vremena i za decu i komsije i prijatelje. Ovako sve radi i subotom i nedeljom, a niko nista ne kupuje osim sto bezglavo proverava cene po buticima i mi vikende provodimo u kupovinama, obilasku soping molova, u mesto u druzenju i obilasku i upoznavanju nase Srbije. Sa TAKVIM NACINOM ZIVOTA RADNO VREME JE MANJE BITNO.

Radim u Americi u istoj firmi vec 5+ godina i ta firma ima fleksibilno radno vreme. Pored vec spomenutih pozitivnih karakteristika koje su drugi vec spomenuli, treba spomenuti da nije sve idealno.
Ja imam 29 godina, bez dece, i ja sam osoba koja voli da pocne ranije, ali i da zavrsi ranije. Ja sam na poslu vec u 6:30-7 ujutro i hocu da sam gotov najkasnije do 3:30. E sad, problem nastane kada radimo u timu, jer neke kolege i koleginice imaju decu pa njima nije bas zgodno doci tako rano (a drugi i ne zele da ustaju tako rano). Jer ima gomila onih koji nece da ustaju pre 9, pa dok spreme i odvedu decu u vrtic, pa pre posla svrate i na kafu ... I to im se moze jer nece da zure kuci posle posla i nije ih briga i ako dodju u 8 uvece kuci.
Takodje sam osoba koja voli da kad pocne da radi na necemu da nema zaustavljanja dok se posao ne zavrsi, sto isto moze da bude problem kada se radi u timu gde postoji fleksibilno radno vreme. Jer se desava da taman krenemo da radimo na necemu i onda ajmo pauza od sat vremena jer koleginica mora do vrtica da pokupi decu. I ono sta mozemo da uradimo za dan mi radimo celu sedmicu jer svakih sat vremena nekome treba pauza zbog ovog ili onog.
Fleksibilno radno vreme je idealno gde osoba radi sam/sama, ali pravi vise problema nego koristi kad se radi u timu.

Naravno da je fleksibilno radno vreme dobro. Radim u velikom koncernu u Nemackoj.Radno vreme je od 06:00 do 19:00. Vi mozete da dodjete kad god hocete, ali je bitno da odradite svojih na pr. 7 sati + 45 min. pauza.Ako pak ne uspete taj dan, onda mozete da nadoknadite neki drugi dan s tim sto je zakonsko ogranicenje 10 sati rada dnevno.To mi puno olaksava da posvrsavam neke druge obaveze i da kada hocu da se naspavam dodjem malo kasnije.Postoji i tzv. varijanta Home office koja podrazumeva da jedan dan u nedelji radite od kuce sto je ponekad stvarno super.Tako da ja licno ne vidim lose strane ovog nacina rada.

Fleksibilno radno vreme je vrlo nezgodna stvar. Vec 3 godine radim po tom fleksibilnom vremenu i vrlo je nezahvalno posto se covek ulenji i uglavnom radim od 10-11 i ostanem do 6-7 tako da ceo dan provedem na poslu.
Po mom misljenju najbolje radno vreme je od 7 do 3 fiksno i onda imas jos pola dana da se bavis sportom ili prosetas ili uradis nesto pametno po danu za sebe. Ova katastrofa kad ostanes do 7 na poslu pa ti posle nije ni do cega je uzas i zlo i zavrsi se tako sto gledas velikog brata ili neku glupost na tv-u do 12-1 gojis se i zivot ti postaje "poso-kuca"...

Ja imam takvo radno vreme, ali cesto se desava da moras biti na poslu u odredjeno vreme zbog sastanka.
Inace veoma je tesko da odes ranije na posao, ajde da odspavam jos 30 minuta...

Једна осигуравајућа кућа у Србији има следећи распоред радног времена: четири дана се ради осам и по сати а петог дана шест. Радно време почиње у пола осам ујутро. У петак се завршава у пола два - имате скоро цео дан на располагању, не качи вас "шпиц". Постоје разни начини да се радно време флексибилно организује (наравно не за сва занимања али за добар број сигурно) поготово увођењем индентификационих картица којима се бележи време доласка и одласка са посла. Да не причамо о раду од куће чиме се смањују трошкови изнајмљивања пословног простора.

Teško je tako nešto uvesti u Srbiji, osim ako gazda ili direktor ne vidi u tome neku prednost.

Radim u firmi gde sam ranije dolazio u 9 ili 10 sati i ostajao do 6 uveče, jer mi je tako odgovaralo.
Onda je direktor podstaknut komentarima nekih iz administracije (a posebno svoje sekretarice koja je umislila da je i sama neki direktor) da SVI moraju da dođu ujutru do 8 sati i da se evidentiraju da su došli.
Svaki izlazak, makar po cigare do trafike mora da se evidentira...

I svaki pokušaj da se to promeni, i svaka priča da ima ljudi koji mnogo bolje rade posao sa fleksibilnim radnim vremenom, i da je dolaženje u 8 ujutru bez veze kad direktor dolazi tek u 10 ili 11, ali zato ostaje do 5 popodne i nerektno nahvata neke od saradnika da mu prave društvo u planiranju posla, a taj jadnik morao da dođe u 8.

Eto, to je Srbija. Stranačkom direktoru se može da dolazi i u podne na posao, ili da čak ne dolazi cele sedmice jer ima stranačkih obaveza, ali su zato napravili ljudima da dolaze ujutru kao vampiri na posao, iako neretko pojedine poslove rade i kod kuće do 10-11 uveče.

A obrazložiti da se neke stvari ne mogu prosto izmeriti prisustvom na poslu...

I kome ja da objašnjavam bilo šta, kad ta sekretarica i još neki njoj slični po ceo dan na FB i YT, samo otaljavaju radno vreme.

Rado bih u tu Švedsku, Norvešku, makar onome ko mi pomogne davao 10% plate do penzije.

Fleksibilno radno vreme kao i rad od kuce je gotovo savrsena stvar ukoliko poslodavac stoji cvrsto pri odluci da se taj dogovor ispostuje. U mom slucaju ta prica se nije zavrsila kako treba. Poceo sam sa radnim vremenom od 11:00, i meni je to bilo super jer sam usavrsavao engleski. Kolegama se nije svidelo to dolaazenje kasno te mi je poslodavac trazio da dolazim od 9:00, uzeo sam nastavu u vecernjem terminu. Zatim mi je pomereno na 7:30, iz ne znam kojih razloga, sa pricom da uvek mogu izaci i na pauzu i kuci kad zelim ali da odradim posao, medjutim u praksi je uvek bilo "gundjanja". Dosao sam do mesta drugog coveka u firmi, a onda uz fleksibilno vreme, telefoni su poceli da zvone uvece, vikendom i tako u nedogled. Uvek sam morao da budem tu na raspolaganju. Morao sam znati doslovce sve, poslodavac je zamislio da obilazim i smenu u kojoj nisam igrao nikakvu ulogu. Naravno mogao sam kasnije, kad on odluci biti slobodan. I onda je najobicnija sitnica prelila casu i napustio sam posao.
Zato, iz mog iskustva mislim da treba prvo biti siguran da poslodavac nece menjati dogovor kako se njemu prohte i da jasno treba zacrtati svoje obaveze i obaveze drugih, kao i radno vreme, a za neke posebne potrebe treba uzeti slobodan dan, tako je savest mirna.

Ne treba fleksibilno radno vreme. Treba se tacno znati koliko se radi.

Mislim da je stvar lične organizacije i potreba, kao i stavova prema okruženju u kojem se nalazite. Pokušao sam da napravim klasifikaciju, ali ne postoje pravila. Ne znam da li mogu da kažem da je moje radno vreme fleksibilno - verovatno ne, jer je dato kao interval 8-16č. Ipak, nekad mogu da ne izađem iz kuće, a nekad moram obaviti posao u firmi ili na terenu. Opet, bez svakodnevne upotrebe kanala komunikacije kao što su telefon i Email klijent, ovaj posao ne može da se radi(kao u doba plajvaza).
Neko reče da uspeva da odvoji svoje vreme od vremena posvećenog firmi. Međutim, ja konstantno mislim na sutra, pripremam posao za sutra, a ponekad imam komunikaciju sa ljudima koji su na terenu po sistemu 24/7. Onda kada sam premoren, ostavim sve to za sutrašnje rano jutro.
Ipak sve to umara i stvara konflikt, jer ste uporni i stalni gubitnik, kao onaj miš koji vrti točak, i nikada ne staje.

Da bi se uspesno realizovalo flex radno vreme ima razlicitih uslova i okolnosti koje se moraju stvoriti, od prirode posla( neki poslovi mogu da se obavljaju uz flex r.v., ali ima i onih koji zahtevaju tacnu satnicu), do uslova za rad, mentaliteta i odgovornosti zaposlenih…. U Srbiji flex radni vreme moze samo da doživi fijasko. Nikada se nece desiti da onaj ko ode ranije sa posla ili dodje kasnije, to i nadoknadi. U zemlji u kojoj je ,dok je bilo posla, glavna deviza bila:"niko ne moze malo da me plati koliko malo mogu da radim", da neko ima tu vrstu odgovornosti, tesko

Na pritisak kapitalista pomeren je pocetak radnog vremena sa 7 na 9 - da bi valjda dolazili naspavaniji i produktivniji. Rezultat je to da ceo je*eni dan provodim sa jalovim japijima koji nemaju porodice (kojima to inace odgovara jer ih kuci niko ne ceka i bance nocu po gradu) i rade do 7 uvece (pa ja koji idem u 5 izgledam kao lenstina) a decu mi iz vrtica uzimaju baba ili komsinica - porodicni i socijalni zivot osim vikendom i ne postoji..Vratite nam zivot i radno vreme od 7-15..

Radno vreme od 7 do 3 je normalnije za razvoj porodice i zdrav zivot. Ovako, znaju poslodavci da omladina senluci do 2 ujutru pa im je ustajanje u 9-10 lakse nego ustajanje u 6 kada je i priroda odredila ..>

Kakvo fleksibilno radno vreme u kapitalizmu. Šta mi znači da odem ranije ako moram da budem na usluzi 24 sata. Ja želim da odem na posao, da mi se odredi koliko ću da radim, da primim adekvatnu platu za to i ništa više. Međutim, to je prošlost.

Od 7- 15 kao moj cale i pokojni deda. Imas vremena i za popdnevnu dremku i za zenu i klince vala i za kafanu. Uuuuuaaaa losim stvarima iz Evrope :)))

Radio sam u firmi u kojoj je fleksibilno radno vreme. Nikako nisam mogao da se naviknem jer nikad nisi znao ko ce kada da dodje i nisi mogao da organizujes neki timski rad. Problem ovako rada je sto su retki radnici dolazili cak pre 9, uglavnom vecina oko 10, jer kad god dosao ostaces na poslu najmanje do 18-19 casova. Mislim da je to pogubno za ljude koji imaju porodicu ili decu o nekom socijalnom zivotu necu ni da pricam. Posledica toga je sto izmedju ostalog ljudi odlaze na nedeljnom nivou iz te firme. Ja sam za to da se uvede neko polu fiksno radno vreme. Npr da je dolazak obavezan izmedju pola osam i devet ujutru a da nakon odradjenih 80% radnog vremena mozete da odete kuci i preostalih 20% odradite do 20h tog dana. Na taj nacin je moguce organizovati neki posao a i omoguciti ljudima da izadju sa posla posvete 2-3 sata svojoj zeni deci i slicnim porodicnim obavezama a ujedno i onima koji hoce da se naspavaju omoguciti to. Za fleksibilno radno vreme su uglavnom oni koji nisu nikad tako radili pa misle da je to super ili oni koji bance nocu.

Radnike treba ukinuti i zameniti ih robotima. Dosta je bilo da menađer radi, a radnik se sladi.

"Petak je, 14 sati. Ulrike Pferner napušta kancelariju jer mora da ode po svog trogodišnjeg sina u vrtić. Za njenog poslodavca to nije nikakav problem jer će ona to što ranije odlazi, nadoknaditi neki drugi dan."
A kod nas:
"Četvrtak je, 13 sati. Gospodja Mica iz računovostva napušta kancelariju. I to nije nikakav problem, i ona to nikada neće nadoknaditi"

Radim u firmi sa flexibilnim radnim vremenom u Torontu. Ozenjen sam i imam dete. Radno vreme je 8 sati, ukljucujuci pauzu od sat vremena. Od 10-16 je core, tj osnovno radno vreme kada svi moraju da rade. Tada se i organizuju svi sastanci i slicno. Gospodinu koji porucuje da ne moze da zakaze sastanak bi porucio da se sastanci zakazuju dan dva unapred minimum i to je normalna praksa. Posaljes meeting request preko mejla i gotovo. Ovo radno vreme je odlicno jer svima pruza mogucnosti. Radno vreme od 9 je odlicna stvar jer nema potreba za popodnevnom dremkom posle posla koja se oduzi do dnevnika u 19:30, pa se nista ne uradi. Ne rade oni kao i mi, njihov stil je drugaciji jer oni uvece idu na vecere ili makar pice sa porodicom, drustvom kako god. Onda nemaju problem da se probude u 5 da bi se isfrizirali za posao u 7. Ko zeli moze i da istrci ujutro par krugova. Sva desavanja su uvece kada su oni vani a ako radis od 7 ujutro onda nemas nikakva desavanja jer moras da ides da spavas.

I moje radno vreme je fleksibilno. Zvanično radno vreme je od 8-16, ali poželjno je doći na posao bar u pola 8. Oko 4 sata niko još ne ide kući, jer je preporučeno radno vreme zapravo do 18h. Posle 18h ostaneš još kojih par sati, pošto je naspavanom šefu koji je na posao došao oko 11, baš tad sinula neka sjajna ideja koju će radnik caskom da odradi. I tako, odlazite kući u pola 9-9, zapravo nikad po zvaničnoj satnici. Naravno, može se otići kući i u 14h, ako uspete da zavrsite posao koji radite samo vi a realno bi trebalo da ga radi 10-toro ljudi. Ali, čovek treba da bude srećan jer, zaboga, ima divan posao u struci i još par stotina evra u ova krizna vremena.

"ima drugu stranu"?

WTF? ova stvar je fenomenalna! ja radim vec 8 godina tako i cini se fenomenalnim. u potpunosti sam slobodan da organizujem kako svoej poslovno tako i privatno vreme.

od skora je pocela i posebna uredba po kojoj se maksimalno zakonski sme ostati na poslu 10 sati, ni minut vise!

ako to ne stiti sve coveka ne znam sta stiti.

a da ce uvek nezadovoljnih lezilebovica biti, bice...

Ja sam dete tuzne generacije, rodjen 1978. Moji roditelji kazu, nekad su firme u kojima su radili POSTOJALO zabaviste, povede se dete u zabaviste koje je u krugu fabrike ili firme, i sve je OK. Dete se razboli ili place, roditelj je tu, odmah. To je BILO i pre, dok nisu ukinuli.

U Srbiji nema posla a kakvo radno vreme treba da bude je nebitno.

Pa u Srpskim firmama a pogotovo u tim istim stranim firmama tj. njihovim predstavništvima kod nas....se odavno koristi fleksibilno radno vreme...doduše čudnog tumačenja...

Radiš svaki dan duže od 30min do nekoliko sati...svake subote...ne smeš da odbiješ radne vikende...a o praznicima da ne govorimo...naravno ne da se to ne plaća sa većim koeficijentom nego se ne plaća uopšte...
A da...zaboravih da spomenem i godišnje odmore od kojih svake godine zakinu barem 5 dana! hm...da li sam spomenuo šikaniranja ako dobijete npr. grip i pokrenete priču o bolovanju pa ipak odustanete od te ideje,kada vas direktor pogleda u fazonu " da li upravo hoćeš da mi kažeš da pomišljaš na bolovanje"?....ej...a da li sam spomenuo da je praksa da se ženama po povratku sa porodiljskog degradira pozicija...

Itd...itd...

Srbija fleksibilna anarhija!

Ja imam izuzetno fleksibilno radno vreme (firma je otišla u stečaj, pisaće se jednom o DS-ovim "kolubarama"...nisu isplatili 6 plata... retroaktivno su nam smanjili plate skoro 2 godine u nazad... otpustili nas kao tehnološke viškove,al pošto smo bili u stečaju, bez otpremnina) radim od kuće kad mi se hoće, ustajem kad poželim, vozim bicikl svaki dan, šetam kada nema gužve, uvek sam slobodan kada me neko zove da se nađemo... a zarađujem preko interneta. U Srbiji, svima predlažem da počnu tako da rade i budu svoje gazde... od pio fonda i onako možete da se oprostite...

Ne treba fleksibilno radno vreme. Treba se tacno znati koliko se radi.

U podruznici strane kompanije u Srbiji u kojoj radim je radno vreme fleksibilno. Ne stoji to sa mesanjem privatne i poslovne sfere, ovaj nacin rada je najbolji. Dolazis manje-vise kad zelis, sve zavisno od tvojih obaveza.

U Srbiji je problem što ''biznismeni'' imaju svoj način gledanja na poslovanje i već teraju ljude da rade po 12 sati svaki dan,bez plaćanja prekovremenih,naravno,i svega ostalog(g.o.,slobaoan dan,bolovanje koje je plaćeno,trudnoća nakon koje ne gubiš posao,...,a kad čuju za ovo...hm,već vidim -nakon 12 sati rada u firmi,zahtevaće i kod kuće još koji sat za firmu.

Fleksibilno radno vreme je imperativ, jer ne vidim u čemu je smisao držanja radnika na poslu od tačno određenog do tačno određenog vremena. Valjda je bitna količina posla koji se obavi, a ne vreme za koje se obavi?

Stvari su mnogo jednostavne. Nekada nisu postojali kompjuteri i današnja čuda tehnike, a na poslu se provodilo manje vremena. U socijalizmu su radno vreme i zarade bile ravnomerno raspoređene, a u kapitalizmu to nije bio slučaj. Sada se socijalizam raspao, a u kapitalizmu su razlike drastično veće i to je to.

Supruga i ja imamo fleksibilno radno vreme i mogu da kažem da je to zgodno zbog dece ali je izuzetno naporno jer se posao donosi kući i zapravo si uvek na poslu. Prijatelji koji imaju fiksno radno vreme nam zavide, ali zavidimo i mi njima.

Kakva bre granica izmedju poslovnog i privatnog zivota? Pa u privatnim firmama se radi tako sto se preselis kod njih pa dnevno (kad se odbije spavanje, ishrana i higijena) imas sat vremena slobodnog. Isti ti djavo kad ces ga iskoristiti.

I još da dodam, najveća prednost fleksibilnog radnog vremena u Srbiji, je što možete raditi i u vreme državnih i verskih praznika, a sve to za dž.

Verujte da nije bitno da li je flex ili fiksno. Ono sto nama u Srbiji nedostaje je da od subote od 14h do ponedeljka ujutro NISTA sem benzinskih pumpi ne radi, pa bi svi imali vremena i za decu i komsije i prijatelje. Ovako sve radi i subotom i nedeljom, a niko nista ne kupuje osim sto bezglavo proverava cene po buticima i mi vikende provodimo u kupovinama, obilasku soping molova, u mesto u druzenju i obilasku i upoznavanju nase Srbije. Sa TAKVIM NACINOM ZIVOTA RADNO VREME JE MANJE BITNO.

Nije pitanje koliko firmi uvode fleksibilno radno vreme nego koliko zaposlenih mogu tu da se nadju a taj broj je i u Nemackoj mali da su svi vecim delom u timskom radu pa im je potreban kolega koji recimo pocinje da radi tek u devet a oni su u sedam tu Kod fleksibilnog radnog vremena postoji osnovno radno vreme u kojem svi moraju da budu tu recimo od 9-14 casova samo tako ima smisla.

Nisam procitao tekst bas detaljno ali imam dosta iskustva. Vecinu zivota sam radio sa fleksibilnim radnim vremenom i cini mi se da se covek previse opusti to jest kod mene je bio slucaj sve sam kasnije i kasnije dolazio na posao (sto je automatski povlacilo da kasnije odlazim kuci), drugo poceo sam da pravim enormne pauze sto je opet povlacilo kasniji odlazak kuci. Najbolje mi je bilo kada sam pocinjao tacno na vreme i znao sam kada zavrsavam i u skladu sa tim sa mogao i bolje da planiram svoje obaveze. Mada opet sve verovatno zavisi od coveka.

Ja ne znam kako bih nazvao svoje radno vreme ali uzivamo i ja i moji - radim jedan dan od 07-19..sutra uvece od 19-07 i onda sam tri dana slobodan..ako nista, sa detetom sam stalno..

Da bi se uspesno realizovalo flex radno vreme ima razlicitih uslova i okolnosti koje se moraju stvoriti, od prirode posla( neki poslovi mogu da se obavljaju uz flex r.v., ali ima i onih koji zahtevaju tacnu satnicu), do uslova za rad, mentaliteta i odgovornosti zaposlenih…. U Srbiji flex radni vreme moze samo da doživi fijasko. Nikada se nece desiti da onaj ko ode ranije sa posla ili dodje kasnije, to i nadoknadi. U zemlji u kojoj je ,dok je bilo posla, glavna deviza bila:"niko ne moze malo da me plati koliko malo mogu da radim", da neko ima tu vrstu odgovornosti, tesko

Naravno da je fleksibilno radno vreme dobro. Radim u velikom koncernu u Nemackoj.Radno vreme je od 06:00 do 19:00. Vi mozete da dodjete kad god hocete, ali je bitno da odradite svojih na pr. 7 sati + 45 min. pauza.Ako pak ne uspete taj dan, onda mozete da nadoknadite neki drugi dan s tim sto je zakonsko ogranicenje 10 sati rada dnevno.To mi puno olaksava da posvrsavam neke druge obaveze i da kada hocu da se naspavam dodjem malo kasnije.Postoji i tzv. varijanta Home office koja podrazumeva da jedan dan u nedelji radite od kuce sto je ponekad stvarno super.Tako da ja licno ne vidim lose strane ovog nacina rada.

Teško je tako nešto uvesti u Srbiji, osim ako gazda ili direktor ne vidi u tome neku prednost.

Radim u firmi gde sam ranije dolazio u 9 ili 10 sati i ostajao do 6 uveče, jer mi je tako odgovaralo.
Onda je direktor podstaknut komentarima nekih iz administracije (a posebno svoje sekretarice koja je umislila da je i sama neki direktor) da SVI moraju da dođu ujutru do 8 sati i da se evidentiraju da su došli.
Svaki izlazak, makar po cigare do trafike mora da se evidentira...

I svaki pokušaj da se to promeni, i svaka priča da ima ljudi koji mnogo bolje rade posao sa fleksibilnim radnim vremenom, i da je dolaženje u 8 ujutru bez veze kad direktor dolazi tek u 10 ili 11, ali zato ostaje do 5 popodne i nerektno nahvata neke od saradnika da mu prave društvo u planiranju posla, a taj jadnik morao da dođe u 8.

Eto, to je Srbija. Stranačkom direktoru se može da dolazi i u podne na posao, ili da čak ne dolazi cele sedmice jer ima stranačkih obaveza, ali su zato napravili ljudima da dolaze ujutru kao vampiri na posao, iako neretko pojedine poslove rade i kod kuće do 10-11 uveče.

A obrazložiti da se neke stvari ne mogu prosto izmeriti prisustvom na poslu...

I kome ja da objašnjavam bilo šta, kad ta sekretarica i još neki njoj slični po ceo dan na FB i YT, samo otaljavaju radno vreme.

Rado bih u tu Švedsku, Norvešku, makar onome ko mi pomogne davao 10% plate do penzije.

Ja glasam da se fleksibilno radno vreme za državne službenike u Srbiji, pod hitno UKINE. Dokle više da u Opštinama, poštama, domovima zdravlja... IPRED ŠALTERA čekamo da "leksibilna" službenica stigne na posao, da se vrati sa pauze i da molimo boga da nema "neki važan posao" jedan sat PRE zavšetka TEORIJSKOG radnog vremena (označeno na ulazu te ustanove)! Kada bi im plate bile isto toliko fleksibilne, možda bi neki mlad čovek/žena dobio posao, šalteri ne bi zvrljali prazni, građani ne bi provodili SATE u redovima bez kraja, a država/gradovi ne samo da ne bi imali ni dodatne troškove, već bi i efektivnije punili budžet TAKSAMA za "usluge" koje nudi (A FLEKSIBILNO NE IZVRŠAVA!).

Bavim se projektovanjem i poslednjih 10 godina radim od kuce. Informacije i crteze razmenjujem sa ostalim ucesnicima mejlovima. Telefon koristim retko (glavne poruke su "poslala sam EM" i "OK"). Sastajemo se po potrebi, a kada su u pitanju veci poslovi utvrdjenog dana, u utvrdjeno vreme, jednom nedeljno.
Najradije radim u vreme kada sam najradije i ucila, nocu. Noc je nekako duza od dana, mir je veci, i tada mogu da radim punim intenzitetom.
Problem mesanja posla i privatnog zivota zaista postoji, i njega sam prevazisla tako sto kompjuter na kome radim ne koristim nizasta drugo.
(Ovaj komentar kucam na kompjuteru svog sina).
Tek, u radno vreme od 8 do 4 sada bi mogli da me uteraju samo kamdzijom.

Fleksibilno radno vreme kao i rad od kuce je gotovo savrsena stvar ukoliko poslodavac stoji cvrsto pri odluci da se taj dogovor ispostuje. U mom slucaju ta prica se nije zavrsila kako treba. Poceo sam sa radnim vremenom od 11:00, i meni je to bilo super jer sam usavrsavao engleski. Kolegama se nije svidelo to dolaazenje kasno te mi je poslodavac trazio da dolazim od 9:00, uzeo sam nastavu u vecernjem terminu. Zatim mi je pomereno na 7:30, iz ne znam kojih razloga, sa pricom da uvek mogu izaci i na pauzu i kuci kad zelim ali da odradim posao, medjutim u praksi je uvek bilo "gundjanja". Dosao sam do mesta drugog coveka u firmi, a onda uz fleksibilno vreme, telefoni su poceli da zvone uvece, vikendom i tako u nedogled. Uvek sam morao da budem tu na raspolaganju. Morao sam znati doslovce sve, poslodavac je zamislio da obilazim i smenu u kojoj nisam igrao nikakvu ulogu. Naravno mogao sam kasnije, kad on odluci biti slobodan. I onda je najobicnija sitnica prelila casu i napustio sam posao.
Zato, iz mog iskustva mislim da treba prvo biti siguran da poslodavac nece menjati dogovor kako se njemu prohte i da jasno treba zacrtati svoje obaveze i obaveze drugih, kao i radno vreme, a za neke posebne potrebe treba uzeti slobodan dan, tako je savest mirna.

Mislim da je stvar lične organizacije i potreba, kao i stavova prema okruženju u kojem se nalazite. Pokušao sam da napravim klasifikaciju, ali ne postoje pravila. Ne znam da li mogu da kažem da je moje radno vreme fleksibilno - verovatno ne, jer je dato kao interval 8-16č. Ipak, nekad mogu da ne izađem iz kuće, a nekad moram obaviti posao u firmi ili na terenu. Opet, bez svakodnevne upotrebe kanala komunikacije kao što su telefon i Email klijent, ovaj posao ne može da se radi(kao u doba plajvaza).
Neko reče da uspeva da odvoji svoje vreme od vremena posvećenog firmi. Međutim, ja konstantno mislim na sutra, pripremam posao za sutra, a ponekad imam komunikaciju sa ljudima koji su na terenu po sistemu 24/7. Onda kada sam premoren, ostavim sve to za sutrašnje rano jutro.
Ipak sve to umara i stvara konflikt, jer ste uporni i stalni gubitnik, kao onaj miš koji vrti točak, i nikada ne staje.

Fleksibilno radno vreme je vrlo nezgodna stvar. Vec 3 godine radim po tom fleksibilnom vremenu i vrlo je nezahvalno posto se covek ulenji i uglavnom radim od 10-11 i ostanem do 6-7 tako da ceo dan provedem na poslu.
Po mom misljenju najbolje radno vreme je od 7 do 3 fiksno i onda imas jos pola dana da se bavis sportom ili prosetas ili uradis nesto pametno po danu za sebe. Ova katastrofa kad ostanes do 7 na poslu pa ti posle nije ni do cega je uzas i zlo i zavrsi se tako sto gledas velikog brata ili neku glupost na tv-u do 12-1 gojis se i zivot ti postaje "poso-kuca"...

Radim u svedskoj. Fleksibilno radno vrijeme. Mogu da radim od 06.00 do 22.00 svaki dan ukljucujuci i vikend. Preduzece ocekuje da sam dostupan za sastanke u vremenima 09.00-11.00 i 13.00-15.00. Takodje se ocekuje da odradim 40 sati sedmicno. Mogu da odem u minus 80 sati. Nakon toga mi se odbija od plate. Osim fleksibilnog vremena postoje jos dvije varijante racunanja radnog vremena koje su posljedica socijalizma u Svedskoj. Za svaki radni dan postoji skracivanje radnog vremena. Kad se sracuna to bude oko tri radna dana godisnje - koristi se za stvaranje dugih placenih perioda recimo tokom bozica ili sad za prvi maj ko zeli da bude slobodan i cetvrtak i petak. Treca varijanta je isplacivanje prekovremenog u gotovini kao garancija nadoknade za ulozen trud - to je vec lokalna anomalija svedskih sindikata.
Promjene u drustvu su ogromne. Stres, odnosi sa kolegama, produktivnost osoblja pa cak i guzve u saobracaju su poboljsane radi tako jednostavne stvari kao fleks radno vrijeme.

To je Super. Ja vec radim 15 godina u Norveskoj sa fleksibilnim radnim vremenom i nikad ne kasnim. Kad god dodem odradim mojih 8 sati i kuci. Nema konflikta sa sefom, niko te mrko negleda i svi zadovoljni

Ja imam takvo radno vreme, ali cesto se desava da moras biti na poslu u odredjeno vreme zbog sastanka.
Inace veoma je tesko da odes ranije na posao, ajde da odspavam jos 30 minuta...

Naravno da mnogo zavisi i od toga gde covek radi i sta se podrazumeva pod fleksibilnoscu. Ja npr. u Svedskoj imam flex od 7-9 (u tom periodu moram da dodjem na posao), ali moj komsija koji radi u policiji ima samo od 8-8:30. Sigurno je da mnogi zaposleni (npr. u radnjama koje se otvaraju u 9, vozaci u gradskom saobracaju i sl.) i ne mogu da imaju neki veliki flex. Ja moj flex uglavnom koristim i meni je drago sto imam takvo radno vreme.

Radim u Americi u istoj firmi vec 5+ godina i ta firma ima fleksibilno radno vreme. Pored vec spomenutih pozitivnih karakteristika koje su drugi vec spomenuli, treba spomenuti da nije sve idealno.
Ja imam 29 godina, bez dece, i ja sam osoba koja voli da pocne ranije, ali i da zavrsi ranije. Ja sam na poslu vec u 6:30-7 ujutro i hocu da sam gotov najkasnije do 3:30. E sad, problem nastane kada radimo u timu, jer neke kolege i koleginice imaju decu pa njima nije bas zgodno doci tako rano (a drugi i ne zele da ustaju tako rano). Jer ima gomila onih koji nece da ustaju pre 9, pa dok spreme i odvedu decu u vrtic, pa pre posla svrate i na kafu ... I to im se moze jer nece da zure kuci posle posla i nije ih briga i ako dodju u 8 uvece kuci.
Takodje sam osoba koja voli da kad pocne da radi na necemu da nema zaustavljanja dok se posao ne zavrsi, sto isto moze da bude problem kada se radi u timu gde postoji fleksibilno radno vreme. Jer se desava da taman krenemo da radimo na necemu i onda ajmo pauza od sat vremena jer koleginica mora do vrtica da pokupi decu. I ono sta mozemo da uradimo za dan mi radimo celu sedmicu jer svakih sat vremena nekome treba pauza zbog ovog ili onog.
Fleksibilno radno vreme je idealno gde osoba radi sam/sama, ali pravi vise problema nego koristi kad se radi u timu.

Једна осигуравајућа кућа у Србији има следећи распоред радног времена: четири дана се ради осам и по сати а петог дана шест. Радно време почиње у пола осам ујутро. У петак се завршава у пола два - имате скоро цео дан на располагању, не качи вас "шпиц". Постоје разни начини да се радно време флексибилно организује (наравно не за сва занимања али за добар број сигурно) поготово увођењем индентификационих картица којима се бележи време доласка и одласка са посла. Да не причамо о раду од куће чиме се смањују трошкови изнајмљивања пословног простора.